Brent Skoukroft, pragmatični general sa tri zvezdice, koji je služio kao savetnik za nacionalnu bezbednost republikanskim predsednicima Džeraldu Fordu i Džordžu H. W. Bušu a kasnije kritikovao politiku predsednika Džordža Buša prema Iraku, preminuo je u 96. godini.
Skoukroft, koji je bio član predsedničke komisije koja je istraživala najveći skandal predsedništva Ronalda Regana a bio je jedan od arhitekata rata u Zalivu 1991, za vreme Buša starijeg, umro je prirodnom smrću, saopšio je predstavnik porodice Buš.
Tokom 29 godina vojne karijere, Skoukroft je dostigao čin generala potpukovnika u američkom vojnom vazduhoplovstvu i decenijama bio uticajan glas u američkoj nacionalnoj bezbednosti. Bio je oprezni internacionalista - sebe je nazivao realistom - i blisko sarađivao sa bivšim državnim sekretarom Henrijem Kisindžerom.
Skoukroft je bio glavni vojni savetnik republikanskom predsedniku Ričardu Niksonu u vreme kada su SAD nastojale da izađu iz rata u Vijetnamu. Zatim je postao Fordov savetnik za nacionalnu bezbednost od 1975. do 1977. i savetnik za nacionalnu bezbednost Džordža H. W. Buša od 1989. do 1993.
"On je prosto sjajan i nikada nije tražio mrvicu pohvala za svoje zasluge", izjavio je stariji Buš o Skoukroftu kada su Amerika i njeni saveznici pobedili u ratu u Zalivu u martu 1991.
Skoukroft je ostao blizak sa Bušom i zajedno napisao jednu knjigu sa njim, 1998. Međutim, nije se slagao sa "unilateralnim" pristupom svetskim pitanjima njegovog sina, Džordža Buša mlađeg.
Bio je ključni savetnik starijem Bušu za vreme Zalivskog rata u kome su američke snage, sa koalicijom saveznika, proterale iračke trupe koje su izvršile invaziju na susedni naftom bogati Kuvajt u avgustu 1990.
Rat se završio tako što je Bušov tim odlučio da ostavi iračkog lidera Sadama Huseina na vlasti nakon što su iračke snage brzo potisnute iz Kuvajta. Dvanaest godina kasnije, Bušov sin naredio je invaziju na Irak u kojoj je smenjen Sadam, ali su američki vojnici nastavili da se bore u ratu koji je trajao od 2003. do 2011.
U intervjuu za PBS pet godina kasnije, Skoukroft je objasnio odluku prve Bušove administracije da ne pošalje američke vojnike na Bagdad 1991. da bi zbacili Sadama. "Naš cilj nikada nije bio da smenimo Sadama Huseina. Da smo pokušali, možda bismo i danas okupirali Bagdad. To bi veliki uspeh pretvorilo u veoma problematičan, mogući poraz", kazao je Skoukroft.
Pre nego što je mlađi Buš pokrenuo rat u Iraku 2003, Skoukroft se javno usprotivio intervenciji, sumnjajući u američko opravdanje te akcije za koju je smatrao da nije mudra i da odvraća pažnju od borbe protiv terorizma posle napada Al Kaide na Ameriku 11. septembra 2001.
2004, Skoukroft je Bušove ratove u Iraku i Avganistanu nazvao "neuspešnim poduhvatom" i okrivio Buša što ga je, kako je rekao, "očarao" ratoborni izraelski premijer Arijel Šaron.
2005, Skoukroft je ocenio da produženo američko prisustvo u Iraku podstiče tenzije na Bliskom istoku. Zagovarao je ideju da se američke operacije u Iraku predaju NATO-u ili Ujedinjenim nacijama.
Njegove kritike su bolele Bušovu administraciju, posebno pošto je bio mentor Kondolizi Rajs, koja je bila Bušova savetnica za nacionalnu bezbednost a zatim i državna sekretarka. U administraciji Džordža W. Buša, Skoukroft je služio kao predsednik Savetodavnog odbora za strana obaveštajna pitanja, ali je smenjen 2005.
Za vreme Fordovog predsedništva, Skoukroft je, zajedno sa Kisindžerom, savetovao predsednika o evakuaciji poslednjih američkih vojnika iz Vijetnama 1975. Haotične scene iz Sajgona - kada su helikopteri evakuisali ljude sa krovova - postao je simbol američkog debakla u Vijetnamu u kome je ubijeno 58.000 američkih vojnika.
1987, Skoukroft je bio jedan od trojice članova komisije koja je istraživala najveći skandal predsedništva Ronalda Regana - prodaju oružja Iranu u zamenu za američke taoce u Libanu, čiji je prihod korišćen za finansiranje pobunjenika "kontre" u Nikaragvi, i tako prekršen američki zakon.
Brent Skoukroft je rođen 19. marta 1925. u Ogdenu u Juti. Diplomirao je na američkoj Vojnoj akademiji 1947. i kasnije stekao doktorat iz međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija.
Karijera vojnog pilota je okončana 1949. kada se njegov Mustang P-51 srušio u Nju Hempširu a Skoukroft povredio kičmu.
Predavao je rusku istoriju na Vest Pointu a zatim predvodio odeljenje političkih nauka američke vazduhoplovne akademije pre nego što je preuzeo seriju poslova u Pentagonu 1960-ih.
Imao je jednu ćerku sa suprugom Marijan.
