U ponedeljak se navršilo 30 godina otkako je novinarka nedeljnika "Duga" Radislava Dada Vujasinović u jutarnjim satima pronađena mrtva u svom stanu u Beogradu, pod još nerazjašnjenim okolnostima.
Iako je prvobitna istraga govorila da se novinarka ubila iz lovačke puške, te da je reč o samoubistvu - dugogodišnji advokat porodice Vujasinović Branislav Tapušković, koji je u slučaj bio uključen od decembra 1994. godine, rekao je da je cela istraga vođena "skandalozno" i sa namerom da se uklone dokazi koji bi upućivali da je u to bio uključen i neko drugi.
"Uviđaju nije prisustvovao ni istražni sudija niti javni tužilac što je već u tom momentu bilo skandalozno. Nisu uzeti otisci prstiju na pušci. Rađena je 'parafinska rukavica' prema kojoj su utvrdili da je Dada na čarapi imala tragove barutnih čestica - i to je sve što je policija uradila. Onda je izvršen obdukcioni nalaz i veštačenje prema kojem je dato mišljenje da je Dada izvršila samoubistvo. A onda je usledilo sklanjanje dokaza", rekao je on na tribini „Tri decenije bez odgovora na pitanje - ko je ubio Dadu?“, koju je organizovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
On je naveo da su "sklonjeni" filcani čepovi za lovačke patrone, kao i džemper koji je nosila Vujasinović u trenutku smrti.
"Ima dokaza da je to predato policiji. Za mene je u bilo kom predmetu sklanjanje dokaza od prvog momenta sumnja da nešto pokušava da se prikrije i da se spreči utvrđivanje notornih činjenica koje bi vodile ka razrešenju", dodao je.
Tapušković je rekao i da se na to žalio i drugi veštak kog je porodica angažovala 2009. godine, ali da je on, na osnovu prethodnog obdukcionog zapisa, dao nalaz u kom je naveo da su u Dadu Vujasinović ispaljena dva metka.
"Veštak je bio kategoričan da su u nju ispaljena dva metka – odnosno da je dva puta pucano u njeno telo. To znači da je nemoguće da je izvršila samoubistvo", naglasio je. "A onda je preko komisije slučaj otišao u beli svet".
Holandski forenzički institut je pre osam godina veštačenjem došao do zaključka da uzrok smrti mogu biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj.
Nakon toga nije bilo pomaka ka razrešavanju ovog slučaja koji već 30 godina tapka u mestu.
"To je ubistvo koje je pokrenulo lavinu drugih ubistava novinara u Srbiji, bez ikakvog razrešenja, okončanja i bez ikakve informacije za javnost o tome šta se tačno desilo i ko je za to odgovoran" - način je na koji Ivana Stefanović iz fondacije "Slavko Ćuruvija" karakteriše taj slučaj.
"Mi se 30 godina kasnije nalazimo u situaciji da nemamo gotovo nijednu konkretnu informaciju niti postupak koji bi doveo do nekakvog razrešenja ovog slučaja", istakla je ona na tribini NUNS-a.
Cvijić: Očigledno je da iza ubistva Dade Vujasinović stoji država
Novinar nedeljnika Radar Vuk Cvijić rekao je da su institucije Srbije devedesetih godina radile u službi zataškavanja stvari, uz ocenu da su one "pokorene" i danas, što se vidi na primeru presude za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije.
"Institucije su sve dalje od onoga što bi trebalo da budu. One bi trebalo da su nezavisne i da imaju hrabrsoti da se ove istrage vode i sprovedu do kraja na način na koji bi to trebalo da se uradi", kazao je.
Inače, Apelacioni sud u Beogradu doneo je 19. aprila 2023. godine presudu kojom je, usvajanjem žalbi odbrane i delimičnim usvajanjem žalbe tužilaštva, preinačilo prvostepenu presudu iz 2021. godine kojom su bivši funkcioneri i operativci Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić, osuđeni na ukupno stotinu godina zatvora za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Cvijić smatra da je za rešavanja slučajeva ubistava novinara neophodna "drugačija politička volja" od one koja postoji danas.
"Postoji mala nada da će ubistvo Dade Vujasinović u budućnosti biti razrešeno jer taj slučaj nije kao ubistvo Slavka Ćuruvije koje je praktično do kraja zataškano. Ovde postoji mala nada ali pre svega kao i u svim političkim ubistvima potrebna je politilka volja da se te stvari razreše, ali to ne vidimo u Srbiji", dodao je.
Govoreći konkretno o slučaju Dade Vujasinović, Cvijić je rekao da "nije teško zaključiti" da iza njega "stoji država".
"Ako uzmemo u obzir da je nakon ubistva sklonjena njena fascikla i ako razmislimo o tome šta je ona istraživala – da je pisala o nekim dešavanjima u vojsci - onda nije teško zaključiti ko bi mogao u takvoj državi (koja je neslobodna i autokratska) da stoji iza toga. To je očito država. Ko tačno, to bi morala istraga da utvrdi. Ali ja nemam sumnje da je taj mehanizam zla državni mehanizam jer je jedino on sposoban da na ovaj način sve ove godine zataškava dokaze", zaključio je Vuk Cvijić.
Ko je bila Dada Vujasinović?
Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini. Iako je tokom školovanja pokazala interesovanje i talenat za mnoge oblasti, od sporta do slikarstva, nakon studija Jugoslovneske književnosti, odlučila je da svoj život posveti novinarstvu. Ubrzo po diplomiranju 1987. godine, započela je svoju novinarsku karijeru u redakciji “Privrednog pregleda”, a 1990. postala je stalna članica redakcije magazina “Duga”, podseća NUNS.
Ratne događaje devedesetih godina prošlog veka pratila je od samog početka. Nije poklekla pred pritiscima i propagandom tadašnjeg režima u Srbiji, već je hrabro i istinito izveštavala o događajima kojima je svedočila.
Za seriju tekstova sa ratišta u Hrvatskoj, 1991. dobila je nagradu Udruženja novinara Srbije „Svetozar Marković“.
Nakon odluke da više ne izveštava sa ratišta, svoj beskompromisni stav pokazala je pišući o sprezi kriminala i politike.
U godinama kada je buktao rat i ratnohuškačka propaganda, a kriminal cvetao uz podršku politike, objektivni i profesionalni novinari, među kojima je bila i Dada, često su dobijali tužbe, ali i anonimne pretnje.
Zbog tekstova o brojnim nerasvetljenim ubistvima u Beogradu, Željko Ražnatović Arkan, tadašnji komandant paravojne formacije Srpska dobrovoljačka garda i narodni poslanik, poručio je Dadi Vujasinović:
„Ako te zanima ko je sledeći, napiši da si ti i da sam ti ja to rekao”.
Ona je na to odgovorila u emisiji „Utisak nedelje“:
„Ja se Arkana zaista ne plašim, niti se plašim bilo koga zato što imam zaštitu samim tim što sam to napisala. Meni sad kad izađem iz studija, ako padne saksija na glavu, to može da se dovede u vezu s tim“.
Nakon objavljivanja teksta o generalu Božidaru Stevanoviću dobila je preteće pismo „grupe pilota“ u kom je optužena da je glavni krivac što Stevanović nije postavljen na mesto načelnika Generalštaba.
Takva zastrašivanja ratnih godina postala su gotovo normalna, ističe NUNS.
Ipak, Dada je verovala da je javnost štiti.
“Jednostavno se ne plašim, zaista”, rekla je novinarka u “Utisku nedelje”.
8. aprila 1994. godine pronađena je mrtva u stanu svojih roditelja u Beogradu.
