U prvim nedeljama ruskog rata protiv Ukrajine, izbeglicama koje su pobegle u susedne zemlje pružena je mogućnost besplatnog putovanja po Evropi. Godinu dana kasnije, jedini preostali besplatni prevoz je voz od Poljske do Nemačke, koji finansira nemačka država, a sve sprovode uglavnom volonteri.
Noćni voz za Nemačku… Na svaka dva dana, voz napušta Pržemišil, na granici sa Ukrajinom, i kreće za Hanover. Rezervisan je isključivo za izbeglice, ali nije lako naći mesto u njemu.
Čekaonica stanice u Pržemišilu postala je sklonište namenjeno majkama sa malom decom. One su prve koji dobijaju narukvice koje znače da imaju garantovano mesto u vozu. Volonteri Crvenog krsta nadziru proces. Ljudi često pokušavaju da ih potkupe, ali postoji stroga lista čekanja.
Aleksandar Hrabarčuk je sa članovima porodice pobegao iz grada Severodonjeck na liniji fronta u istočnoj Ukrajini. Posle dva dana čekanja u skloništu, porodica je dobila svoje narukvice, I sprema se za život u Nemačkoj.
“Sedamdeset odsto grada je uništeno. Biće potrebne najmanje tri ili četiri godine da se obnovi. Naravno želim da se vratim, odrastao sam tamo. Bilo je veoma teško otići. Ali uradio sam to zbog svoje dece”.
U svakom kupeu voza može da spava šest osoba, ili do osam, ako su u pitanju deca.
“Ovaj voz ima samo četiri vagona, tako da imamo 210 osoba sa narukvicama koje će ući u voz za Hanover. Voleli bismo da imamo pet ili šest vagona, veoma su nam potrebni dodatni vagoni da bismo mogli da smestimo sve izbeglice", priča volonter Crvenog krsta Sebastian Berten.
Proces je spor i metodičan. Volonteri koriste svaki delić raspoloživog prostora za izbeglice – i njihov prtljag.
“Ima mnogo više očajnih izbeglica koje žele da se domognu Nemačke nego što ima mesta u vozu”.
Neki mogu da sami kupe karte za voz, autobus ili letove do Zapadne Evrope i drugih destinacija. Ali mnoge izbeglice su izgubile sve što su imale - i oslanjaju se na ovu besplatnu uslugu.
Mnogi moraju da čekaju satima tokom ledene zimske noći. Olga je iz Zajceva, sela nadomak Bahmuta u istočnoj Ukrajini, poprišta nekih od najtežih borbi.
“Kuće su potpuno razorene. Nema gde da se ode. Uništili su nam selo u sred noći. Ne znam gde mogu da počnem ispočetka. Ne mogu da kupim kuću, ne mogu da sagradim kuću, ne znam gde ću živeti, ne znam kakvu nadu Bog više može da nam da”.
Za sada, jedina nada je da se pobegne od rata i da se veruje u plemenitost nepoznatih ljudi.
Posle dvočasovne operacije, 230 izbeglica se ukrcalo u voz, dvadeset više nego što je planirano. U 10:30 uveče, voz izlazi iz stanice u Pržemišilu i kreće na putovanje od 16 sati do Hanovera, još jedan korak na dugom putu ka novom životu u nepoznatoj zemlji.
