Turska nije zatvorila vrata ulasku Švedske i Finske u NATO, ali želi pregovore sa nordijskim zemljama i suzbijanje onoga što smatra terorističkim aktivnostima, posebno u Stokholmu, rekao je u subotu portparol predsednika Tajipa Erdogana.
"Mi ne zatvaramo vrata. Ali u suštini pokrećemo ovo pitanje kao pitanje nacionalne bezbednosti Turske", rekao je za Rojters u intervjuu u Istanbulu Ibrahim Kalin, koji je i predsednikov najviši spoljnopolitički savetnik.
Erdogan je iznenadio članice NATO i dve nordijske zemlje koje traže članstvo rekavši u petak da Turska nije u mogućnosti da podrži proširenje Alijanse jer su Finska i Švedska "domaćini mnogih terorističkih organizacija".
Bilo kojoj zemlji koja želi da se pridruži Severnoatlantskom savezu potrebna je jednoglasna podrška članica vojnog saveza. Sjedinjene Države i druge zemlje članice pokušavaju da razjasne stav Ankare.
Švedska i njen najbliži vojni partner, Finska, do sada su ostali izvan NATO, koji je osnovan 1949. da bi se suprotstavio Sovjetskom Savezu u Hladnom ratu. Dve zemlje su oprezne u pogledu antagonizacije svog velikog suseda, ali njihova zabrinutost za bezbednost je porasla otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.
Očekuje se da će Stokholm slediti primer Helsinkija i da bi mogao da se prijavi za ulazak u vojnu alijansu od 30 zemalja već u ponedeljak.
Kalin je rekao da militantna Kurdistanska radnička partija (PKK) – koju su Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija proglasile terorističkom organizacijom – prikuplja sredstva i regrutuje u Evropi i da je njeno prisustvo "snažno i otvoreno i priznato" posebno u Švedskoj.
"Ono što treba da se uradi je jasno: oni moraju da prestanu da dozvoljavaju prodajna meesta PKK, aktivnosti, orgazacije, individue i druge vrste prisustva... da postoje u tim zemljama", rekao je Kalin.
"Članstvo u NATO je uvek proces. Videćemo kako će se stvari odvijati. Ali ovo je prva tačka na koju želimo da skrenemo pažnju svim saveznicima, kao i švedskim vlastima", dodao je on. "Naravno da želimo da imamo diskusiju, pregovore sa švedskim kolegama".
Tačke gledišta
Turska, druga po veličini vojska u NATO, zvanično podržava proširenje otkako se pridružila Alijansi koju predvode SAD pre 70 godina.
Godinama je kritikovala Švedsku i druge evropske zemlje zbog njihovog postupanja sa organizacijama koje Turska smatra terorističkim, uključujući sledbenike islamskog sveštenika Fetulaha Gulena sa sedištem u SAD.
Član 5 osnivačkog ugovora NATO kaže da napad na bilo koju zemlju NATO treba posmatrati kao napad na sve. Dok Švedska i Finska već dugo imaju bliske odnose sa NATO, one nisu pokrivene njegovom bezbednosnom garancijom.
Turska je kritikovala rusku invaziju, pomogla u naoružavanju Ukrajine – koja nije u NATO – i pokušala da olakša razgovore između strana, ali se protivi sankcijama Moskvi. Želi da se NATO "pozabavi zabrinutošću svih članica, a ne samo nekih", rekao je Kalin.
Upitan da li Turska rizikuje da bude previše transakciona u vreme rata, i kada javno mnjenje Finske i Švedske favorizuju članstvo u NATO, on je rekao: "Sto posto našeg stanovništva je veoma uznemireno prisustvom PKK i FETO (gulenista) u Evropi".
"Ako oni (Finska i Švedska) imaju javnost zabrinutu za sopstvenu nacionalnu bezbednost, mi imamo javnost koja je podjednako zabrinuta za našu bezbednost", rekao je on. "Moramo ovo sagledati sa obostrane tačke gledišta".
Kalin je rekao da oštra kritika Rusije na račun Finske i Švedske zbog njihovih planova nije faktor u stavu Turske.
