Dok drži u rukama prvi mobilni telefon, koji izgleda kao cigla, a koji je lično izumeo pre 50 godina - Martin Kuper razmišlja o budućnosti. Ništa nije mogao da pretpostavi kada je prvi put nazvao sa debelog sivog prototipa mobilnog telefona u kojem se sada nalazi ceo naš svet i svi naši podaci - i preko čijeg sada tankog ekrana pretražujemo, kupujemo i "lajkujemo".
Optimista je kada je u pitanju mobilna tehnologija i kako može da promeni naše živote, ali ga i brine koje rizike nose pametni telefoni za privatnost i mlade ljude.
"Moje najnegativnije razmišljanje je što mi više nemamo privatnost, jer se sve sada o nama snima i negde pohranjuje i dostupno je onima koji imaju želju da do toga dođu", kaže "otac" mobilnih telefona, koji sada ima 94 godine i posetio je Svetski mobilni kongres u Barseloni, najveći sajam mobilne telefonije, gde će dobiti nagradu za životno delo.
Pored toga što ga brine narušavanje privatnosti, Kuper takođe vidi loše strane pametnih telefona i društvenih medija, kao što su ovisnost o internetu i olakšani pristup deci štetnim sadržajima.
Kuper, koji za sebe kaže da je sanjar i optimista, nada se da će usavršavanje mobilne tehnologije dovesti do potencijalne revolucije u oblastima kao što su obrazovanje i zdravstvena zaštita.
"Preko mobilnog telefona i medicinske tehnologije i interneta, uspećemo da pobedimo bolesti", navodi on.
Od njegovog izuma do danas - desilo se svašta.
Kuper je prvi put pozvao sa svog bežičnog portabl telefona sa ulice na Menhetnu, 3. aprila 1973. To je bio prototip uređaja na kojem je njegov tim u Motoroli počeo da radi pet meseci pre tog poziva.
Kuper je tada koristio Dyna-TAC telefon da bi pozvao svog konkurenta u Bell Labs, čiji je vlasnik AT&T. To je bukvalno bio telefon-cigla, prvi na svetu, teži od jednog kilograma, dug skoro 30 centimetara. Kuper je veći deo naredne decenije radio na tome da napravi komercijalnu verziju tog aparata.
Sam poziv pokrenuo je revoluciju u mobilnoj telefoniji, ali kad pogleda pola veka unazad, Kuper kaže:
"Nismo imali pojma da je to neki istorijski trenutak".
Jedino ga je zanimalo da li će da radi.
"I radio je", kaže Kuper.
Dok je krčio put bežičnoj telekomunukacionoj industriji, nadao se da je sve to samo početak za mobilne telefone.
Kuper kaže da nije lud za novim modelima mobilnih telefona, plastičnim i metalnim kutijama sa staklom. Misli da telefon treba da se razvija tako da bude prikačen za telo, kao neka vrsta senzora koja bi merila zdravstvene parametre sve vreme.
Čak bi ljudska energija mogla da zameni baterije.
"Ljudsko telo je punjač, zar ne? Jedete hranu, prizvodite energiju. Što da nemate ovaj prijemnik koji stavljate na uho, ubačen ispod vaše kože i da se puni vašom energijom?", pita Kuper.
On je svestan tamne strane ovih prednosti, a to su rizik za privatnost i po decu.
U Evropi, ali i drugde postoji regulativa i stroga pravila privatnosti, jer su zabrinuti zbog aplikacija i digitalnih reklama koje prate aktivnost korisnika, čime tehnološke i digitalne kompanije za marketing prave obimne profile korisnika.
"Biće to rešeno, ali ne tako lako", kaže Kuper. "Sad postoje ljudi koji mogu da vide gde ste, odakle pozivate, koga zovete, šta tražite na internetu".
Kuper smatra da je jedna od oblasti koja se mora regulisati je kada deca koriste mobilne telelefone. Jedna od ideja koju ima je da postoje različite verzije interneta za različite korisnike.
Petogodišnjaci bi trebalo da koriste internet da im pomaže u učenju, ali "ne želimo da imaju pristup pornografiji i stvarima koje ne mogu da razumeju", kaže Kuper.
Inspiraciju za prvi mobilni telefon Kuper nije našao u spravicama za komunikaciju koju su koristili junaci Zvedanih staza (Star Trek), nego kod junaka stripa Dika Trejsija, koji je imao radio na ručnom satu. Kuper sam, najviše koristi telefon da proveri imejl i traži informacije čisto da pobedi u nekim rasparavama za večerom.
"Ima ipak mnogo stvari koje nisam naučio. Nemam pojma šta je TikTok", kaže Kuper.
