Bivši predsednik Donald Tramp vršio je pritisak na Sekretarijat za pravosuđe da istražuje neosnovanje tvrdnje o izbornoj prevari, a lidera agencije je kontaktirao "gotovo svakog dana" i uzalud pokušavao da pridobije podršku vodećih zvaničnika za sprovođenje zakona u očajničkom pokušaju da ostane na vlasti, navedeno je u svedočenju na pretresu odbora Predstavničkog doma koji istražuje nemire u kompleksu američkog Kapitola 6. januara 2021. godine.
Tri zvaničnika Sekretarijata za pravosuđe, za vreme Trampovog mandata, svedočila su da je Tramp bio fokusiran na tvrdnje o izbornoj prevari i da je insistirao na tome da se one istražuju uprkos tome što mu je više puta rečeno da su neosnovane.
"Imao je arsenal optužbi. Sve sam ih pojedinačno razmotrio i nisu bile istinite", rekao je jedan od vodećih zvaničnika sekretarijata Ričard Donahju.
Drugi svedok, Džefri Rozen, vršilac dužnosti sekretara za pravosuđe u poslednjim danima Trampove administracije, rekao da ga je Tramp zvao ili se sastajao sa njim gotovo svakog dana od kako je preuzeo položaj krajem decembra 2020. godine. Uobičajena tema, kako je naveo, "bilo je nezadovoljstvo onim što je Sekretarijat za pravosuđe uradio da istraži izbornu prevaru".
Predsedavajući odbora, demokratski kongresmen Beni Tomson, optužio je Trampa za "bezobziran pokušaj" da upotrebi Sekretarijat za pravosuđe u svoju političku korist.
"Donald Tramp nije samo želeo da Sekretarijat za pravosuđe istražuje. Želeo je da sekretarijat pomogne da se legitimizuju njegove laži, da u suštini izbore nazove prevarom" i da imenuje specijalnog istražitelja", rekao je Tomson.
Prema svedočenju, Tramp je takođe razmišljao da Rozena zameni nižim zvaničnikom Džefrijem Klarkom koji je želeo da promoviše Trampove lažnje tvrdnje o izbornoj prevari. Donahju i još jedan visoki zvaničnik sekretarijata Stiven Engel upozorili su Trampa da će doći do masovnih ostavki ako bivši predsednik realizuje taj plan. Tek tada je Tramp popustio.
U međuvremenu je otkriveno da su pripadnici federalnih organa za sprovođenje zakona pretresi Klarkovu kuću i da su mu oduzeli elektronske uređaje.
U dosadašnjem procesu, između ostalog, moglo su se čuti dokumentovane tvrdnje o pritiscima Trampovih pristalica na izborne zvaničnike Džordžije i Arizone, kao i da su saradnici bivšeg američkog predsednika Trampu ukazivali da je poražen na izborima.
Takođe, obelodanjeno je i da su izborne neregularnosti bile minimalne i nedovoljne da bi bila poništena pobeda demokratskog kandidata Bajdena glasovima elektorskog koledža.
Tokom prethodnih dana pretresa rečeno je i da je Trampu predočeno da bi bilo nezakonito da tadašnji potpredsednik Majk Pens blokira Bajdenovu pobedu – što je bivši predsednik tražio od Pensa da učini.
Neredi u zdanju Kapitola, sedištu američkog Kongresa, izbili su nakon što se oko 2.000 pristalica Donalda Trampa okupilo 6. Januara 2021. u centru američke prestonice na protestu tokom koga je bivši predsednik ponovio neutemeljene tvrdnje da su predsedničke izbore obeležile nepravilnosti i krađa - koji su uzrokovali njegov poraz.
Kulminacija je bila nasilni upad u zgradu Kongresa, napadi na policiju i članove najvišeg američkog zakonodavnog tela – koji su bili primorani da se kriju i beže.
Napad je počinjen posle marša prema Kapitolu, u kojem su učestvovale hiljade pristalica Donalda Trampa uz, između ostalog, i povike: “Obesite Majka Pensa” – u trenucima dok je Pens predsedavao sednicom na kojoj je trebalo da bude potvrđena Bajdenova pobeda.
Pojedini su uz sebe imali improvizirana vešala – navodeći da su namenjena bivšem potpredsedniku.
Proces potvrde izbornih rezultata bio je odložen, ali ne i otkazan. Kongres je 6. januara 2021. potvrdio pobedu aktuelnog predsedenika Bajdena.
To je ujedno bio i jedini slučaj u američkoj istoriji da nije sprovedena mirna tranzicija vlasti između poraženog i pobednika na predsedničkim izborima.
