Na osnovu našeg Ustava i normativno strateškog okvira danas je nedovoljno jasno kako će Srbija izgledati u budućnosti, kakvo mi to društvo gradimo. O tome nema ni mnogo razgovora, jer se mi ponekad bavimo prošlošću, a najviše se bavimo sadašnjim trenutkom, preživljavanjem, rečeno je na Dijalogu o ustavu i Razvoju - rodna perspektiva u organizaiciji Ženske platforme za razvoj Srbije 2012-2020 i Misije OEBS-a u Srbiji.
"Šta vi mislite, kako će izgledati Srbija za 50 godina? Ili kako bi trebalo da izgleda? Hoće li to biti industrijska zemlja, ili zemlja malih privrednika i poljoprivrednih gazdinstava i zadruga? Hoćemo li imati hibridne organizacije ili ćemo se i dalje deliti na javni, privatni i neprofitni sektor? Hoćemo li piti vodu iz česme? Hoćemo li klonirati delove ljudskih tela? Hoćemo li proizvoditi ili uvoziti zdravu hranu? Hoćemo li svi živeti u gradovima", upitala je Sanja Nikolin iz Ženske platforme.
Ona je ocenila da u "našim strateškim dokumentima ima svega i svačega, a u praksi skoro da nema ničega što je stvarna podrška razvoju".
Lesli Hes, viša savetnica za ljudska prava i nediskriminaciju Misije OEBS-a u Srbiji, rekla je da Misija OEBS-a podržava razvoj politika rodne ravnopravnosti i reformama.
Ona je rekla da Mistija OEBS-a u Srbiji smatra da je neophodno unaprediti status i finansiranje vladinih tela koja se staraju o rodnoj ravnopravnosti, da se uvede sistem kvota za manje zastupljeni pol na pozicijama donosioca odluka, ali i u državnim i privatnim kompanijama. Takođe, neophodna je uspešna borba protiv nasilja nad ženama i unapređenje sistema zaštite žrtava, rekla je ona.
Profesorka Marijana Pajvančić iz Ženske platforme, podsetila je da je u ustavu potrebno urediti odnos između vlasti i građani, o pravilima vladanja i slobodi koju pojedinac ima u nekoj zajednici. "Zato, o ustavu ne mogu da razgovaraju samo pravnici, niti je to ekluzivno pravo političke elite, već treba mnogi da kažu iz svojih perspektiva šta su njihove potrebe. Ustav nije delo neke vlade, nego naroda koji daje vladu", rekla je ona.
"Ustav je instrument koji definiše prostor naše individualne slobode u zajednici koja je dobro uređena. Suština ustava je da se obezbedi klima ljudskih prava. To znači da kada se sudare država i i naša prava, prednost imaju naša prava, a država služi da ih zaštiti ako su povređena", kazala je Marijana Pajvančić i dodala da je rodna ravnopravnost je preduslov razvoja.
Nevena Petrušić, bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti, predložila je da novi ustav propiše dužnost države da vodi politiku jednakih mogućnosti, u sklopu zabrane diskriminacije. Ona je skrenula pažnju da u postojećem Ustavu ne postoji definicija porodice, kao i da se posebna zaštita garantuje porodici, majci, samohranom roditelju i detetu, ali ne i očevima.