Predsednik Džo Bajden dao je nalog da se podaci o posetiocima Bele kuće u vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa predaju kongresnoj komisiji koja istražuje događaje 6. januara 2021, kada su Trampove pristalice upale u zgradu Kongresa. Bajden je, tako, još jednom odbacio pozivanja bivšeg predsednika Trampa na izvršnu privilegiju - pravo predsednika SAD da određene poverljive komunikacije zaštiti od sudova ili Kongresa, ukoliko je takva zaštita u javnom interesu.
Komisija Predstavničkog doma koja istražuje pobunu 6. januara zatražila je veliku količinu podataka od Nacionalnog arhiva, uključujući i predsedničke podatke za koje Tramp želi da ostanu privatni. Dokumenta koja će sada biti predata Kongresu su zapisi o posetiocima Bele kuće, odnosno informacije o tome kojim pojedincima je bilo dozvoljeno da uđu u Belu kuću na dan pobune.
U pismu koje je u ponedeljak upućeno Nacionalnom arhivu, pravna savetnica Bele kuće Dejna Rejmus rekla je da je Bajden razmotrio Trampov zahtev da te zabeleške treba da ostanu privatne, zato što je on bio predsednik u vreme napada na Kapitol, ali je odlučio da to nije "u najboljem interesu Sjedinjenih Država".
Rejmus je dodala da Bajdenova administracija "dobrovoljno objavljuje takve podatke o posetiocima svakog meseca", kao što je činila i Obamina administracija, te da bi prema aktuelnoj politici većina tih beležaka kod kojih se Tramp pozvao na izvršnu privilegiju, bila javno objavljena.
Trampov portparol nije odmah odgovorio na pitanje agencije AP da prokomentariše ovu odluku.
Zakon o predsedničkim dokumentima nalaže da se sve beleške i dokumenta jednog predsednika i njegovog osoblja čuvaju u Nacionalnom arhivu, a odlazeći predsednik ima obavezu da preda dokumenta toj agenciji pre odlaska s vlasti. Tramp je pokušao, ali nije uspeo, da spreči kongresnu komisiju da dobije dokumenta Bele kuće u sporu u kome je konačnu odluku doneo Vrhovni sud.
Bajden je već odbacio Trampovo pozivanje na privilegiju kada je reč o mnogim drugim informacijama koje je tražila komisija, koja prolazi kroz taj materijal, i analizira dokumenta i svedočenja očevidaca, uključujući i neke koji nisu bili kooperativni.
Komisija se fokusira na Trampove postupke 6. januara, kada je satima čekao da svojim pristalicama poruči da zaustave nasilje i napuste Kapitol. Istražitelje takođe zanimaju organizacija i finansiranje vašingtonskog mitinga na dan pobune, kada je Tramp svojim pristalicama rekao da se "bore svom snagom". Među pitanjima na koja se još traži odgovor je koliko je tesna bila koordinacija organizatora mitinga i zvaničnika Bele kuće.
Za to vreme, podaci o telefonskim razgovorima Bele kuće do kojih je komisija došla do sada, ne sadrže pozive koje je Tramp obavio dok je gledao nasilje 6. januara na televiziji, niti sadrže pozive upućene direktno predsedniku.
Taj nedostatak informacija o Trampovim ličnim pozivima je poseban izazov za istražitelje dok pokušavaju da ustanove šta je tadašnji predsednik radio u Beloj kući u vreme dok su se njegove pristalice tukle sa policijom, probijale ograde Kapitola i poremetile potvrdu izborne pobede demokrate Džoa Bajdena.
Postoji nekoliko mogućih objašnjenja za podatke koje nedostaju i koji, na primer, ne dokumentuju razgovore za koje se zna da ih je Tramp vodio 6. januara sa nekoliko članova Kongresa. Poznato je da je Tramp koristio privatni mobilni telefon ili je mogao da koristi telefon nekog od svojih saradnika. Komisija i dalje dobija podatke iz Nacionalnog arhiva i drugih izvora, koji bi mogli da pruže dodatne informacije.
