Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u sredu da bi njegova vojska mogla da se još dugo bori u Ukrajini, ali da trenutno "ne vidi smisao" da mobiliše dodatne vojnike.
"Što se tiče trajanja specijalne vojne operacije, naravno, to bi mogao da bude dugi proces", rekao je Putin, koristeći termin koji koristi u opisu ruske invazije koja je započela u februaru.
Na sastanku ruskog Saveta za ljudska prava koji je prenošen na televiziji, a na kojem je rat bio glavna tema, Putin je izjavio da će se Rusi "braniti svim raspoloživim sredstvima", navodeći da je Rusija na Zapadu viđena kao "zemlja drugog reda, koja nema pravo da postoji".
Putin je dodao da rizik od nuklearnog rata raste - što je najnovije u seriji takvih upozorenja - ali da Rusija svoj arsenal vidi kao sredstvo odgovora na napad, a ne započinjanja napada.
"Nismo poludeli, shvatamo šta znači nuklearno oružje", izjavio je Putin. "Imamo ta sredstva u savremenijoj formi od bilo koje druge nuklearne zemlje ... ali nećemo da idemo po svetu i mašemo i pretimo tim oružjem."
Rekao je da, u ovom trenutku, ne postoji razlog za drugu mobilizaciju, nakon što je najmanje 300.000 rezervista dobilo vojni poziv u septembru i oktobru.
Putin je dodao da je 150.000 mobilisanih vojnika raspoređeno u Ukrajini, i to 77.000 u borbenim jedinicama a ostali na drugim funkcijama u vojsci, dok je preostalih 150.000 i dalje na vojnoj obuci.
"Pod tim uslovima, priče o dodatnoj mobilizaciji jednostavno nemaju smisla", izjavio je.
Putin retko iznosi procene koliko će trajati rat, iako je u julu upozorio da je Rusija "tek počela". Od tada, ruska vojska je bila primorana na značajna povlačenja, ali Putin kaže da ne žali što je pokrenuo najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata.
Putin je rekao da je Rusija već ostvarila "značajan rezultat" pripajanjem novih teritorija u Ukrajini - misleći na aneksiju četiri delimično okupirana regiona u septembru, koje su Kijev i većina članica Ujedinjenih nacija osudili kao ilegalne.
Dodao je da je Rusija učinila Azovsko more - na koji izlaz imaju Rusija i teritorije koje je okupirala - svojim morem. Istakao je da je to bila i želja Petra Velikog, ruskog cara koji je vladao krajem 17. i početkom 18. veka, a sa kojim se Putin poredio u prošlosti.
"Maske su pale. Zaboravite "NATO provokacije", "denacifikaciju" i druge zaboravljene razloge za rat. Putin je potvrdio očigledno - Ruska federacija vodi genocidni tip rata da bi osvojila nove teritorije jer je Petar Veliki to želeo", odgovorio je na Tviteru Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika.
Putin se jednom godišnje sastaje sa svojim Savetom za ljudska prava, telom za koje kritičari kažu da mu omogućava da na rečima vodi računa o građanskim slobodama, dok zapravo povećava represiju i guši glasove neslaganja.
On je izrazio ogorčenje što Zapad, kako kaže, "žmuri" na direktno ukrajinsko granatiranje stambenih četvrti u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini, koji je Rusija okupirala.
Ukrajina je pretrpela teške civilne žrtve tokom rata, iako Rusija poriče da napada civile. Kancelarija UN za ljudska prava u sredu je saopštila su ruske snage ubile najmanje 441 civila u ranim danima invazije, dokumentujući napade u desetinama gradova i pogubljenja zatvorenika za koje navodi da možda predstavljaju ratne zločine. Moskva nije odgovorila na te navode.
Dok je sastanak trajao, objavljena je vest da je Ivanu Safronovu, bivšem novinaru koji je pratio teme iz odbrane, odbijena žalba na sudsku presudu kojom je osuđen na 22 godine zatvora zbog izdaje. Optužen je da je izdao državne tajne o vojnim ugovorima, iako tvrdi da je ceo materijal bio dostupan iz javnih izvora.
Ilja Jašin, opozicioni odbornik iz Moskve, koji je izrazio protivljenje ratu, ove nedelje čeka presudu po novom zakonu koji je usvojen posle invazije, a kriminalizuje "širenje lažnih informacija" o ruskim oružanim snagama. Tužilaštvo traži kaznu od devet godina zatvora.
Putin je prošlog meseca smenio desetoro članova Saveta i postavio četvoro novih, među kojima je Aleksandar Koc, bloger koji podržava rat i dopisnik je dnevnika Komsomolskaja Pravda.
Deveta runda sankcija EU Rusiji
Evropska komisija u sredu je predložila deveti paket sankcija Rusiji, dodajući još skoro 200 pojedinaca i entiteta spisku sankcionisanih.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da EU takođe predlaže uvođenje sankcija za još tri ruske banke, i želi da uvede novu kontrolu i restrikcije u izvozu, posebno za robu dvostruke upotrebe uključujući važne hemikalije, nervne agense, elektroniku i IT komponente.
