Dok Rusija pokušava da kontroliše narativ o ratu u Ukrajini, onlajn mediji i novinari nalaze se u nezgodnoj situaciji.
Kažnjavaju se aplikacije i čak ljudi koji dele informacije na internetu. Ruski sud je u julu kaznio Gugl sa više od 370 miliona dolara zato što je odbio da ukloni informacije o ratu, uključujući i informacije sa Jutjuba. A, ranije ovog meseca, sud u Sibiru osudio je nezavisnog novinara na osam meseci prinudnog rada zbog "svesnog distribuiranja", kako je sud naveo, "lažnih informacija" o vojsci u postovima na društvenim medijima.
Andreju Novašovu, koji je radio za više medija - uključujući projekat Radija Slobodna Evropa (RFE / RL) "Sibirska realnost" - takođe je zabranjeno da godinu dana objavljuje na internetu.
Kiril Gončarov, opozicioni političar stranke Jabloko u Moskvi, izjavio je za Glas Amerike da od februara 2022. godine Rusija teži potpunom " čišćenju" interneta.
Čak i prepiske na ruskim društvenim medijima, kao što su Vkontakte ili VK, mogu da budu pravno problematične, kaže Gončarov.
"Internet u Rusiji je cenzurisan, ali to je zapravo deo veće slike – apsolutno sve je cenzurisano ovde, od medija do zabavnih sadržaja“, rekao je on.
Lev Geršenzon, osnivač "Istinske priče", nezavisnog medija, izjavio je za Glas Amerike da podaci sa ruskog portala "Li.ru" pokazuju da se korisnici pametnih telefona u Rusiji preusmeravaju na sajtove poznate po tome što promovišu narativ Kremlja.
Prema medijskim analitičarima, ruski pretraživači Jandeks (Yandex) i Mail.ru imaju tendenciju da promovišu medijske izvore o ratu bliske Kremlju. Međutim, podaci sa veb stranice za analizu "Li.ru", ukazuju da je trend takođe vidljiv i kada korisnici Androida pristupaju svojoj Gugl stranici.
Između januara i marta ove godine, korisnici su usmeravani na veb stranice za koje medijski analitičari kažu da objavljuju pristrasne izveštaje o ruskoj invaziji na Ukrajinu bliske narativu Kremlja.
Geršenzon, koji je do 2012. bio šef odeljenja za vesti Jandeksa, rekao je da podaci pokazuju milione klikova dnevno od ruskog pretraživača i Gugla koji upućuju korisnike na takve stranice.
"Kada korisnik Androida, na primer, otvori novu stranicu na Guglovom pretraživaču na svom telefonu … on još nije tražio ništa, ali su već generisani neki 'interesantni' naslovi", kaže Geršenzon za Glas Amerike.
Ako korisnici slede te linkove, kaže on, mogli bi "da budu pod uticajem narativa bliskog Kremlju".
Portparol medijskog tima Gugla izjavio je da ta kompanija ne može da komentariše "izveštaje analitičara treće strane" i da im nije jasno odakle dolaze podaci ili kako se prate.
Guglova kancelarija za odnose sa medijima nije odgovorila na pitanja Glasa Amerike da li kompanija ulaže napore da isključi veb stranice koje promovišu dezinformacije o ratu u Ukrajini iz svojih vesti na pametnim telefonima u Rusiji ili da li će da promeni svoje algoritme da bi korisnici u Rusiji mogli da prate kredibilnije medije.
Gončarov je rekao da ne misli da je krivica na Guglu i da kompanija "mnogo pomaže u borbi protiv lažnih vesti i ruske propagande."
Ali, kaže on, "Kremlj izdvaja ogromna sredstva za širenje propagande na internetu. Velike agencije dobijaju ugovore od Kremlja i rade u tom pravcu. Oni „seju“ internet informacijama koje su korisne za Kremlj, i kao rezultat, korisnici dobijaju te informacije."
Glas Amerike nije mogao nezavisno da potvrdi podatke vebsajta "Li.ru" ali je, da bi dobio sliku onoga što korisnici vide na svojim telefonima, zatražio od pet osoba u različitim ruskim gradovima da snime svoje personalizovane vesti.
Upoređujući vodeće preporučene vesti za svaku stranicu, Glas Amerike je otkrio da je oko 12 od 40 članaka bilo povezano sa proruskim ratnim pričama. Jedan link je uputio korisnika na nezavisnu medijsku mrežu. Ostatak je bio za nepolitičke članke, mada su mnoge od tih preporučenih internet stranica imale priče bliske narativu Kremlja na svojim domaćim stranicama.
Ostati onlajn
I pored prepreka, Rusi još uvek mogu da zaobiđu cenzuru interneta preko virtuelnih privatnih mreža, ili VPN-a i drugih sredstava.
Jedan od takvih projekata je "Samizdat Online". Ideja za "Samizdat Online" ostvarena je ubrzo nakon što je Rusija napala Ukrajinu, kaže suosnivač Jevgenij Simkin.
"Zapitao sam se, šta Putin radi efikasno? Ispostavilo se da je bilo vrlo malo. Međutim, njegova propaganda je zaista izuzetno efikasna“, rekao je Simkin Glasu Amerike. „Ubrzo sam shvatio da je sada najvažnija stvar za Ruse, pristup svim informacijama koje Roskomnadzor blokira."
Od februara 2022. godine, medijski regulator Roskomnadzor blokira pristup hiljadama internet stranica, uključujući Servis Glasa Amerike na ruskom, BBC i Dojče Vele (DW) i nekim društvenim medijima, uključujući Fejsbuk.
"Samizdat Online" radi na nekoliko jezika i omogućava korisnicima u više zemalja pristup informacijama koje su blokirane.
"Vidimo prilično ozbiljan protok korisnika iz Belorusije, ogroman kontingent iz Rusije i Irana, koji smo takođe uključili“, kaže Simkin. „Ne diskriminišemo autokrate, pokušavamo da ih sve izložimo na isti način."
"Samizdat Online" objavljuje oko 15 članaka dnevno iz 50 publikacija, prevodeći ih na različite jezike.
Jedinstvena osobina je da pristup materijalima ne zahteva VPN. Svaki članak ima jedinstveni link, zbog kojeg su pokušaji blokiranja pristupa neefikasni.
Simkin je rekao da je ime njegove stranice – "samoizdavaštvo”– prisećanje na sovjetsku istoriju kada su pamfleti pravljeni bez znanja vlasti.
"Oslanjamo se na istorijski "samizdat", koji je pomogao ljudima", rekao je Simkin. „A naš mehanizam je potpuno isti: Linkovi koje stvaramo mogu da se pošalju bilo kome. Ljudima koji ih primaju ne trebaju dodatni mehanizmi da kliknu na njih i pročitaju šta je tamo."
Simkin je rekao da bi teoretski, društvene mreže kao što je Fejsbuk koje su trenutno blokirane u Rusiji, mogle da se dodaju sistemu "Samizdat Online". On očekuje da će se u budućnosti takvi planovi aktivno koristiti za zaobilaženje blokade.
Izveštaj je napravio Servis Glasa Amerike na ruskom.
