Tri puta u američkoj istoriji, Predstavnički dom opozivao je predsednika i svaki put je Senat glasao za njegovu oslobađajuću presudu. Najnoviji slučaj dogodio se pre godinu dana kada je tadašnji predsednik Donald Tramp bio optužen da je pokušavao da izvrši pritisak na ukrajinskog predsednika da sakupi političku prljavštinu protiv Trampovog političkog rivala, demokrata Džoa Bajdena.
Tramp je ponovo ušao u istoriju ovog meseca, kada je postao prvi predsednik kome je drugi put podnet impičment. Ovog puta optužen je za podsticanje svojih pristalica na juriš na američki Kapitol 6. januara kako bi sprečio Kongres da potvrdi Bajdenovu izbornu pobedu nad njim.
Novu optužbu za opoziv zbog podsticanja pobune odobrio je Predstavnički dom 13. januara, nedelju dana pre nego što je Tramp napustio funkciju.
Ali s obzirom na to da je Senat trebalo da formalno sudi bivšem predsedniku počev od 9. februara, ustavna kontroverza kreće se oko toga može li Senat da sudi i osudi bivšeg predsednika.
Pitanje nije akademsko. U sredu je 45 od 50 republikanacau Senatu pokušalo neuspešno da odbaci proces protiv Trampa, preispitujući tokom rasprave ustavnost takvog postupka.
Njihovo obrazloženje: Jednom kada predsednik ostane bez funkcije, on postaje privatno lice, građanin, i ne može mu se suditi i osuditi čak i ako ga je već opozvao Predstavnički dom.
To je argument koji se očekuje da iznesu Trampovi advokati dok traže oslobađajuću presudu bivšem predsedniku.
"Privatni građani ne mogu da budu opozvani", rekao je senator Rand Pol, republikanac iz Kentakija koji postojano podržava Trampa. "Impičment je za uklanjanje sa funkcije, a optuženi ovde je već napustio funkciju".
Ipak, pitanje da li se bivšem predsedniku može suditi ostaje nerešeno, a čak i oni koji osporavaju njegovu ustavnost priznaju da postoji prostor za raspravu.
"Postoje različita mišljenja, mada su gotovo svi učenjaci koji su pisali po ovom pitanju rekli da je to vrlo tesno pitanje", napisao je Džonatan Turli, konzervativni profesor prava sa Univerziteta Džordž Vašington u sredu na svom ličnom blogu nakon što je brifovao Republikanske senatore o ustavnim i istorijskim aspektima opoziva.
Kejt Vajtington, profesorka politike sa Univerziteta Prinstaun, rekala je da među pravnim ekspertima nema konsenzusa po tom pitanju, jer je malo njih razmatralo to pitanje pre Trampovog drugog opoziva i ustavne kontroverze koja je usledila.
"To je jedno od takvih pitanja koje se nalazi na samoj periferiji moći impičmenta, pa čak i ljudi koji su pisali o moći impičmenta obično ne pišu o ovom konkretnom pitanju", rekla je Vatington u intervjuu.
Debata o detaljima
U Ustavu SAD se navodi da će "predsednik, potpredsednik i svi civilni službenici Sjedinjenih Država... biti uklonjeni sa funkcije" ako budu osuđeni za "izdaju, primanje mita ili druge ozbiljne zločine i prekršaje".
Po Turlievom tumačenju, fraza "predsednik" označava trenutnog stanara Bele kuće i sugeriše da se može opozvati samo predsednik koji je na funkciji.
"Na drugom Trampovom suđenju za opoziv, predsednik će biti Džo Bajden, a ne Donald Tramp", napisao je Turli.
Štaviše, emeritus profesor prava na Harvardu, Alan Deršovic primetio je da u slučajevima opoziva Ustav zahteva "uklanjanje sa funkcije i izuzeće" sa vršenja funkcije, a ne "uklanjanje sa funkcije ILI diskvalifikaciju".
Drugim rečima, diskvalifikacija pretpostavlja smenu, a pošto Tramp nije smenjen sa funkcije, on ne podleže diskvalifikaciji.
"Čini se da tekst Ustava snažno sugeriše da su autori opoziva nameravali da se on koristi samo za uklanjanje aktuelnog zvaničnika, a kad ga jednom uklone, mogao bi i da ga diskvalifikuje", rekao je Deršovitz u intervjuu. "Ali nikada nije bilo predviđeno da se koristi samo kao sredstvo buduće diskvalifikacije kao što se koristi danas".
Predsjedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi, demokratkinja iz Kalifornije, rekla je da članovi parlamenta nemaju drugog izbora osim da opozivaju Trampa i traže njegovo uvjerenje kao način sprečavanja da se ikada više kandiduje za saveznu funkciju nakon što je tadašnji potpredsednik Majk Pens odbio pozive demokrata da se pozive se na 25. amandman na Ustav za uklanjanje Trampa sa funkcije.
Tramp je nagovestio da želi da se kandiduje za reizbor 2024. godine.
Drugi eksperti tvrde da su uklanjanje i diskvalifikacija dva odvojena "aspekta" moći impičmenta, što znači da predsednik može biti diskvalifikovan sa vršenja funkcije u budućnosti čak i ako nije bio prisiljen da napusti funkciju.
"To znači da bivši službenici ostaju podložni opozivu i nakon napuštanja funkcije, u svrhu omogućavanja izricanja kazne diskvalifikacije", napisala je grupa pravnih eksperata u nedavnom otvorenom pismu u znak podrške suđenju u Senatu.
Vajtingtnon je primetila da Ustav ne "zabranjuje izričito" opoziv bivšeg predsednika, niti da diskvalifikacija zavisi od toga da li "trenutno imate funkciju u vreme opoziva".
Istorijska pozadina
Još jedna sporna tačka među ekspertima koji raspravljaju o ustavnosti suđenja bivšem predsedniku jeste ćutanje američkog ustava o tome da li bivši zvaničnici mogu da budu opozvani.
Prema Vajtington, autori američkog ustava preuzeli su "moć opoziva" iz britanske parlamentarne prakse i državnih ustava, koji su dozvoljavali opoziv i suđenje bivšim zvaničnicima.
"I zato, kada su Kongresu poverili moć impičmenta, deo onoga što je pošlo uz to je mogućnost opoziva bivših vladinih zvaničnika zbog njihovog ponašanja dok su bili na funkciji", rekao je Vajtington.
Prema Deršovicu, međutim, samo odsustvo bilo kakvog pominjanja opoziva bivšeg predsednika sugeriše da su se osnivači protivili toj ideji.
"Mogli su lako da dodaju odredbu koja kaže da bi bivši predsednik mogao da bude opozivan i da predsedava vrhovni sudija. Oni to nisu uradili", rekao je Deršovic.
Postoji li presedan?
Iako nijednom bivšem predsedniku nikada nije suđeno, postoji presedan za suđenje bivšem zvaničniku visokog nivoa.
1876. godine Senat je sudio bivšem ratnom sekretaru Vilijemu Belknapu zbog optužbi za korupciju nakon što je utvrdio da ima nadležnost nad bivšim zvaničnicima.
Iako u konačnom glasanju nije dobijena dvotrećinska većinu potrebna da bi se Belknap osudio, neki eksperti su pristupili slučaju tvrdeći da je Senat nadležan za bivšeg predsednika.
Ali Deršovitz kaže da slučaj Belknap i suđenje Trzmp nisu analogni.
Kao prvo, Belknap je podneo ostavku pre nego što je opozivan. Drugo, nije bio predsednik. I treće, na kraju je oslobođen "u velikoj meri" zato što su mnogi senatori verovali da Senat nema moć da sudi bivšem članu vlade.
