Izabrani predsednik naredne srede preuzima dužnost, dok se istovremeno postavlja pitanja hoće li odlazeći šef države, po isteku mandata, biti osuđen u Senatu po optužbi za podsticanje na pobunu zbog upada dela njegovih pristalica u kompleks Kapitol hila pre nepune dve nedelje.
Amerika se za inauguraciju sprema uz primenu opsežnih mera bezbednosti koje podrazumevaju i pripravnost pripadnika Nacionalne garde razmeštenih u prestonici Vašingtonu.
Inače, Tajna služba je pripreme tog događaja počela u sredu, danima ranije nego što je bilo predviđeno, nakon nereda na Kapitol hilu kao i bojazni zbog organizovanja novih protesta kojima bi mogla biti ugrožena bezbednost učesnika ceremonije.
Pooštrene mere bezbednosti na Kapitol hilu
Osim Nacionalne garde, na ulicama prestonice pojačano je prisustvo policije, dok je najavljeno i da će najmanje 12 metro stanica u širem centru grada biti zatvoreno.
„Zabrinut sam da bi se moglo dogoditi nasilje“, kaže za Glas Amerike mladić koji se predstavio kao Džejkob, sa kojim smo razgovarali nadomak Kapitol hila.
„Raspoređeno je mnogo pripadnika nacionalne garde u ovom području. Koliko sam čuo – do 20. januara ovde će ih biti oko 20.000. Postoji zabrinutost da građani ove zemlje više nemaju vere u demokratiju – što je prava tragedija", kaže ovaj stanovnik Vašingtona.
On smatra da je proces opoziva odlazećeg predsednika Trampa najmanje što je moglo biti učinjeno.
„Trebalo je da to bude rešeno u skladu sa 25. amandmanom. Poslednjih nekoliko godina bio je jasna opasnost. Narušavao je vladavinu prava kao i osnovna načela pristojnosti – što je nedopustivo“, ukazuje Džejkob.
Usled pojačanih mera bezbednosti zdanje u kome se nalazi američki Kongres opasano je metalnim ogradama. Isto važi i za prostor pred spomenikom Džordžu Vašingtonu, gde će u ograđenom području, umesto desetina hiljada građana boraviti medijske agencije akreditovane za praćenje inauguracije Džozefa Bajdena.
„Smatram da je proces Trampovog opoziva potpuno opravdan. Samo je došao prekasno. Videćemo….“, kaže nam Valeri Lenard. Ističe i da je, kako kaže, veoma zabrinuta.
„Gledam ovo, svaki put kada podignu ograde, više nikada ih ne uklone. I to se samo nastavlja. Jeste li bili do Bele kuće? Nikada to nisu uklonili. Sve to probaju i uprkos tome što ničemu ne doprinosi – samo troše sve više novca“, kaže ona.
Sa druge strane, Rori Lejmen, stanovnik Dalasa koga smo zatekli na vašingtonskim ulicama smatra da retorika odlazećeg predsednika tokom protestnog skupa njegovih pristalica, održanog 6. januara, ne bi trebalo da bude razlog opoziva.
“Osećam da je koriste kao hiperbolu za proces opoziva. Takođe, mislim da preuveličavaju samo da bi ostvarili političku pobedu”, stav je Rorija Lejmena.
Nasuprot tome – utisak Ričarda Mekinija, još jednog od naših sagovornika, je da Predstavnički dom Kongresa nije imao izbora.
“Dela koja se stavljaju na teret su i više nego očigledna. Okupio je ljude, a on, njegov sin i advokat su se obratili. Govorili im da ne budu slabi. Rudi (Đulijani, prim.nov.) im je rekao da spor treba da reše borbom. Došli su ovde i upravo to i uradili”, smatra Vašingtonac Ričard Mekini.
Predsednik Tramp je način obraćanja demonstrantima tokom protesta u Vašingtonu označio kao potpuno odgovarajući – ne iskazujući žaljenje zbog napada na kompleks Kapitol hila.
„Ovo nisu Sjedinjene Države koje poznajem“, komentar je Majkla Kirbija bivšeg ambasadora u Srbiji i američkog diplomate sa dugogodišnjim stažom, koga smo zatekli tokom šetnje pred zgradom u kojoj se nalazi Kongres. Podsećajući se iskustava iz Poljske, u kojoj je službovao krajem devedesetih godina prošlog veka kada je demontiran tadašnji komunistički režim, Kirbi za Glas Amerike kaže da su ga šokirali skorašnji događaji u Americi.
„Mi smo bili promoteri demokratije u teoriji. Razumem zašto su oni raspoređeni ovde, ali je suludo što je to moralo da se dogodi“, kaže povodom pojačanih mera bezbednosti za ambasador Kirbi penzionisani američki diplomata koji je Sjedinjene Države, osim u Srbiji, predstavljao u Poljakoj i Moldaviji, a nadzirao je i konzularne aktivnosti američkih ambasada u državama bivšeg Sovjetskog Saveza - izuzev Rusije.
On ne misli da će odlazeći predsednik Tramp biti opozvan u Senatu, gornjem domu američkog Kongresa u kome većinu imaju republikanci jer za to, kako očekuje, neće biti dovoljno glasova. Istovremeno, kaže da dolaskom nove administracije očekuje promene.
„Nadam se da naše maske neće značiti politički stav. Da će ljudi promišljati stvari – umesto da se okreću ludim teorijama. I da ćemo se možda, jedni prema drugima, ponovo odnositi kao ljudi. Mržnja mora da nestane“, zaključuje Majkl Kirbi koji je funkciju ambasdora u Srbiji obavljao od 2012. do 2016. godine.
Na tragu mišljenja da su neznatne šanse da odlazeći predsednik Tramp bude osuđen u Senatu je i Vesko Garčević – profesor na Univerzitetu grada Bostona.
„Ono što je moj utisak je da Tramp jeste izgubio, ali trampizam kao ideologija nije pobijeđen. Naprotiv, to će biti jedan od najvažnijih zadataka s kojim će se suočiti novoizabrani predsjednik Bajden u prvoj, pa i u drugoj godini svog predsednikovanja. I mislim da će to biti jedna od važnijih tema na sljedećim izborima. Čak bih rekao i ovo - da je neko drugi bio kandidat umjesto Trampa i da je bilo malo umiveniji i da je njegova retorika bila malo prijemčivija za određeni broj republikanaca, republikanci bi imali izuzetne šanse da dobiju ove izbore, uprkos svemu tome što se događalo“, kaže za Glas Amerike Garčević – profesor međunarodnih odnosa u Školi za globalne studije Frederik S. Pardi.
Prema njegovim rečima nedavne slike nasilja, a sada i raspoređenih pripadnika Nacionalne garde širom prestonice, šalju negativnu poruku svetu. Međutim, kako kaže, nova administracija predvođena Džozefom Bajdenom bi to mogla da preokrene.
„Otvara mu se prilika da pokaže da to nije Amerika, da je Amerika nešto drugo, ono što će on da predstavi. Znači ništa nije ni crno ni bijelo. Ali neka vam posluži ovo kao ilustracija. Nešto što je za mene bilo nezamislivo pet ili šest godina ranije - a to je da li ste mogli da zamislite da evropski partneri u Briselu otkažu susret sa Pompeom, sa najvišim predstavnikom američke diplomatije i ne žele da se vide sa njim poslednji put, prije nego što se izvrši tranzicija vlasti. Čak je Luksembrug - država od 400.000 stanovnika ima tu političku moć da otkaže sastanak sa Pompeom u znak protesta zbog onog što se desilo 6. januara. To je po meni najbolji pokazatelj kako jedan dio svijeta koji sebe smatra demokratskim vidi ono što se dogodilo u Americi“, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike Vesko Garčević.
Eventualna odluka Senata da osudi Trampa, omogućila bi članovima Kongresa da odvojeno glasaju o tome da li da odlazećem predsedniku zabrane da se ponovo kandiduje za taj položaj. Za tu odluku je dovoljna prosta većina.
