Pošto Tviter i Fejsbuk blokiraju i označavaju sve više statusa na socijalnim medijima kao sadržaj sa netačnim informacijama, neki američki konzervativci okrenuli su se alternativama kao što je Parler - nova platforma koja tvrdi da neće cenzurisati slobodno izražavanje.
Mnogi Amerikanci koji žele da na društvenim mrežama podele svoje misli o nedavnim izborima su - frustrirani. Tviter i Fejsbuk počeli su da stavljaju upozorenja na neke poruke, a u pojedinim slučajevima i blokirali statuse u kojima se iznose lažne tvrdnje o izbornom procesu i rezultatima.
Sada, nezadovoljni Amerikanci nalaze druga mesta na internetu. Jedno od njih je Parler, koji obećava da ništa neće cenzurisati. To je trenutno najviše daunlodovana aplikacija u Eplovoj virtuelnoj prodavnici “Ajtjuns”…i popularna među pristalicama predsednika Donalda Trampa.
“U proteklih nekoliko dana, dobili smo više od 4 miliona novih naloga, možda čak i pet, već gubim evidenciju”, kaže predstavnica Parlera, Ejmi Pejkof.
Uspon Parlera događa se u trenutku kada Amerikanci imaju različita mišljenja o tome da li žele da kompanije za društvene medije učine više da bi uklonile dezinformacije i pozive na nasilje sa svojih sajtova. Ili, internet treba da bude mesto za svaku vrstu govora?
Na scenu stupa Parler, nazvan po francuskoj reči “parle” - odnosno govoriti. Istaknuti konzervativci su se masovno preselili na platformu, čije je sedište u Nevadi, a neki pozivaju ljude da napuste Tviter i Fejsbuk i presele se na Parler.
“Mislim da postoji manjak poverenja. A kada čuju da neko kaže da smo mi neutralna, objektivna platforma sa slobodom govora, spremni su da nam daju šansu, u nekom trenutku”, ističe Pejkof.
Veliki deo razgovora na Parleru odnosi se na prenošenje tvrdnje predsednika Donalda Trampa da su demokrate “pokrale” izbore 3. novembra pomoću masovnih izbornih prevara. Za te tvrdnje nema dokaza. Na Parleru se čuju pozivi na akciju i planiraju demonstracije, a neki korisnici su prekoračili granicu dozvoljenog ponašanja.
Šef policije u Arkanzasu iskoristio je Parler da pozove na nasilje protiv demokrata, za koje tvrdi da sprečavaju reizbor predsednika Donalda Trampa. Kada se priča pojavila u medijima, njegov nalog je suspendovan, a on bio primoran da podnese ostavku.
Dok algoritmi Parlera ne promovišu određene statuse kako bi privukli i animirali korisnike da budu što aktivniji, kompanija kaže da je ozbiljno posvećena slobodi govora i da ne blokira ekstremističke sadržaje.
“Činjenica da ne blokiramo sadržaje različitih ekstremista ne znači da nam je cilj da promovišemo bilo koje od tih gledišta. Ono što planiramo je da obezbedimo najveću moguću slobodu da bi ljudi mogli da imaju kompletne diskusije”, navodi Ejmi Pejkof iz Parlera.
To se ne razlikuje mnogo od misije Fejsbuka i Tvitera na početku. Ali velike internet kompanije - kriitkovane što animiraju korisnike tako što im same skreću pažnju na ekstremnije sadržaje - sve više preduzimaju korake da spreče širenje dezinformacija. A onda se pojavio Parler.
“To, potencijalno, pokazuje da ako platforme pokušaju da ljude odvrate od tih zatvorenih sistema istomišljenika, da ih odvrate od onoga što oni žele da vide, ljudi će se prosto preseliti negde drugde. To nas podseća da, bez obzira koliko su te platforme (Fejsbuk i Tviter, prim. nov.) moćne i univerzalno popularne, one nemaju monopol”.
Suviše je rano reći da li će Parler imati dugotrajniju privlačnost za korisnike. Ali u ovom trenutku, dok se SAD još bave rezultatima izbora 2020. Parler je pronašao mesto u digitalnom svetu.
