Kada je počela pandemija 2020, Džinja Grondin iz Valtama u Masačusetsu bila je babica, pomagala je mladim parovima u prvim nedeljama sa bebama.
Grondin koja sada ima 44 godine, zarazila se kovidom sredinom marta te godine, kada nije bio testova, socijalne distance, niti zaštitnih maski, i mnogo pre nego što su zdravstveni radnici uočili da postoje i komplikacije usled dugotrajnog kovida.
Ona je samo jedna od onih koji su imali dugotrajni kovid i suočila se, za lekare, novom bolešću, bez plana lečenja i zdravstvene podrške.
Tri godine kasnije, najmanje 65 miliona ljudi u celom svetu imalo je dugotrajni kovid, prema podacima od prošlog meseca iz "Nature Reviews Microbiology".
Više od 200 simptoma je povezano sa tim sindromom, između ostalog ekstremni zamor, poteškoće sa razmišljanjem, glavobolje, vrtoglavice, problemi sa spavanjem, bol u grudima, tromb, poremećaj imuniteta, čak i dijabetes. Ne postoji lečenje koje dokazano pomaže, ali se rade istraživanja.
Ljudi koji su se zarazili kasnije u pandemiji, imali su i mogućnost vakcinacije koja do nekog nivoa štiti od dugotrajnog kovida, prema rečima doktora Brusa Levija, pulmologa sa Harvarda koji je je i kopredsedavajući istraživanja koje predvodi Nacionalni institut za zdravlje.
Samo istraživanje košta 1.15 milijardi dolara i cilj je da se nađe lek za dugotrajni kovid.
"Prvobitna varijanta virusa izazvala je mnogo ozbiljniju bolest, nego što viđamo kod kod pacijenata koji su se razboleli kasnije", kaže ovaj lekar.
Univerzitet vašingtonskog Instituta za zdravstvene podatke uočio je da su u prve dve godine pandemije, žene duplo više od muškaraca imale dugotrajni kovid, a 15 odsto zaraženih u prva tri meseca, imalo je simpome duže od 12 meseci.
Analiza hiljade medicinskih nalaza pokazuje da su belkinje u bogatijim krajevima češće imale dijagnozu dugotrajnog kovida, ali istraživači ne odbacuju mogućnost da sem, pristupa zdravstvenoj nezi, mnogi slučajevi kovida među ljudima koji nisu beli, nisu bili ni dijagnostifikovani.
Grondin se zabrinula kada je nastavila da ima simptome tri meseca nakon zaraze, ali tada nije postojalo ime za tako nešto.
"Samo sam mužu govorila kako nešto nije u redu", kaže ona.
Kao i mnogi sa dugotrajnim kovidom, imala je mnoge simptome, zamor, prekide disanja tokom spavanja, bolove, kognitivne teškoće i, u njenom slučaju, aneurizmu u mozgu. Vozila je kola u kojima je bilo njeno malo dete, kada je imala napad. Od tada je dobila dijagnozu dugotrajnog kovida i ne može više da radi.
"Deluje kao da vas neko konstantno udara u lice", kaže Grondin.
Naučnici i dalje pokušavaju da shvate zašto neki ljudi posle kovida imaju dugotrajne simptome, ali taj sindrom nije nov. Zaraze kao što je Lajmska bolest ostavljaju dugotrajne simptome, neki su slični dugotrajnom kovidu.
Glavna teorija je da je ključni razlog za dugotrajni kovid to što virus ili njegov protein ostane u tkivima nekih osoba, zaraza potom izazove autoimuni odgovor, ili sam virus reaktivira neke skrivene viruse, što dovodi do zapaljenja koje oštećuje tkiva i organe.
Kejt Porter iz Beverlija u Masačusetsu, koja ima 38 godina i radi kao projekt menadžerka u kompaniji za finansijske usluge, smatra da se zarazila na letu avionom iz Floride, krajem marta 2020. Kaže da je imala temperaturu sedam meseci, slabost u mišićima, nedostatak daha i užasne bolove.
"Ne verujem da ljudi mogu da shvate koliko je brutalno teško psihički to podneti", kaže Kejt. U jednom od teških momenata, Porter se seća da je u jednom od najtežih momenata plakala na podu i molila se da mirno okonča. "Nikad nisam bila takva", kaže Kejt.
Frustrirana od toga što nema objašnjenje ni od jednog specijaliste od deset koliko je posetila, Porter se okrenula eksperimentalnoj medicini, što joj je dalo mogućnost da proba neke nove lekove.
Iako je njeno zdravlje sada bolje, i dalje svaki dan ima migrene i bolove u vratu za koje se boji da nikada neće proći.
Džini Stivens ima 65 godina i direktorka je klimatskog obrazovanja, razbolela se dok je putovala u Santa Fe u Kejp Kod krajem marta 2020, kada je išla da poseti mamu i nikad se nije vratila.
"To je potpuno promenilo moj život", kaže Džini.
Otišla je u hitnu službu i tražila testove, rekli su joj da nemaju. To je bio tipičan odgovor u proleće 2020, kada su se naučnici mučili da shvate prirodu virusa, a testovi su se tek pravili. Jednostavno su je poslali kuću da sama smisli šta da radi.
Stivens se jako dugo bavi meditacijom, i u tome je našla utehu, smatrala je da joj to olakšava simptome. Vezana za krevet tog proleća, posmatrala jedrvo jabuke u dvorištu iz svoje sobe. "
Posmatrala sam svaku jabučicu kako raste", kaže Džini.
Iako se skoro oporavila, Stivens i dalje ima problema sa pamćenjem, zamor i jako pištanje u ušima. "
To je izluđujući deo bolesti. Budem jako dobro, i odjednom mi bude loše", zaključuje Džini.
