"Kad nepravda postane zakon, otpor postaje dužnost", "Korupcija ubija ljude u Srbiji", "Nisi nadležan", "Ne plačem, sečem luk! Hvala studentima i svim dobrim ljudima", poručili su u Njujorku okupljeni na protestu podrške studentima, držeći u prvim redovima improvizovanu nadstrešnicu iznad svojih glava.
Nikola Spasojević, saksofonista koji je Master studije džez muzike završio na Univerzitetu u Njujorku odvirao je na saksofonu “Tamo daleko”, nakon 15 minuta ćutanja za stradale u Novom Sadu.
"Nema lepšeg doprinosa od onoga za šta se školujemo i to studenti upravo pokazuju svojom besprekornom organizacijom gde svaki fakultet radi ono u čemu je najbolji. Oni se bore za svetliju budućnost svih nas i treba da znaju da podršku imaju i sa ove strane okeana", izjavio je Nikola za Glas Amerike.
On je naveo da sve vreme prati šta se dešava u Srbiji i da su mu prvi put posle dugo vremena studenti dali nadu i osećaj da aktivizam može nešto da promeni po pitanju korupcije i rada institucija u Srbiji.
"Mislim da su njihovi zahtevi krajnje razumni, da državne institucije treba da rade svoj posao i da objave celokupnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice kako bi se utvrdila odgovornost za ovu tragediju. Želim im da istraju do ispunjenja svih zahteva u potpunosti, a mi smo tu da ih podržimo", kaže Nikola.
On smatra da je bitno da se i oni koji ne žive u Srbiji okupljaju na ovakvim skupovima, jer što se veći broj protesta održi van Srbije time se privlači veća medijska pažnja na njihov povod.
"Nadam se da će to izvršiti veće interesovanje država u kojima se protesti dešavaju i internacionalni pritisak na nadleže institucije u Srbiji da ispune studentske zahteve”, dodaje Nikola.
Na protestu je bila i glumica Maša Dakić koja živi u Njujorku, a društvo joj je pravila mama.
Ivan Panić rođen je 1987. godine u Srbiji i 2015. se preselio u Njujork. Kaže da se odselio iz Srbije, željan iskustva, ali i velikim delom iz straha za budućnost. Diplomirani je profesor sporta i fizičkog vaspitanja, u Njujorku radi kao menadžer za komunikacije. Kaže da mu je puno srce jer može makar na ovaj način da pokaže da je uz studente.
"Ovih dana studenti drže lekcije o slobodi, i sve više ljudi se sve manje plaši, a sve više ih se oseća slobodno. Malo treba čoveku da se ''navuče'' na taj osećaj, reklo bi se. Sloboda je najuzvišeniji cilj, a ispunjenje studentskih zahteva je put. Generacije su se upoznale i glasno se slažu sa tim. Klinci su pokazali slobodu, i tek tako svi su razumeli. To su ti suzni osmesi hiljada ljudi pored puta za Novi Sad. Kao kada vidiš voljenu osobu posle mnogo godina neviđanja. Spoznaja slobode, bez straha!", kaže Ivan za Glas Amerike.
On dodaje da ti divni mladi ljudi žive sa osećajem slobode.
"Inteligentni su, hrabri, obrazovani i komuniciraju sa decom iz celog sveta. Više ne gledaju televiziju. Biraju informacije. Kod njih demagogija ne prolazi. Njihovi autoriteti su retki. Mislim da su naši dragi studenti civilizacijski daleko ispred ljudi koji se vrte oko i unutar vlasti, od kada ja znam za sebe. Prirodno je da ih je nemoguće stići. Pitanje je trenutka kada će oni biti lekari, inženjeri, ministri, novinari, graditelji, a kada će ovi protiv kojih se sada bore postati ružna prošlost, ali i vredna i bolna lekcija", dodaje Ivan i poručuje:
"Mladima želim da, ako kreću 'u svet', to čine isključivo iz radoznalosti, i bez straha, jer iza njih je sigurna kuća koju su sami gradili miholjske zime 2024/‘25”.
San Francisko: Studenti, kako da vam pomognemo?
„Hvala što nam menjate državu, da niko više ne promeni dom“, „Vučić je diktator i SAD treba da ga ostave“, „Kompjuteraše ne možete da cenzurišete“, „Lik nije nadležan, nadležni su studenti i đaci“ – poruke su koje su transparentima poslali pripadnici srpske dijaspore u San Francisku, na skupu podrške studentima.
Ovo je drugi skup u tom gradu, i ovoga puta fokus je bio na tome da se utvrdi koji je najbolji način da se pomogne studentima, kažu u neformalnoj grupi Bay area uz studente koja je okupila pripadnike dijaspore na severu Kalifornije.
„Prva ideja je bila da se mi skupimo, da vide da smo uz njih, jer sve te njihove ideje – izlazak na ulice, šetnja do Novog Sada, su i nas pokrenule, inspirisale. Sa druge strane, pokrenule su u nama emotivnu stranu, jer je ta njihova hrabrost, ta neočekivana hrabrost, probudila emocije koje su mnoge dovele do suza“, rekao je u obraćanju okupljenima Nebojša Radović, koji u San Francisku živi već 12 godina.
On kaže da dijaspora može da pomogne studentima finansijski, ali i da proširi njihove ideje po svojoj lokalnoj zajednici.
„Da lobiranjem u medijima, kod političara izazovemo neki pritisak da Srbija postane mesto gde postoji meritokratija, da nije samo nepotizam, da postoji pravni sistem koji je malo više fer za sve ljude“, zaključuje Radović.
Saša Mirčov, koji u San Francisku živi 25 godina, govorio je o tome koliko je važno da strani mediji izveštavaju o događajima u Srbiji.
„Izveštavanje stranih medija o protestima u Srbiji bilo je mlako, ali se polako menja, sada možete čitati o tome u Njujork tajmsu i Gardijanu, ali i dalje nije dovoljno. Mora da se promeni obim i ton…Nadamo se da će mediji više izveštavati kako bi se povećao i pritisak međunarodne zajednice na vlast u Srbiji koja je autokratska i kriminalna“, rekao je Mirčov, koji se obratio na engleskom jeziku i apelovao na medije da više pišu o dešavanjima u Srbiji.
Speficičnost skupa u San Francisku u odnosu na ostale gradove je to što reč imaju i studenti, koji se onlajn uključuju i obraćaju okupljenima.
Ovoga puta govorili su student Univerzteta u Novom Pazaru Enes Džogović i studentkinja Filozofskog fakulteta iz Beograda koja je želela da ostane anonimna.
Oni su rekli da im podrška dijaspore mnogo znači - "čak i fotografije skupova podrške im podižu moral", i apelovali da se nastavi sa animiranjem stranih medija i međunarodnih organizacija kada je reč o dešavanjima u Srbiji.
Studentkinja iz Beograda je opisala kako vide pozive na dijalog koji dolaze iz vlasti.
„Mi ne vidimo kako je režim relevantan za dijalog, jer se mi ne obraćamo gospodinu predsedniku, niti gospođi predsednici Narodne skupštine, mi se trudimo da naši zahtevi budu ispunjeni od strane institucija koje treba njih da ispune. To što neko poziva, mogao je i moj komšija da nas pozove, isto bi nam značilo", rekla je ona.
Njen kolega iz Novog Pazara dodaje da to što podršku studentima pružaju i različita strukovna udruženja, građani i to što se protestuje u više od 200 gradova u Srbiji, pokazuje da "ovo nije samo borba studenata, već svih građana za bolje društvo"
„Akcije solidarnosti između studenata širom Srbije daju nadu i motivaciju. Ove akcije ne samo da podižu moral među studentima, već šalju i vlastima jasnu poruku da je narod spreman da se bori za svoja prava i da nećemo stati dok se ne postignu promene“, kaže Enes Džogović.
Ostin, Teksas: "Ne kačite se sa studentima!"
"Ne kačite se sa srpskim studentima, Teksas se solidariše sa njima", "Zauvek u našim srcima" sa imenima svih ubijenih ispod nadstrešnice u Novom Sadu, "Zahtevi nisu ispunjeni i tačka", poruke su koje su predstavnici ne samo srpske dijaspore, već i sa nekoliko pripadnika hrvatske dijaspore poslali sa prvog skupa u Ostinu, u Teksasu. Među onima koji su se obratili okupljenima bio je i profesor u SAD Aleksandar Kavčić koji je kroz svoju fondaciju u Srbiji vodio borbu da se uvede institucija besplatnih udžbenika za sve đake u Srbiji.
"Ja sam pripadnik generacije koja je mnogo zabrljala i nije ovo prvi put da sam to rekao. Stidim se svoje generacije, ima nas i ovde. Ako nešto možemo da popravimo to je bar da učinimo sve da toj deci ostavimo zemlju, ne onakvu kakvu mi želimo, nego onakvu kako ona žele. To je cilj na kome ću ja raditi, pa sad, ko podrži - podrži. Nadam se da da će podržati mnogi u toj zemlji i zaista to je nešto što nam je ostalo da uradimo kao nedovršen posao. Da poslušamo i učinimo sve da promenimo tu zemlju na onaj način na koji oni to žele", rekao je Kavčić okupljenima.
Protest je počeo odavanjem pošte stradalima, uz 15 minuta ćutnje, a jedna od učesnica Tamara Katić, pročitala je pismo podrške:
"Studenti u Srbiji su rekli “dosta je” i pokrenuli jedan od najvećih i najmirnijih protesta u modernoj istoriji te zemlje. Iako su se suočili sa brutalnim hapšenjima, nasiljem i zastrašivanjem, oni su ostali čvrsti, mirni i dostojanstveni. Ovi studenti nisu samo budućnost Srbije, oni su simbol nade za sve nas", pročitala je Tamara.
Tamara je stigla u Ameriku pre pet godina, gde trenutno radi kao naučnica u oblasti veštačke inteligencije u kompaniji Expedia Group, koja je vodeća u industriji putovanja. U Srbiji je završila osnovne i master studije na Fakultetu tehničkih nauka, smer Računarstvo i automatika. Nakon toga, upisala je i uspešno završila drugi master na Temple University, a već tri godine gradi karijeru u ovoj oblasti.
Ona je dodala da međunarodna zajednica i dalje ćuti i da su okupljeni došli da budu glas studenata.
"Zajedno možemo učiniti da se glasovi studenata Srbije čuju širom sveta. Hvala vam što ste ovde. Kao zajednica, šaljemo poruku ljubavi, solidarnosti i nade. Jedan narod, jedna borba", pročitala je Tamara.
Podršku su pružili i pojedini predstavnici hrvatske dijaspore.
Jedna od učesnica skupa u Ostinu, poručila je:
“Mnogo sam ponosna na studente, mi smo uz vas i sve pratimo i što više možemo ćemo da pričamo ovde o vama i da širimo istinu!"
Toronto: "Kontinuirana podrška je važna jer alternativa ne postoji"
„Podrška ne zna za granice“, bila je jedna od poruka sa trećeg skupa podrške studentima u Torontu. Ispred konzulata Srbije u tom gradu okupilo se oko stotinu ljudi po veoma hladnom vremenu.
Iako je na ovom skupu bilo nešto manje ljudi nego ranije, oni koji su došli za Glas Amerike su rekli da je ključno kontinuirano podržavati studente u Srbiji.
„Da bi osetili da nisu zaboravljeni, usamljeni. Jer to što rade je, po meni, jedna od najbitnijih istorijskih stvari za Srbiju - vraćanje države u zakonske i pravne okvire. Pošto je zemlja takva kakva jeste, svi smo ovde došli zato što nismo mogli više da živimo u Srbiji, to daje nadu da će ta zemlja ponovo da se rodi“, kaže za Glas Amerike Vlada Paskaljević.
On smatra da su promene koje se traže „veće i dublje nego što su bile 5. oktobra koji se vrteo oko stranačke i ideološke pripadnosti“
„Ovog puta, na jednoj strani imamo mladost, znanje, entuzijazam, želju za radom, a sa druge strane lopovluk, primitivizam i agresiju. Mi apsolutno nemamo pravo da ne podržimo studente“, zaključuje Paskaljević.
Aleksa Kandić slično razmišlja. Kaže da je važno podržati studente da u ovome istraju – jer alternative nema.
„U slučaju da odustanu, vlast će početi da se odnosi još gore prema svima i alternativa ne postoji. Smena vlasti je jedino rešenje i zato oni moraju da istraju u ovome, da bi iskorenili korupciju, da bi iskorenili bezakonje. U Srbiji trenutno vlada samo jedan zakon – zakon jačeg, i to mora da prestane“, priča Kandić.
Dodaje da je iz Srbije otišao jer „nije video da može dovoljno da se napreduje, nije bilo perspektive, nade u bolje sutra.
„Otkako su počeli ovi protesti, vidim da se ta nada polako vraća, pa se možda vratim i ja“, zaključuje on u izjavi za Glas Amerike.
Na trećem skupu podrške studentima u Torontu održano je 15 minuta tišine za žrtve pada nadstrešnice u Novom Sadu.
„Zločin se dogodio pre 100 dana i kazna se još čeka“, „Studenti Srbije i Toronto je uz vas“, „Srpski studenti zaslužuju Nobelovu nagradu za mir“, „Korupcija nije deo naših porodičnih vrednosti“ – neke su od poruka sa skupa u Torontu.
U SAD i Kanadi su, u proteklih mesec i po dana, skupovi podrške studentima održani u više od 10 gradova, u nekima i po više puta.
Studenti, koji već mesecima blokiraju univerzitete tražeći krivičnu odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kažu da im zahtevi i dalje nisu ispunjeni.
Traže objavljivanje potpune dokumentacije o rekonstrukciji Železničke stanice u Novom Sadu, oslobađanje krivičnog gonjenja studenata uhapšenih na protestima, procesuiranje lica koja su tukla studente i profesore Fakulteta dramskih umetnosti, povećanje školarina za 20 odsto.
Vlast je saopštila da je studentske zahteve ispunila, što studenti negiraju.
