Raš Limbo, radio voditelj koji je oštro napadao liberale, predvideo uspon Donalda Trampa i razarao političku korektnost specifičnim oblikom vedre zluradosti, zbog koje postao jedan od najuticajnijih glasova američke desnice, preminuo je u sredu. Imao je 70 godina.
Limbo, koji je bio veliki zaljubljenik u cigare, bolovao je od raka pluća. Vest da je preminuo objavljena je na njegovom vebsajtu.
Za vreme svog govora o stanju nacije, predsednik Tramp dodelio je Limbou predsedničku Medalju slobode - najveće civilno odlikovanje u zemlji.
Tramp, koji je napustio položaj pre skoro mesec dana, prekinuo je medijsku ćutnju i uključio se u program televizije Foks njuz u sredu, da bi odao poštu Limbou.
"Bio je sa mnom od samog početka", rekao je Tramp, podsećajući na prve mesece svoje predsedničke kampanje 2015.
"Dopalo mu se šta sam govorio."
Bivši predsednik je izjavio da je Limbo imao "izuzetan uvid u stvari i praktičnu inteligenciju", te da "nikada nije bilo nikog sličnog njemu", opisujući ga kao "nezamenjivog".
Bivši potpredsednik Majk Pens objavio je saopštenje u kojem je rekao da je "Limbo dao glas idejama i vrednostima koje su ovu zemlju učinile velikom".
"Inspirisao je generaciju američkih konzervativaca i nedostajaće. Raš Limbo je republikance učinio ponosnim, a konzervativizam zabavnim", naglasio je Pens.
Bivši republikanski predsednik Džordžu Buš mlađi saopštio je:
"Dok je bio nagao, ponekad kontroverzan i uvek sa jakim stavovima, govorio je šta misli kao glas miliona Amerikanaca i svakom danu pristupao sa velikom energijom i uživanjem".
Nepokolebljivo konzervativan, maksimalno stranački orijentisan, bombastični samopromoter, i upadljiv svuda gde bi se pojavio, Limbo je više od 30 godina privlačio slušaoce zahvaljujući svom "otrovnom jeziku" i talentu za sarkazam.
Sebe je nazivao zabavljačem, ali su njegovi zapenušani monolozi u tročasovnom, dnevnom radio programu koji je emitovan na skoro 600 američkih stanica, uticali na nacionalni politički dijalog, prosečne republikance i smer njihove partije.
Obdaren savršenim glasom za jednog voditelja, iznosio je svoja mišljenja sa takvim ubeđenjem da su njegove pristalice njegove reči doživljavale kao neprikosnovenu istinu.
"U srcu i duši, znam da sam postao intelektualni motor konzervativnog pokreta", rekao je Limbo, sa karakterističnom neskromnošću, autoru Zevu Šejfetsu koji je 2010. objavio knjigu "Raš Limbo: Vojska jednog čoveka".
Uspon Limboa se podudario sa odlukom Federalne komisije za komunikacije da poništi pravilo iz 1987. kojim se od medija zahtevalo da daju jednako vreme liberalnim i konzervativnim gledištima. Limbo je pokazao da sati improvizovanih, provokativnih, konzervativnih monologa mogu da budu visoko profitabilni za stotine posustalih radio stanica, koje su prenosile njegov program.
Magazin Forbs procenio je njegova primanja 2018. na 84 miliona dolara. Među radijskim zvezdama, od njega je bogatiji bio samo Hauard Stern.
Limbov program doživeo je uspon za vreme republikanca Ronalda Regana, kada je američko medijsko tržište odstupilo od dominacije nekoliko TV mreža i male grupe glavnih dnevnih listova, koji su generalno bili ozbiljni i odmereni, i prešlo u eru veće fragmentacije, kada su informacije počele da se mešaju sa zabavom.
"On je stupio na teren konzervativizma 1980-ih i sastavio pogled na svet koji nije bio sasvim republikanski. Na mnogo načina je bio veoma kritičan prema Republikanskoj partiji, ali je bio veliki obožavalac Regana", kaže Kler Poter, profesorka istorije u Novoj školi za društvena istraživanja i autorka knjige "Zavisnici od politike: Od radija do Tvitera, kako su nas alternativni mediji navukli na politiku i ukrali našu demokratiju".
"On je promenio medije i republikansku politiku. On je možda najznačajniji pojedinac u politici s kraja 20. i početka 21. veka", smatra Brajan Rozenvald, stručnjak Univerziteta Pensilvanija i autor knjige "Amerika radio programa".
Limbo je sa ponosom nosio titulu "najopasnijeg čoveka u Americi". Govorio je za sebe da je "detektor istine", "doktor demokratije", "ljubitelj čovečanstva", "bezopasan i mek" i "sve u svemu - dobar momak". Tvrdio je da ima talenat koji mu je "pozajmio Bog".
Mnogo pre Trampovog uspona u politici, Limbo je dodeljivao uvredljive nadimke svojim neprijateljima i besneo zbog "mejnstrim medija", optužujući ih da javnost "kljukaju lažima". Demokrate i druge ljude na levoj strani spektra je nazivao komunistima, ludacima, feminacistima, liberalnim ekstremistima i radikalima.
Kada se glumac Majkl Džej Foks, koji ima Parkinsonovu bolest, pojavio u jednom promotivnom političkom spotu za demokrate, Limbo je ismevao glumca zato što se trese. Kada je jedan vašingtonski aktivista za prava beskućnika izvršio samoubistvo, Limbo je zbijao šale. Za vreme epidemije AIDS-a 1980-ih, umiranje je za njega takođe bilo predmet šale. 12-godišnju Čelsi Klinton nazvao je psom. Govorio je da bi stav demokrata o reproduktivnim pravima doveo do toga da i Isus Hrist bude abortiran.
Posebno je kritikovao predsednika Baraka Obamu koga je opisivao kao "gnevnog crnca" i na početku njegovog mandata 2009. objavio:
"Nadam se da neće uspeti".
Tokom svoje poslednje godine kao radijskog voditelja, olako je opisivao Kovid-19 kao bolest koja nije mnogo ozbiljnija od obične prehlade, tvrdeći da je pandemija preuveličana da bi se politički naudilo Trampu.
Limbo, koji je napustio studije pre nego što je diplomirao, bio je takođe bivši disk džokej i sportski komentator. Takođe je umanjivao značaj klimatskih promena i protivio se reformi zdravstva - što su postali i stavovi Republikanske partije.
Tokom života imao je brojne lične probleme. Izgubio je sluh i razvio zavisnost od lekova protiv bolova, zbog čega je morao da ode na rehabilitaciju.
Kako je stario, sve više se kretao udesno, vodeći deo Amerike sa sobom.
"Ne postoji centrista. Centrista je samo prerušeni liberal", objavio je 2005.
Liberali su prezirali Limboa, optužujući ga da iskrivljava činjenice i zagađuje frekvencije govorom mržnje.
"Raš Limbo je pomogao da se stvori današnja polarizovana Amerika tako što je normalizovao rasizam, mizoginiju, predrasude i ismevanje drugih", tvitovala je Šenon Vots, osnivač grupe za kontrolu oružja "Mame zahtevaju akciju".
"Bio je demagog koji se obogatio na govoru mržnje, podelama, lažima i toksičnosti. To je njegovo nasleđe".
Mnogi republikanski političari, međutim, ponavljali su stavove Limboa da bi ojačali svoje izglede na izborima, budući da je protivljenje njegovim stavovima moglo da im ugrozi karijeru.
"Politički, krajnja desnica, ratna politička verzija Republikanske partije koja danas postoji duguje svoje postojanje njegovom uticaju i promenama u političkim medijima čiji je on bio katalizator", izjavio je za Glas Amerike Rozenvald. "Bez njega, ideja predsednika Donalda Trampa je nezamisliva - ali je njegov uticaj daleko širi".
Za vreme prvog Trampovog opoziva, Limbo je branio republikanskog predsednika, navodeći da je meta zato što je bio suviše uspešan u smanjivanju poreza, oporavku ekonomije i odbrani prava vlasnika oružja. 2020. Limbo je podržavao Trampove lažne tvrdnje da su izbori 2020. bili neregularni i nije smatrao Džoa Bajdena legitimnim predsednikom. Izgrednike koji su upali u Kongres 6. januara da poremete potvrdu Bajdenove pobede je uporedio sa kolonistima iz 18. veka koji su se protivili britanskoj upravi u Severnoj Americi.
Na redovnom brifingu za novinare u sredu, portparolka Bele kuće Džen Psaki je dobila pitanje o smrti Raša Limboa.
"Ne znam da li mogu da očekujem neko saopštenje od predsednika, ali svakako mogu da prenesem njegove izraze saučešća i podrške porodici", rekla je Psaki.
"Mislim da će nedostajati mnogima na desnoj strani spektra", kaže Kler Poter. "Ali mislim da će nedostajati i mnogima od nas, levo orijentisanim, koji smo kad god se nešto dešavalo uvek mogli da se okrenemo njemu - OK, da vidimo šta konzervativni populisti misle u ovom trenutku?".
