Grupa od sedam ministara spoljnih poslova obećala je u subotu da će pojačati ekonomsku i političku izolaciju Rusije, nastaviti sa isporukom oružja Ukrajini i uhvatiti se u koštac sa onim što je nemački ministar spoljnih poslova opisao kao "rat pšenicom" koji Moskva vodi.
Nakon sastanka na imanju starom 400 godina u letovalištu Vajsenhaus na Baltičkom moru, visoke diplomate iz Britanije, Kanade, Nemačke, Francuske, Italije, Japana, Sjedinjenih Država i Evropske unije takođe su se obavezale da će nastaviti svoju vojnu i odbrambenu pomoć za "koliko bude potrebno".
Takođe su se pozabavili onim što su nazvali ruskim dezinformacijama sa ciljem da se Zapad okrivi za probleme snabdevanja hranom širom sveta zbog ekonomskih sankcija Moskvi i pozvali Kinu da ne pomaže Moskvi niti opravdava ruski rat, navodi se u zajedničkom saopštenju.
"Da li smo učinili dovoljno da ublažimo posledice ovog rata? To nije naš rat. To je rat predsednika Rusije, ali mi imamo globalnu odgovornost", rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok novinarima na završnoj konferenciji za novinare.
Ključ za vršenje većeg pritiska na Rusiju je zabrana ili postepeno ukidanje kupovine ruske nafte u zemljama članicama EU, za koje se očekuje da će sledeće nedelje postići sporazum o tom pitanju čak i ako se u ovoj fazi Mađarska protivi tome.
"Ubrzaćemo naše napore da smanjimo i okončamo oslanjanje na ruske isporuke energije i što je pre moguće, nadovezujući se na obaveze G7 da postepeno ukine ili zabrani uvoz ruskog uglja i nafte", navodi se u saopštenju.
Ministri su rekli da će dodati dodatne sankcije ruskim elitama, uključujući ekonomske aktere, institucije centralne vlade i vojsku, koje omogućavaju predsedniku Valdimiru Putinu "da vodi svoj rat po izboru".
Sastanak u severnoj Nemačkoj, kome su prisustvovali ministri spoljnih poslova Ukrajine i Moldavije, takođe je ukazao na zabrinutost povodom bezbednosti hrane i strahove da bi se rat u Ukrajini mogao preliti na njenog manjeg suseda Moldaviju.
"Ljudi će umirati u Africi i na Bliskom istoku, a mi se suočavamo sa hitnim pitanjem: kako se ljudi mogu hraniti širom sveta? Ljudi se pitaju šta će se desiti ako nemamo žitarice koje su nam potrebne koje smo nekada imali, a koje smo dobijali iz Rusije i Ukrajine", rekla je Berbok.
Ona je dodala da će G7 raditi na pronalaženju logističkih rešenja za izvlačenje vitalnih roba iz ukrajinskih skladišta pre sledeće žetve.
Pažnja je sada usmerena na Berlin dok se ministri sastaju kasnije u subotu, a Švedska i Finska se pripremaju da podnesu zahtev za članstvo u transatlantskom savezu, izazivajući pretnje odmazdom iz Moskve i primedbe Turske, članice NATO-a.
"Važno je da imamo konsenzus", rekla je kanadska ministarka inostranih poslova Melani Džoli novinarima na pitanje o tome da Turska možda blokira njihovo pristupanje.
Putin naziva invaziju "specijalnom vojnom operacijom" za razoružavanje Ukrajine i oslobađanje od antiruskog nacionalizma koji podstiče Zapad. Ukrajina i njeni saveznici kažu da je Rusija pokrenula ničim izazvan rat.
"Manje-više isto isto", rekao je novinarima visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel. "Jedina stvar koja nedostaje je insistiranje na diplomatskom angažmanu kako bi se došlo do prekida vatre. Nedostaje jer je Vladimir Putin svima govorio da ne želi da zaustavi rat".