Ukrajina je u petak zabranila aktivnosti verskih organizacija "povezanih sa centrim uticaja" u Rusiji i rekla da će istražiti veze između ukrajinskih i ruskih pravoslavnih crkava.
Predsednik Volodimir Zelenski potpisao je dekret kojim stupa na snagu odluka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o uvođenju sankcija predstavnicima verskih organizacija povezanih sa Rusijom.
U dekretu Zelenskog se, dodatno, traži da se preispita Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovskog patrijarhata, jedna od dve pravoslavne crkve prisutne u Ukrajini posle raskola 2019. kada je uspostavljena nova crkva nezavisna od ruske.
Ukrajinski zvaničnici sumnjaju da pravoslavna crkva u Ukrajini promoviše proruske stavove i da neki od njenih sveštenika aktivno sarađuju sa Rusijom. Moskovski patrijarh Kiril, poglavar Ruske pravoslavne crkve, pravda ruski rat u Ukrajini kao deo "metafizičke borbe" da se spreči liberalno ideološko širenje Zapada.
Portparol Kremlja Peskov optužio je prošle nedelje ukrajinske vlasti da "vode rat protiv Ruske pravoslavne crkve". Međutim, Mikolaj Danilevič, koji često ima ulogu portparola Ukrajinske pravoslavne crvke, odbacio je tu tvrdnju, navodeći na društvenom mreži Telegram da ta crkva - nije ruska. Ukrajinska pravoslavna crkva je proglasila nezavisnost od Moskve u maju, zbog ruske invazije.
Savetnik Zelenskog: U ratu poginulo više od 10.000 ukrajinskih vojnika
Između deset i trinaest hiljada ukrajinskih vojnika ubijeno je u devetomesečnoj borbi protiv ruske invazije, saopštio je Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika. To je redak slučaj da je neko od ukrajinskih zvaničnika objavio procenu poginulih vojnika, koja je znatno niža od procena zapadnih lidera. Podoljak je u izjavi za kanal 24 dodao da je broj ranjenih vojnika veći, te da je bilans civilnih žrtava "znatan."
Ukrajinska vojska nije potvrdila te brojke. U avgustu je načelnik oružanih snaga rekao da je poginulo više od 9.000 vojnika. U junu, Podoljak je izjavio da svakog dana gine i do dve stotine vojnika.
U sredu, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, izjavila je da je 100.000 ukrajinskih vojnika poginulo, ali je zatim korigovala svoju izjavu, navodeći da je bila neprecizna i da se procena odnosila na broj poginulih i povređenih.
Prošlog meseca, general Mark Mili, načelnik Združenih generalštaba američke vojske, izjavio je da je čak 40.000 ukrajinskih civila, kao i "znatno više" od 100.000 ruskih vojnika poginulo ili je ranjeno u dosadašnjem toku rata. Dodao je da je situacija verovatno "ista sa ukrajinske strane."
Kancelarija UN za ljudska prava, u najnovijem nedeljnom izveštaju koji je objavljen u ponedeljak, navodi da ima podatke od 6.655 ubijenih civila i 10.368 ranjenih, ali je dodala da je reč samo o povređenim slučajevima i da su brojke verovatno znatno niže od stvarnog bilansa.
Britansko ministarstvo odbrane: Nedostatak municije problem za Rusiju
A u novom obaveštajnom izveštaju britanskog Ministarstva odbrane u petak o Ukrajini navodi se da je "rusko povlačenje sa zapadne obale reke Dnjepar prošlog meseca pružilo ukrajinskim oružanim snagama mogućnosti da udare na dodatne ruske logističke čvorove i linije komunikacije".
"Ova pretnja je vrlo verovatno podstakla ruske logističare da izmeste čvorišta snabdevanja, uključujući železničke prelaze, dalje na jug i istok", navodi se u izveštaju objavljenom na Tviteru.
Ministarstvo je saopštilo da je "nedostatak municije u Rusiji (pogoršan zbog ovih logističkih izazova) verovatno jedan od glavnih faktora koji trenutno ograničavaju potencijal Rusije da ponovo pokrene efektivne, ofanzivne kopnene operacije velikih razmera".
U svom dnevnom obraćanju u četvrtak, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski podsetio je na referendum održan pre 31 godinu 1. decembra "koji je ujedinio celu teritoriju naše države... Svi su izrazili svoju podršku".
"Ljudi su potvrdili Akt o proglašenju nezavisnosti Ukrajine – slobodno i legalno. Bio je to pravi referendum... pošten referendum, i zato ga je svet priznao... ukrajinska odluka će prevladati", rekao je predsednik.
