Uvid u nedavne podatke američke vlade pokazao je jednu zapanjujuću stvar: povećanje potrošnje podstiče snažan rast, pokazujući otpornost koja je zbunila ekonomiste, zvaničnike Federalnih rezervi (FED), a čak je i u suprotnosti sa negativnim stavovima koje su izneli sami Amerikanci u anketama.
Ipak, ekonomisti upozoravaju da se takva energična potrošnja verovatno neće nastaviti u narednim mesecima.
Mnoga domaćinstva izvlače novac iz sve manjeg fonda ušteđevine. Drugi se sve više okreću kreditnim karticama. A dodatne uštede koje su desetine miliona domaćinstava ostvarile tokom pandemije - od stimulativne pomoći i smanjenih mogućnosti putovanja, večera i poseta zabavnim prostorima - skoro su iscrpljene, kažu ekonomisti.
Ipak, istina je da niko ne zna kako će stvari da se kreću, s obzirom na neobičnu prirodu postpandemijske ekonomije. „Smrt potrošača“ i recesiju koja će uslediti većina ekonomista predviđa već najmanje godinu dana. Za sada, ne samo da se ne nazire recesija, već se čini da su potrošači u celini dobrog zdravlja. Potrošnja bi mogla da splasne u narednim mesecima, ali nije jasno da li će se potpuno urušiti.
Trajnost volje potrošača da kupuju privukla je pažnju zvaničnika FED-a, koji su signalizirali da će zadržati ključnu kamatnu stopu nepromenjenom. Ali, takođe su jasno stavili do znanja da prate ekonomske podatke u potrazi za bilo kakvim znakom da bi inflacija mogla ponovo da počne da raste i da će zahtevati dalje povećanje stopa.
U međuvremenu, preduzeća, posebno ona u rastućem uslužnom sektoru, imaju koristi od onoga što se čini da je još uvek nagomilana potražnja -koju verovatno podstiču oni sa višim primanjima nakon ograničenja u pandemiji. Prošle nedelje, Royal Caribbean Group je prijavila ozbiljnu kvartalnu zaradu. Putnici su se “tiskali” na brodovima za krstarenje i trošili više čak i kada je kompanija podigla cene.
„Ubrzanje potrošnje nas je dovelo do još jednog izvanrednog kvartala“, rekao je izvršni direktor Džejson Liberti. "Gledajući unapred, vidimo ubrzanu potražnju."
Šta se krije iza ogromnih dobitaka do sada?
Ekonomisti ukazuju na nekoliko pokretača: stabilno zapošljavanje i niska nezaposlenost, zajedno sa zdravim finansijama za većinu domaćinstava koja su izašla iz pandemije. Naročito su bogatija domaćinstva uživala u značajnom porastu vrednosti kuća i portfolija akcija, što verovatno povećava njihovu potrošnju.
„Nastavljamo da verujemo da se ne treba kladiti protiv potrošača sve dok stvarni gubici radnih mesta nisu vidljivi“, rekao je Tim Dij, glavni američki ekonomista u kompaniji SGH Macro Advisers.
Sa usporavanjem inflacije - ona je još uvek visokih 3,7 odsto, što je pad sa vrhunca od 9,1 odsto u junu 2022. - prosečne plate počinju da nadmašuju rast cena.
U mnogim manje plaćenim industrijama, kao što su hoteli, restorani i skladištenje, kompanije su se borile da pronađu i zadrže radnike i u skladu s tim su podigle plate. Džulija Polak, glavni ekonomista kompanije ZipRecruiter, izračunala je da su za 10 odsto najslabije plaćenih radnika plate skočile 25 odsto od prvog kvartala 2020, kada je počela pandemija. To je znatno ispred povećanja cena od 18 odsto tokom tog vremena.
Većina domaćinstava je 2023. započela u boljem stanju nego što je bila pre izbijanja pandemije, prema izveštaju FED-a. Neto vrednost prosečnog domaćinstva - srednja tačka između najbogatijih i najsiromašnijih - skočila je 37 odsto od 2019. do 2022. Kako su “skakale” cene kuća porasle, tako je rasla i berza. To je bio najveći porast u poslednjih više od 30 godina.
Istovremeno, neto vrednost jedne desetine najbogatijih domaćinstava skočila je za 28 triliona dolara - ili oko jedne trećine - od prvog kvartala 2020. do drugog kvartala 2023, prema FED-u. Siromašnija polovina Amerikanaca ostvarila je veći procenat povećanja, ali u ukupnom iznosu znatno manje, sa oko dva biliona na 3,6 biliona dolara. (Ove brojke nisu prilagođene inflaciji.)
„Kada bogatstvo raste za iznos koji je bio u protekle tri godine... mislim da ono igra veću ulogu u ovoj potrošačkoj snazi nego što smo možda mislili da hoće“, rekla je Sara Volf, američka ekonomistkinja u Morgan Stenliju.
Aditia Bhave, ekonomista u Bank of America, primetio je da potrošnju ne predvode samo imućni. Potrošnja domaćinstava sa prihodima manjim od 50.000 dolara na kreditne i debitne kartice banke porasla je brže od potrošnje klijenata sa većom zaradom.
Neki Amerikanci, dok pažljivo prate svoje finansije, i dalje osećaju da imaju prostora da se ponekad opuste. Valeri Zafina, 74-godišnja učiteljica u penziji koja je prošle nedelje uzimala komad nakita u radnji u Remziju u Nju Džersiju, rekla je da muž i ona žive od fiksnih primanja i da oprezno troše.
Zafina se odlučila na još jedno veliko trošenje - oko 5.000 dolara da ukrasi svoj stan koji iznajmljuje, uključujući kauč od 2.500 dolara i tepih od 600 dolara. To je njeno prvo ulaganje u opremanje stana u proteklih 18 godina.
„Imala sam pomalo frustrirajuću godinu i želela sam da uradim nešto za sebe“, rekla je ona. "Dakle, da, preuređujem. U muci sam s tim, ali se držim budžeta."
Mnogi analitičari i dalje upozoravaju na nove probleme sa kojima se suočavaju potrošači i privreda. Skoro 30 miliona korisnika studentskih kredita moralo je da počne da ih otplaćuje ovog meseca. A problemi u Kongresu mogli bi da dovedu do zatvaranja vlade sledećeg meseca.
Izveštaj od petka pokazao je da dok je prihod prilagođen inflaciji pao prošlog meseca zajedno sa stopom štednje, potrošači su i dalje povećavali svoju potrošnju. Taj trend je, kažu ekonomisti, neodrživ.
Čak i tako, ovi izazovi se možda neće pokazati toliko štetnim koliko se strahuje. Isplate studentskih kredita, na primer, skočile su čak i pre isteka roka za njihovo obnavljanje 1. oktobra, primetio je Bhave. Čini se da su neki dužnici iskoristili 12-mesečni grejs period koji je uvela Bajdenova administracija, što sugeriše da većina njih može sebi priuštiti da nastavi sa vraćanjem novca - barem za sada.
„Postoji mnogo loših stvari“, rekao je Bhave oko potrošača. „A ipak, podaci i dalje iznenađuju.“
