40-minutni dokumentarni film “Neidentifikovani” rezultat je dvogodišnjeg istraživanja novinarke Marije Ristić i njenih saradnika. Prikupljajući iskaze svedoka, fotografije i video snimke, autori su istraživali lanac komandne odgovornosti za zločine u selima u okolini Peći u proleće 1999. godine, kada je u toku nekoliko dana ubijeno više od 120 albanskih civila.
U filmu slušamo iskaze pravnika, preživelih žrtava ali i počinilaca zločina, kao što je Zoran Rašković, bivši pripadnik paravojne jedinice Šakali, koji je, posle smrti svog komandanta, odlučio da progovori o masakrima u selima Ljubenić, Pavlan, Zahač i Ćuška.
“Ta rečenica - kada svedok kaže da ne bi svedočio da je njegov komandant živ - je bila moja lična ideja ovog filma, da pokažem da su komandanti koji su naredili mnoge zločine na prostorima bivše Jugoslavije, u skoro svakoj od država na Balkanu uključujući i Srbiju, na vrlo visokim pozicijama ili u politici ili biznisu, i da ljudi koji i kada bi hteli da govore o zločinima nemaju podršku sistema da o tome pričaju. Mislim da je to jedan od ključnih problema suočavanja sa prošlošću i procesuiranja ratnih zločina – što se ljudi jednostavno ne osećaju dovoljno zaštićenim da govore o onome što se dogodilo", kaže novinarka BIRN-a Marija Ristić.
Dajen Orentliher, profesorka medjunarodnog prava na Američkom univerzitetu, i bivša zamenica američkog ambasadora za ratne zločine, ističe da je posle direktnih iskaza počinilaca masakra - nemoguće poricati zločine.
“Mislim da je Marija Ristić snimila izuzetno važan film i nadam se da će on imati veliku gledanost jer pruža direktno svedočenje o zločinima koji su se dogodili na Kosovu, otvara neke i dalje aktuelne teme. Nadam se da će ga što više ljudi pogledati, prihvatiti činjenice i razgovarati o tome što se dogodilo.”
Panel raspravi je prisustvovao i Fatos Bitići, čija su trojica braće, američkih državljana, ubijena 1999. a njihova tela pronadjena u masovnoj grobnici u Srbiji. Iako Vašington insistira na utvrdjivanju odgovornosti, slučaj još nije rešen a Fatos Bitići smatra da vlada Srbije okleva iako zna ko je odgovoran.
“Tužilaštvo radi već 11 godina na ovom slučaju, i oni isto to kažu pošto znaju ljude, na kojim su funkcijama i imaju dosta dokaza ali samo čekaju zeleno svetlo vlade Srbije."
Robert Hend, savetnik Helsinške komisije američkog Kongresa, ističe da Vašington neće odustati od zahteva da se zadovolji pravda u slučaju Bitići.
“Vršimo snažan pritisak da se utvrdi odgovnost za nešto što je bez ikakve sumnje zločin, kriminalni čin, što srpski zvaničnici na najvišem nivou priznaju. Izgleda da neki ljudi u Srbiji uživaju zaštitu unutar sistema, i mogu da izvrše politički pritisak i otežavaju onima koji žele da reaguju, institucijama koje to žele, da to učine.”
Marija Ristić, tokom rada na istraživanju ratnih zločina, često dobija pitanje reciprociteta – da li “druga” strana istražuje svoje zločine? Za mladu novinarku nema druge strane.
„Uvek, kada god napišem bilo koji tekst, sledeća rečenica je – odlično što si ovo uradila ali neko treba da piše i o zločinima druge strane. Moj odgovor je uvek da ja ne pišem ili ne radim o zločinima odredjene etničke grupe već isključivo o ljudima koje vidim kao kriminalce. Konkretno, u ovom filmu, mislim da su odredjeni gradjani države Srbije počinili odredjene zločine i za to treba da budu procesuirani i jedino ih tako vidim, kao potencijalne kriminalce a ne kao Srbe, Albance, Hrvate ili Bošnjake.”
Film “Neidentifikovani” prikazan je na univerzitetu Kolumbija u Njujorku, sledi projekcija u Parizu, a u Srbiji je zvanična remijera u maju, na festivalu dokumentarnog filma Beldoks. Marija Ristić se nada da će biti prikazan na nekoj od televizija, a planira se da bude javno dostupan i na vebsajtu BIRN-a.