Roditelji, suočeni sa tehnologijom koja se ubrzano menja, često ne znaju šta im deca rade, kada su na svojim elektronskim uređajima.
I pored aplikacija za praćenje i mogućnosti da postavljaju ograničenja na telefonima, roditeljima je teško da idu u korak sa svojom decom. Dženija Bivens ima 13-godišnju ćerku Erijel.
“Ne možete da budete svuda u isto vreme”, kaže ona.
Bivens smatra da tehnologija dizajnirana da čuva decu na internetu ima mane, jer -pošto je blokirala Tviter na telefonu svoje ćerke, 13-godišnjakinja je pronašla drugi način i dobila poruku od nepoznate osobe.
“Neki tip je tražio da vidi moja stopala. Ja sam ostala u čudu”, priča Erijel.
Ričard Vistoki je detektiv u penziji, specijalista za sajber kriminal.
“Kada zlokobni uređaj - mobilni telefon - date svojoj deci, to je kao da ste im dali ključeve svog novog Kadilaka”.
On ističe da neki roditelji previše veruju svojoj deci, i da su žrtve, kako ga naziva, NMD sindroma.
“Ne moje dete. Moje dete to nikada ne bi uradilo”, ironičan je Vistoki.
Međutim, deca sada mogu da četuju sa potpunim strancima, preko aplikacija kao što su Whatsapp, Houseparty i Musical.ly.
Jedna majka nije znala da njena 13-godišnja ćerka na Snapchat-u razgovara sa dečkom koga ne poznaje, sve dok joj to nije rekla njena starija ćerka.
“Mi roditelji moramo da se probudimo, u to nema sumnje”, uverena je Ketlin Kazupski, majka dve tinejdžerke.
Direktorka osnovne škole "Nejtan Hejl" Don Ajles-Gomes kaže da učenici njene škole moraju preko dana da ostave telefon u učionici.
“Ne mogu ni da zamislim šta se dešava o čemu mi ne znamo ništa, i to kažem ja koja radim sa decom i prilično dobro razumem tehnologiju”.
Međutim, znati mnogo o tehnologiji nije dovoljno. Deca lako pronađu način da koriste telefon ispred nosa svojih roditelja, kažu stručnjaci. I kao što je jedna majka rekla: praćenje aktivnosti dece na društvenim mrežama je stalni posao, pored obavljanja roditeljskih dužnosti iz dana u dan.
