Bivši generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen pridružio se sve većem broju onih koji pozivaju SAD i njene evropske saveznike da opreme Ukrajinu naprednijim sistemima naoružanja kako bi joj pomogli u borbi protiv ruskih raketnih napada na njene energetske i druge infrastrukturne sisteme dok dolazi zima.
"Ne razumem zašto smo uveli ta ograničenja za isporuke našeg oružja, koja sprečavaju Ukrajince da urade sve što mogu, da ponovo zauzmu izgubljenu teritoriju, zato sam sada u Vašingtonu da apelujem na Amerikance da ukinu sva samonametnuta ograničenja isporuke oružja", rekao je Rasmusen u nedavnim intervjuu za Glas Amerike.
"Postavili smo ograničenje koliko daleko rakete mogu da idu, da tako kažem, postoji jasna razlika između raketa dometa 120 kilometara i raketa dometa 300 kilometara. Treba da isporučimo sva sredstva koja su potrebna Ukrajincima, oni imaju volju da se bore, naša je obaveza da im damo sredstva za borbu".
Rasmusen nije usamljen u pozivu na snažniju reakciju SAD i njenih saveznika na ukrajinske apele za naprednije sisteme naoružanja. Dvostranačka grupa od 16 američkih senatora pozvala je krajem prošlog meseca Bajdenovu administraciju da "pažljivo preispita" zahteva Ukrajine za sofisticiranim sistemom bespilotnih letelica poznatim kao MQ-1C Sivi orao.
"MQ-1C, zajedno sa već obezbeđenim mogućnostima dugog dometa, daje Ukrajini dodatnu smrtonosnost potrebnu za izbacivanje ruskih snaga i vraćanje okupirane teritorije", naveli su senatori u pismu od 22. novembra upućenom sekretaru za odbranu Lojdu Ostinu.
Među onima koji su potpisali pismo, o kojem je prvi izvestio Volstrit džurnal, bila je i republikanska senatorka Džoni Ernst, jedna od najodanijih pristalica Ukrajine koja je rekla da je vreme koje je provela u programu boravka u Ukrajini tokom svoje mladosti, imalo kritičnu ulogu u oblikovanju njenih stavova o regionu.
Takođe su ga potpisali odlazeći član senatskog Odbora za oružane snage, republikanac Džejms Inhof, republikanac Lindzi Grejem i demokrate Tim Kejn, Džo Menčin i Mark Keli.
U nedavnom intervjuu za gruzijski servis Glasa Amerike, republikanski senator Džim Riš rekao je da već neko vreme "želi da pojača" podršku SAD Ukrajini.
"Ukrajinci se bore jednom rukom vezanom iza leđa. Imaju zemlju pored sebe koja ih je napala i čini sve te zločine", rekao je on. "Povrh svega, poslednjih nedelja Rusi su učinili sve što su mogli da potpuno eliminišu infrastrukturu Ukrajine za grejanje i struju i sve ostalo. Ne možemo da stojimo po strani i gledamo kako se to dešava".
Milijarde pomoći već poslate
Samo od sredine novembra SAD su odobrile 68 milijardi dolara vojne i humanitarne pomoći za Ukrajinu i zatražile od Kongresa da odobri još 37,7 milijardi dolara, pokazuju podaci Centra za strateške i međunarodne studije.
Pomoć je bila toliko obimna da je značajno smanjila zalihe u SAD, što je dovelo do toga da isporuke oružja drugim saveznicima i partnerima, uključujući Tajvan, budu pomerene.
Međutim, administracija predsednika Džoa Bajdena uporno odbija da opremi Ukrajinu oružjem koje bi joj omogućilo da udari duboko u Rusiju, navodeći kao razlog zabrinutost da bi SAD i NATO mogli da budu uvučeni u širi rat sa Moskvom, sa potencijalnim nuklearnim posledicama.
Početkom rata SAD i njeni saveznici odbacili su ukrajinske zahteve za borbenim avionima koji bi joj pomogli da spreči Rusiju da stekne kontrolu nad nebom iznad Ukrajine. I ove nedelje je saopšteno da su visoko efektivni raketni sistemi HIMARS otpremljeni u Ukrajinu modifikovani da bi se ograničio njihov domet.
Zapad je takođe sporo reagovao na najnoviji apel Kijeva za sofisticirane raketne sisteme Patriot kako bi se pomoglo u zaštiti električne mreže zemlje i druge vitalne infrastrukture od svakodnevnog bombardovanja ruskih raketa i samoubilačkih bespilotnih letelica.
"To nisu samo raketni sistemi Patriot", rekao je Rasmusen za Glas Amerike. "Sve su to raketni sistemi koji su potrebni Ukrajincima: francuske rakete, američki HIMARS, Patriot, sve!"
"Do sada smo isporučili neke, ali nedovoljno", rekao je on. "Zato bih takođe ohrabrio Evropljane da pojačaju isporuku raketnih sistema, kao i teških tenkova. Na primer, Nemci bi trebalo da isporuče teške Leopard tenkove, Ukrajincima su očajnički potrebni ti tenkovi".
Sistem Patriot najviši prioritet
Dok je Ukrajina nestrpljiva za svo oružje koje može da dobije, sistemi Patriot - koji se smatraju jednim od najefikasnijih za protivraketnu odbranu na raspolaganju - visok su prioritet za Kijev, dok zima počinje i Moskva se više fokusira na svoje dalekometne vazdušne napade.
Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba naglasio je potrebu za naprednijim sistemima protivraketne odbrane i opremom za održavanje električne mreže zemlje, na sastanku ministara NATO-a u Bukureštu krajem novembra, u Rumuniji, preneo je Asošiejted pres.
Govoreći pre sastanka sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, Kuleba je rekao da je Ukrajina na sednici dobila "niz obaveza, novih obaveza, od raznih članica NATO-a u pogledu obezbeđivanja Ukrajini odbrambenog naoružanja i energetske opreme".
Međutim, na pitanje da li to uključuje i Patriot, Kuleba je odbio da odgovori. On je rekao da bi njegova zemlja bila srećna da primi sisteme Patriot koje je Nemačka ponudila za raspoređivanje u Poljskoj. Poljski ministar odbrane Marijuš Blaščak jasno je ove nedelje stavio do znanja da bi Poljska više volela da Nemačka umesto toga pošalje sisteme u Ukrajinu, čak i kada je Varšava najavila da će ugostiti Patriot koje nudi Berlin na svojoj teritoriji.
Odlučni da se bore
Ukrajinski poslanik Oleksij Gončarenko, koji je boravio u poseti Vašingtonu, izrazio je ove nedelje frustraciju zbog nemogućnosti da dobije iskrene odgovore od zvaničnika administracije o zahtevu za sisteme Patriot.
"Ne mogu da dobijem objašnjenje o sistemima Patriot", rekao je on gostima koji su prisustvovali događaju čiji je domaćin bila "Američka svrha", organizacija koju su osnovali Frensis Fukujama i drugi mislioci radi razmatranja aktuelnih događaja.
"Govoreći o drugom naoružanju, čujem za 'eskalaciju'. O Patriotu, samo bez objašnjenja", rekao je Gončarenko.
Međutim, uprkos gubitku grejanja i struje kako zima nailazi, zakonodavac je insistirao da je ukrajinski narod rešen da nastavi borbu protiv Rusije koliko god bude potrebno, uprkos teškoćama da se izbori sa oskudicom grejanja i struje.
"Spremni smo da se borimo", rekao je on. "Ako bi bile potrebno dve zime, pet zima, 10 godina. Borićemo se do tada".
