Saša Cvjetan, biši pripadnik jedinice “Škorpioni” Državne bezbednosti Srbije, pušten je 22. marta na uslovnu i prevremenu slobodu, posle izdržane više od dve trećine kazne od 20 godina zatvora, na koju je bio osuđen zbog ratnog zločina ubistva 14 albanskih civila, žena i dece u Podujevu, na Kosovu, u martu 1999. godine.
Puštanje na slobodu potvrđeno je Fondu za humanitarno pravo u Ministarstvu pravde. FHP je tim povodom saopštio da se ovakvom odlukom suda obesmišljava kazna, a da se patnje žrtava nipodaštavaju.
Cvjetan je u zatvoru proveo ukupno 16 godina i četiri meseca, služeći kaznu u dva kazneno-popravna zavoda, u Sremskoj Mitrovici i u Beogradu.
Na slobodu je pušten više od tri i po godine pre isteka kazne, pošto je uvažen njegov zahtev za uslovno puštanje.
Razlozi koje sud navodi za takvu odluku su da je Cvjetan izdržao dve trećine kazne, da je proces resocijalizacije kod njega uspešno okončan, odnosno da je očekivano da će se Cvjetan na slobodi dobro vladati i da za vreme trajanja uslovnog otpusta neće izvršiti novo krivično delo.
“Ovo je tipičan primer u kojem je pravo pobedilo pravdu u izvođenju domaćeg suda. Dakle, s jedne strane imamo situaciju da zaista u skladu sa zakonom i prethodnom praksom može da postoji osnov za puštanja Saše Cvjetana na slobodu. Međutim, to što može ne mora da znači da sud to mora da uradi i po nama je sud u ovom slučaju napravio grešku”, kaže za Glas Amerike Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo.
S jedne strane, primećuje Stjepanović, postoje argumenti koji idu njemu u prilog, stim da su neki – kako Stjepanović navodi “groteskni” - na primer to da je on vredno radio u zatvoru, dok drugi – kaže Stjepanović -“izazivaju mučninu” - poput onog da je podrška primarne porodice i vanbračne supruge zapravo jedan od pokazatelja njegove rehabilitacije i jedan od pokazatelja da će se on na slobodi ponašati primereno.
“Navode se porodični razlozi u prilog puštanju nekoga ko je najmanje tri porodice zavio u crno i ubio 14 njihovih članova i teško ranio petoro dece. Postavlja se pitanje kako se danas osećaju i ta deca, koja još trpe posledice napada Saše Cvjetana i drugih ‘škorpiona’, kako se osećaju drugi preživeli članovi tih porodica sa Kosova, posebno oni koji su pobedili svoj strah i u nimalo lakoj situaciji došli da svedoče pred sudovima u Srbiji; kako se osećaju danas kada isti ti sudovi, koji su ih zvali da svedoče i kojima su se oni odazvali, danas oslobađaju, pre isteka kazne, osuđenog Sašu Cvjetana”, pita Stjepanović.
On ocenjuje da je sud morao da uzme u obzir i ono što ide protiv Cvjetanovog prevremenog puštanja na slobodu:
“Prvo, ta strašna težina krivičnog dela koje je počinjeno, zatim i njegovo držanje tokom suđenja, činjenica da se nikada nije iskreno pokajao i činjenica da ničim nije doprineo da se rasvetle okolnosti tog zločina, već je naprotiv svojim ćutanjem, svojim defanzivnim držanjem tokom istrage i tokom procesa, zapravo se trudio da što više tih činjenica zataška”, kaže Nemanja Sthepanović za Glas Amerike.
Haški tribunal utvrdio je na suđenju Vlastimiru Đorđeviću da je jedinica “Škorpioni” u vreme zločina u Podujevu 1999. bila deo Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ) MUP-a Srbije.
