Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji se u albanskoj prestonici sastao sa liderima zemalja Zapadnog Balkana, zatražio je njihovu podršku za svoj mirovni plan u Ukrajini. Takođe, Zelenski je promovisao inicijativu o zajedničkoj proizvodnji oružja sa zemljama Balkana.
Samit je održan u trenutku kada Kijev nastoji da osnaži vojne kapacitete kako bi porazio rusku agresiju, ali i slabljenja američke podrške tokom invazije koja je ušla u treću godinu.
„Zainteresovani smo za zajedničku proizvodnju sa vama i svim našim partnerima“, rekao je Zelenski tokom obraćanja kom su prisustvovale delegacije Albanije, Bugarske, Srbije, Severne Makedonije, Kosova, Bosne, Crne Gore, Hrvatske, Moldavije i Rumunije.
„U Ukrajini postoji oko 500 kompanija iz sektora odbrane, svaka od njih doprinosi, ali to nije dovoljno za pobedu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. Postoje problemi snadbevanja municijom - što utiče na situaciju na ratištu", rekao je ukrajinski predsednik.
Zelenski je predložio održavanje ukrajinsko-balkanskog odbrambenog foruma u Kijevu ili nekoj od balkanskih prestonica, koji bi doprineo saradnji u oblasti, podsetivši na slične skupove održane sa britanskim i američkim kompanijama.
Ukrajinski predsednik je na Eksu objavio da je "zahvalio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, kao i na humanitarnoj i finansijskoj pomoći i prijemu Ukrajinaca koji su pobegli od rata".
"Naglasio sam važnost učešća Srbije u implementaciji mirovne formule. Usaglasili smo buduće kontakte sa ciljem da proširimo podršku za tu formulu. Obavestio sam predsednika Vučića o situaciji na frontu. Razgovarali smo o bezbednosnim i političkim izazovima u istočnoj Evropi", napisao je ukrajiinski predsednik.
Predsednik Srbije je na Instagramu objavio da je Zelenskom "zahvalio na poštovanju teritorijalnog integriteta Srbije", kao i da je tema bila i evropski put dve zemlje.
"Ponovio sam principijelni stav Srbije o poštovanju normi međunarodnog prava i Povelje UN, kao i o ključnom značaju diplomatije u rešavanju svih sukoba, jer nas tome, pre svega, uči teška istorija Srbije koja je vekovima stradala", napisao je Vučić.
U intervjuu za RTS posle samita, Vučić je sastanak sa ukrajinskim liderom ocenio kao "najotvoreniji razgovor do sada, o svim važnim temama".
On je istakao i da "ne razume negativan odnos prema Ukrajini, jer ta zemlja nikada nije uradila ništa protiv Srbije, da nije priznala Kosovo, i da su to slovenska braća kao i Rusi".
Komentarišući predlog da Ukrajina i balkanske zemlje zajedno proizvode municiju, Vučić je kazao da će "Srbija morati da sagleda svoju poziciju", i dodao da je "izdao naređenje da se popunjenost naših rezervi municije, koje su 62 odsto, poveća na 100 odsto".
Na samitu u Tirani je usvojena zajednička deklaracija u kojoj se zemlje pozivaju da ojačaju podršku i pomoć Ukrajini, ali ne i da uvedu sankcije Rusiji. Od svih učesnica samita, Srbija je jedina koja Moskvi nije uvela sanckije i ostaje jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja nije povukla taj potez.
Tekst deklaracije usvojene u Tirani
Učesnici Samita Ukrajine i država Zapadnog Balkana usvojili su u Tirani Deklaraciju kojom se podržava nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine koji podrazumeva međunarodno priznate granice te države iz 1991. godine.
"Mi, predsednici Vjosa Osmani, Maja Sandu, Jakov Milatović, Stevo Pendarovski, Aleksandar Vučić, Volodimir Zelenski, premijer Edi Rama, predsednica Saveta ministara Borjana Krišto, Nikolaj Denkov, Andrej Plenković, Džon-Marsel Čolaku, okupili smo se u Tirani 28. februara 2024. godine i izdali sledeću deklaraciju:
1. Ruska ničim izazvana vojna agresija na Ukrajinu ostaje najveća pretnja evropskoj bezbednosti i međunarodnom miru. Ovaj čin agresije je neprihvatljiv; to je flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju UN, i zločin protiv ukrajinskog naroda.
2. Ponovili smo nepokolebljivu podršku nezavisnosti, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine u okviru njenih međunarodno priznatih granica od 1991. godine i ostajemo posvećeni pružanju Ukrajine neophodnu podršku za prevladavanje ruskog agresorskog rata onoliko dugo koliko je potrebno da bi se postići sveobuhvatan, pravedan i trajan mir u skladu sa Poveljom UN i na osnovu ukrajinske formule mira.
3. Pozivamo celu međunarodnu zajednicu da snažno poveća podršku Ukrajini u njenoj tekućoj borbi za slobodu, nezavisnost i teritorijalni integritet.
4. Oštro osuđujemo namere Ruske Federacije da održi predsedničke izbore na privremeno okupiranim teritorijama Ukrajine, što predstavlja očigledno kršenje međunarodnog prava. Ističemo nezakonitu prirodu predstojećih izbora u Autonomnoj Republici Krim i gradu Sevastopolju i na okupiranim teritorijama Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti Ukrajine.
5. Tokom razgovora u Tirani, potvrdili smosolidarnost sa Ukrajinom i njenim narodom u njihovoj herojskoj odbrani njihove slobode i naših zajedničkih vrednosti i izrazili spremnost da učestvujemo u sprovođenju Formule mira predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koja je u skladu sa sa ciljevima i principima Povelje UN, i da učestvuje na inauguracionom Samitu mira, obezbeđujući najšire moguće međunarodno učešće u ovom procesu.
6. Uvereni smo da je ruski agresivni rat punog razmera protiv Ukrajine pokazao kritičnu potrebu i ključnu važnost ujedinjene i snažne Evrope sposobne da se suoči sa globalnim izazovima za mir i prosperitet naših naroda. Naglasili smo da nas spajaju zajedničke evropske vrednosti i vizija njihovog daljeg razvoja u okviru ujedinjene Evrope.
7. Ponovo smo potvrdili odlučnost da pojačamo zajedničke napore kako bismo osigurali dalji napredak i međusobnu podršku ka članstvu regiona Zapadnog Balkana, Ukrajine, Republike Moldavije i Gruzije u Evropskoj uniji.
8. U potpunosti podržavamo pravo Ukrajine da izabere sopstvene bezbednosne aranžmane. Saveznici u NATO-u i zemlje kandidati pohvaljuju korake preduzete ka njenom budućem članstvu u NATO-u i podržavaju Ukrajinu da postane članica Alijanse čim to uslovi bezbednosti dozvole.
9. Istakli smo čvrstu posvećenost da privedemo pravdi one pojedince odgovorne za zločine agresije, zločine protiv čovečnosti i druge zločine po međunarodnom pravu počinjene u vezi sa agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine, kroz odgovarajuće, poštene i nezavisne istrage i krivično gonjenje u nacionalnom ili međunarodnom nivou, uključujući kroz rad Kancelarije glavnog tužioca Ukrajine i Međunarodnog krivičnog suda kako bi se osiguralo da se optužbe za ratne zločine i druge međunarodne zločine u potpunosti i pošteno istraže nezavisnim, efikasnim i čvrstim pravnim mehanizmima.
10. Dogovorili smo se da sarađujemo i usredsredimo napore na povratak nezakonito i ilegalno deportovane i prisilno preseljene ukrajinske dece.
11. Obavezujemo se da ćemo poboljšati naše napore saradnje u borbi protiv dezinformacija, uključujući lažne narative o ratu, i da ćemo ostati posvećeni borbi protiv hibridnog ratovanja i izazova sajber bezbjednosti, doprinoseći stabilnosti i sigurnosti međunarodne zajednice.
12. Potvrdili smo solidarnost i podršku Ukrajini, izrazili posvećenost da učestvujemo u posleratnom oporavku i obnovi Ukrajine kako bismo omogućili ukrajinskom narodu da obnovi svoju zemlju, angažujući sve relevantne partnere, uključujući privatne kompanije i međunarodne finansijske institucije, sa ciljem obezbeđivanja finansijske podrške, investicija i znanja potrebnih da bi se obezbedila prosperitetna budućnost Ukrajine. Ističemo važnost deminiranja u širem kontekstu oporavka Ukrajine, kao ključnog početnog koraka ka bezbednom povratku ljudi i obnavljanju privrednih i poljoprivrednih aktivnosti.
Mi, prijatelji Ukrajine, potvrđujemo čvrsto uverenje da ćemo samo ujedinjenji moći da povratimo pravedan mir, stabilnost i prosperitet na evropskom kontinentu."
