Širom Sjedinjenih Država, ali i sveta, nedeljno se održavaju okupljanja podrške studentima i građanstvu Srbije koji su u tromesečnim blokadama i protestima. Sa skupova se traži ispunjenje studentskih zahteva, ali i ideala dijaspore da Srbija postane bolje mesto za život svih njenih građana. Bunt u Srbiji nije prošao nezapaženo u američkoj javnosti i medijima.

Međutim, osim reakcija i osvrta izaslanika američkog predsednika i diplomate Ričarda Grenela, za sada je izostao zvaničan stav Stejt departmenta pošto je nova američka administracija Donalda Trampa preuzela mandat.

Vašington, Boston, Čikago, Pitsburg, San Dijego, Finiks, Hjuston, Detroit, Toronto, Los Anđeles, Majami, Las Vegas, Vankuver, Kalgari, Otava... gradovi su u kojima su širom Severne Amerike predstavnici dijaspore Srbije, a često i drugih zemalja Balkana, pružaju podršku studentima koji mesecima protestuju u Srbiji - tražeći kažnjavanje odgovornih za smrt 15 osoba u padu nadstrešnice u Novom Sadu, obračun sa kriminalom i korupcijom, kao i pravednije društvo za sve.

“Smatram da je trenutak dosta jedinstven i možda je vreme da se neke greške ranije napravljene u društvu sada isprave. Zajedništvo koje predstavljaju studenti moglo bi da doprinese tome”, bila je poruka Filipa Zeca koji se pridružio vašingtonskom okupljanju podrške povodom tromesečnice obrušavanja nadstrešnice u Novom Sadu.

Osim njega, prisutna je bila i Jelena Karović - koja se prisetila stihova publiciste i pesnika Ljubivoja Ršumovića.

“Treba nam vaspitanje, neko ko će da se brine o toj zemlji. Kao što su bili transparenti ‘Domovina se brani’, znamo tu pesmicu odavno, ali smo je zaboravili. I jeste, domovina se brani lepotom i lepim vaspitanjem", rekla je ona za Glas Amerike.

Kišno i hladno vreme nije sprečilo u istom danu nije sprečilo skup desetina predstavnika srpske dijapore u gradu Vankuveru na zapadu Kanade.

“Već tri meseca gledam kako su studenti, moji prijatelji sa kojima sam odrastao, ceo svoj život proganjani, od medija, od vlasti. Žao mi je što nisam tamo, da ih podržim, ali ovde sam da uradim sve što mogu - da prisustvujem istorijskom momentu", kaže stanovnik tog grada Andrej Stanojlović.

Organizatorka skupa Jelena Todorović, nema nikakvih dilema u vezi sa motivima protesta u Srbiji.

“Svim ljudima je očigledno stalo da se studentski zahtevi ispune, i da naša zemlja živi jednu srećniju budućnost", podvlači ona.

Bunt u Srbiji, koji je inspirisao okupljanja dijaspore u gradovima širom sveta, inicirali su potezi nadležnih u Srbiji posle nesreće i pogibije ljudi u Novom Sadu. Vlasti su objavljivale nepotpune informacije o radovima na zgradi novosadske železničke stanice, iznosile tvrdnje da zgrada nije rekonstruisana, dok informacije o izvođaču radova i celokupna tehnička dokumentacija nije odmah bila dostupna.

U nedeljama nakon toga nadležni su objavljivali informacije u vezi sa radovima na zgradi novosadske železničke stanice - istovremeno tvrdeći da su zahtevi studenata i građana u blokadi političke prirode. Takođe, vlasti su učestalo ponavljale da su zahtevi studenata ispunjeni i da više nema razloga za proteste što, međutim, druga strana negira.

Dugotrajnost protesta, masovnost i istrajnost studenata i ostalih nezadovoljnih građana u Srbiji nije ostala neprimećena u međunarodnim okvirima. Međutim, za sada deluje da izostaje nedvosmislen stav Sjedinjenih Država u vezi sa tim. Na nekoliko pokušaja Glasa Amerike Stejt department nije odgovorio. Ipak, stav je izneo Ričard Grenel, izvestilac za specijalne misije predsednika Donalda Trampa.

“Uvek je važno da možete da dignete glas i da vas čuju. Ali, svi moraju da osude nasilje i da se drže mirnih demonstracija. Demokratski proces mora da se poštuje. Ne podržavamo one koji podrivaju vladavinu prava i na silu zauzimaju zgrade državnih institucija. Ako vam se ne sviđa zakon ili lider, onda radite na smeni - ali nemojte posezati za nasiljem”, objavio je Grenel na društvenoj mreži "Eks".

Njegov stav predstavnici dijaspore dočekali su sa iznenađenjem.

“Nema podrške nasilju, destrukciji institucija ili degradaciji naših vrednosti, države ili budućnosti. To ne podržavamo i to nije suština svega ovoga. Nadam se da će Sjedinjene Države uvideti to, ali i to koliko smo ujedinjeni”, smatra Dragan Purković.

Deo predstavnika dijaspore nada se i nekom vidu američke podrške.

“Amerika, kao jedna od najvećih demokratija na svetu treba da podrži promene u Srbiji. Nadam se da hoće", navodi Zorka Milin.

Delimično suzdržan stav zvaničnog Vašingtona povodom protesta u Srbiji ne iznenađuje Čarlsa Kapčana, penzionisanog američkog diplomatu. Uzrok je, objašnjava, usredsređenost nove američke administracije, koja je nedavno preuzela mandat, na unutrašnja pitanja.

“Tramp je čitavu svoju kampanju zasnovao na agendi u kojoj je Amerika na prvom mestu. Takođe, usredsređenost američke administracije na oblast spoljne politike biće orijentisana na Ukrajinu, bliskoistočni sukob i možda Kinu. Mislim i da zvaničnici u Sjedinjenim Državama i Evropi mogućnosti velikih iznenađenja, pa i gubitaka pokušavaju da minimalizuju kontaktima sa dve ili više strana u sporovima. Jer, niko više ne zna kako će se period aktuelnih nemira okončati”, smatra bivši specijalni savetnik za Evropu u administraciji bivšeg predsednika Baraka Obame.

Manir poslovične diplomatske suzdržanosti u vezi sa događajima u Srbiji deluje da je iskazivala i bivša administracija predsednika Džoa Bajdena, ističući značaj nenasilja u političkom procesu. Takođe, bivši američki ambasador Kristofer Hil, uoči odlaska iz Beograda pozivao je na smirivanje svih strana, svrstavajući proteste u unutrašnja pitanja države Srbije - zbog čega je katkada odbijao i da ih komentariše.

“Vučić je uvek bio spretan sa strancima. Poštovan je u inostranstvu, što nekako uspeva da održi. To se nije promenilo i sporije će se menjati. Američki ambasador Kris Hil, takoreći je govorio u korist Vučića neposredno pre nego što je okončao mandat. Govorio je da Srbija ide u pravom smeru, svestan da će biti na meti kritika. Mislim da je svesno bio kritičniji prema protestima, nego Vučiću. Međunarodna percepcija će se mnogo sporije promeniti. To je počelo da se događa, ali čitav proces predvode domaće snage. Građanima Srbije treba da bude jasno da oni kontrolišu svoju budućnost. Stranci im neće pomoći, sve dok građani sami ne odluče šta žele da učine”, ukazuje Dejvid Kenin - predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins.

Sagovornik Glasa Amerike kategorički odbacuje tvrdnje predsednika Srbije Aleksandra Vučića o navodnoj umešanosti stranih obaveštajnih službi u organizaciju i finansiranje aktuelnih protesta u Srbiji.

“Svi znaju da su to neistine i niko ne veruje u takve tvrdnje vlasti. Vučić je to i ranije pokušavao sa više uspeha. Činjenica da je ponovo pokušao da upotrebi tu tvrdnju, ne shvatajući da se situacija drastično promenila i da mu je popularnost narušena, ukazuje na slabosti režima. Te tvrdnje nikada nisu bile tačne, sada nemaju nikakav kredibilitet”, zaključuje koji je tri decenije, do 2010. bio na poziciji višeg analitičara u Centralnoj obaveštanoj agenciji.

Tromesečni bunt u Srbiji neočekivano je zaokupio pažnju jedne od najpoznatijih muzičkih zvezda Madone - koja je srpskim studentima posvetila objavu na Instagramu.

“Ono što vam mediji ne prenose jeste da se trenutno dešava jedan od najvećih studentskih protesta od 1968. godine u Srbiji. Ljudi na ulicama Srbije traže sistemske promene i manje korupcije u vladi”, navodi se u objavi "Snaga jedinstva" koju je Madona objavila na svom Instagram profilu.

Takođe, prostor su mu pružili i američki mediji Si-En-En, Foks njuz, Njujork tajms, Vašington post, televizija Ej-Bi-Si, posle delimično sporog starta. Autorske tekstove su objavili povodom tromesečnice pada nadstrešnice u Novom Sadu i pogibije građana.

“Te teme imaju izvesnu zastupljenost, ali ne u znatnoj meri. To je posledica toga što su mediji u najvećoj meri posvećeni praćenju Trampa i poteza nove administracije. U takvim okolnostima, trenutno je veoma teško naći prostora i vremena za plasman drugih tema. To ne iznenađuje”, smatra Čarls Kapčan - stručnjak nevladinog Saveta za spoljne poslove.

Dejvid Kenin uočava da se pažnja američke javnosti, uprkos usredsređenosti na unutrašnja pitanja, donekle okrenula i ka Srbiji.

“U poslednjih nekoliko dana i nedelja ‘Njujork tajms’ je pokazao veće interesovanje u vezi sa situacijom u Srbiji. Pažnja američkih medija postoji, ali nije previše izražena. Međutim, činjenica je da mediji u Srbiji menjaju pristup. Izveštaji o protestima postaju uravnoteženiji i prezentovani na drugačiji način u pojedinim srpskim medijima. Mislim da je to zanimljivo - i drugi mediji će vremenom krenuti tim putem“, zaključuje Kenin - predavač na vašingtonskom Univerzitetu Džons Hopkins za Glas Amerike.

To je ujedno i kontekst u kom srpska dijaspora u Americi, ali i drugim delovima sveta, iz nedelje u nedelju poručuje da ne odustaje i da će okupljanja u svojim gradovima nastaviti narednih dana i meseci. Iščekuju i nadaju se, kako ističu sa skupova, da će njihova domovina postati uređenija zemlja i društvo po meri svih građana.