Moskovski Karnegi centar objavio je u poslednjoj analizi na svom sajtu da srpsko rukovodstvo ne zna kako da se oslobodi podrške koju ima iz Moskve, koja Beogradu ne ostavlja manervarski prostor u pregovorima oko Kosova.
Rusko pasivno sabotiranje rešavanju konflikta oko Kosova spoljnom posmatraču moglo bi da izgleda kao bezrezevna podrška Srbiji. Uveravanja da Rusija nikad neće napustiti Srbiju, da će je štititi od pritiska Zapada i da će učiniti sve što je moguće kako bi očuvala njen teritorijalni integritet stižu kao gest bezerzevnog prijateljstva prema Srbiji, ističe se u analizi koju je uradio urednik Karnegi centra Maksim Samorukov.
Govoreći o nedavnoj "željno isčekivanoj" poseti Putina Beogradu, Samorukov kaže da je ona bila najavljivana kao monumentalna, ali da nikakav monumentalni dogovor nije postignut.
U realnosti, predsednik Srbije Aleksandar Vučić primoran da javno hvali ruskog predsednika Vladimira Putina, dok iza zatvorenih vrata pokušava da ga nagovori da mu ostavi manevarskog prostora oko najvažnijeg spoljnopolitičkog pitanja za Srbiju - priznavanja Kosova.
Kosovski konflikt deluje beskonačno dug, ali mnogi događaji u poslednjih 18 meseci učinili su da rešenje postane mnogo više moguće i čak najveći optimisti usudili su se da sanjaju o tome da je ono blizu, kaže se tekstu i navodi to da je Brisel označio mogući datum pridruženja Srbije Evropskoj uniji - 2025, siglanizirajući tako da je integracija Srbije realistična, uz određene uslove postavljene Beogradu od kojih je gladni rešavanje kosovskog konflikta.
"Tokom 11 godina otkako je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. godine, srpski lideri naterali su sebe u vrlo komplikovan, nekako šizofren odnos sa Moskvom koja sada suštinski može da stavi veto na bilo kakav mirovini predlog sa Kosovom, time potpisujući smrtnu kaznu srpskom rukovodstvu", kaže se u tekstu i dodaje da su srpski političari potražili utehu u Rusiji nakon što je Zapad priznao kosovsku nezavisnost ne dajući Srbiji ništa zauzrvat.
Kult Putina i Rusije
"Godine neosporavanog hvaljenja rezultirale su stvaranjem gotovo religijskim kultom Rusije i Putina u Srbiji. Putnin je imenovan za najpopularnijeg stranog lidera u zemlji dugi niz godina, uživajući 80 odsto podrške, što je nedostižno za bilo kog srpskog političara. Ruski predsednik je drugi samo u odnosu na nekadašnjeg jugoslovenskog lidera maršala Tita po broju zvanja počasnog građanina koje su mu dodelili gradovi po Srbiji", kaže se u tekstu.
Naravno, Putinova popularnost brine Vučića, ali on ne može odustati od "droge zvane Putinova popularnost" tek tako, nastavlja autor i dodaje da jeznačajan broj Srba ubeđen da su Rusija i Putin daleko pouzdaniji zaštitnici srpskih intersa nego njihov sopstveni predsednik.
"Zato, ukoliko se Vučić inspirisan perspektivnom pridruženja EU zaista usudi da prizna Kosovo bez ruskog odobrenja, Kremlj može lako biti u mogućnosti da ga uništi kao političara. Prosto može proglasiti da će kao pravi saveznik srpskog naroda, pre nego prodane političke elite, Rusija nastaviti da brani teritorijalni integritet Srbije odbijajući da prizna Kosovo".
Vučić, nastavlja autor, jasno vidi tu opasnost i zato je prošle jeseni posetio Moskvu kako bi se uverio kakvo je stajalište Moksve po tom pitanju i - razočarao se.
Kremlj sada smatra da bi bilo kakvo konačno rešenje kosovskog spora nanelo veliki udarac reputaciji Rusije kao velike sile i njenom uticaju na Balkanu. "Moskva konstantno zauzima tvrdi stav oko Kosova i primorava Srbiju da zauzme beskompromisnu poziciju koja ugrožava njeno pristupanje EU".
Naime, Moskva sada može da blokira članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama, međutim ukoliko bi Beograd priznao nezavisnost Kosova, Srbi bi trenutno izgubili potrebu za ruskim vetom u Savetu bezbednosti UN. "Ostali bi samo nafta, gas i istorijske veze kao osnova posebnih odnosa", kaže Maksim Samorukov u tekstu i podseća da takve odnose sa Moskvom imaju i ostale istočnoevropske zemlje, ali da to ne čini Rusiju ključnim saveznikom.
Zašto bi Rusija pomogla rešavanu kosovskog konflitka, pita autor. Da bi dozvolia Srbiji da uđe u EU i uvede sankcije Rusiji? Da uvede vize Rusima? Da bi Srbija ugrozila svoj bilateralni sporazum sa Rusijom u korist EU? Da bi dozvolila Srbiji da produbi saradnju sa NATO-om i postane deo Zapada? Svi ti ishodi, kaže autor teksta, neželjeni su za Rusiju i da bi ih sprečila, ona samo treba da nastavi politiku odbijanja priznanja Kosova.
Vašington, a ne Vučić, treba da napravi ponudu. U međuvremenu, Vučiću je ostavljen izbor između političkog samoubistva ili održavanja nekog besmislenog ali udobnog statusa kvo, ne znajući kako da pobegne od zagrljaja svog najbližeg saveznika u kome se guši, zaključuje autor teksta Karnegi centra iz Moskve.
