Američki predsednik Džo Bajden obratiće se naciji u utorak nakon povlačenja poslednjih američkih trupa iz Avganistana i završetka dvodecenijskog rata koji ostavlja talibane na vlasti.
Bajden je u kratkom saopštenju u ponedeljak rekao da će posebno govoriti o svojoj odluci da ne produži prisustvo američkih trupa u Kabulu nakon roka koji je odredio 31. avgusta.
Bajden i drugi članovi njegove administracije nedeljama su razgovarali o mogućnosti da ostanu duže, balansirajući izazove i koristi velike operacije evakuacije američkih građana i avganistanskih civila od verodostojnih bezbednosnih pretnji.
Pregled: Poslednji najvažniji događaji do 31. avgusta
- Talibani kontrolišu aerodrom u Kabulu nakon što su Sjedinjene Države okončale misiju evakuacije i povukle svoje trupe iz Avganistana. "Svet bi trebalo da je naučio svoju lekciju i ovo je proijatan trenutak pobede", rekao je portparol talibana Zabihulah Mudžahid.
- Šef američke Centralne komande (CentKom), general Kenet "Frank" Mekenzi, objavio je kraj dvodecenijske američke misije polaskom poslednjeg leta u ponedeljak u 23:59 sati po kabulskom vremenu. On je rekao da su Sjedinjene Američke Države i koalicioni partneri evakuisali 123.000 civila, i ukazao na cenu rata u kojoj je poginuo 2.461 pripadnik američke vojske i civila.
- Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da će se napori da se pomogne Amerikancima, stranim državljanima i ugroženim Avganistancima da napuste Avganistan nastaviti u koordinaciji među partnerima, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Veliku Britaniju, Tursku, Katar, Evropsku uniju i NATO.
- Ambasada SAD najavljuje obustavu operacija u Kabulu i prelazak u Dohu, Katar.
- Savet bezbednosti UN usvojio je rezoluciju kojom se pozivaju talibani da dozvole siguran prolaz onima koji žele da napuste Afganistan, da zadrže pristup humanitarnoj pomoći, poštuju ljudska prava i bore se protiv terorizma.
"To je bila jednoglasna preporuka združenih načelnika (Generalštaba) i svih naših komandanata na terenu da okončamo našu misiju vazdušnog prevoza kako je planirano", rekao je Bajden. "Njihovo mišljenje je bilo da je okončanje naše vojne misije najbolji način da se zaštite životi naših vojnika i osiguraju izlasci civila za one koji žele da napuste Avganistan u narednim nedeljama i mesecima."
"Talibani su se obavezali na siguran prolaz", dodao je Bajden i poručio da će ih svet će ih držati za reč u vezi sa njihovim obavezama.
Bajdenova odluka da se pridržava roka za povlačenje izazvala je kritike političkih protivnika i nekih saveznika. Američki odlazak događa se dolazi nekoliko dana prije 20. godišnjice terorističkih napada 11. septembra 2001. koji su naveli Sjedinjene Države da pošalju trupe u Afganistan kako bi krenule na teroriste Al-Kaide koji su planirali napade i talibanske militante koji su ih skrivali.
Šef američke Centralne komande najavio je kraj misije SAD u Avganistanu na konferenciji za novinare u ponedeljak u Pentagonu, rekavši novinarima da je poslednji američki avion poleteo u Kabulu nešto pre ponoći po lokalnom vremenu.
"Posljednji avion sa posadom sada čisti vazdušni prostor iznad Avganistana", rekao je general Kenet "Frenk" Mekenzi putem video veze iz sedišta Centralne komande (CentKom) na Floridi, nazivajući to završetkom evakuacije i skoro dve decenije dugačke američke misije u Avganistan.
"To je misija koja je Osamu bin Ladena izvela pred lice pravde, zajedno sa mnogim njegovim zaverenicima u Al-Kaidi", rekao je Mekenzi, ističući da su je cena koju su platile SAD visoka.
"Ubijeno je dve hiljade četiri stotine šezdeset jedan pripadnik američke vojske i civila, a više od 20.000 je povređeno"., rekao je on, pohvalivši stotine hiljada vojnika i civila koji su se borili i radili u Avganistanu.
"Nijedna moja reč nije mogla da obuhvati punu meru žrtvovanja i postignuća onih koji su služili, niti emocije koje osećaju u ovom trenutku“, rekao je Mekenzi i dodao da je čak i poslednji odlazak bio gorko-sladak.
"Nismo izvukli sve iz kojih smo hteli da izađemo", rekao je novinarima o 18-odnevnom naporu koji je opisan kao najveći vazdušni prevoz u američkoj vojnoj istoriji.
Na kraju, rekao je Mekenzi, SAD su evakuisale više od 79.000 civila preko aerodroma u Kabulu, što uključuje 6.000 Amerikanaca i oko 73.000 Avganistanaca i državljana trećih zemalja.
Zvaničnici su rekli da su SAD i njihovi koalicioni partneri pomogli begu iz Avganistana za više od 123.000 civila, mada ih je bezbroj ostalo.
Bela kuća je saopštila da je predsednik planirao da se u utorak obrati naciji o okončanju najdužeg američkog rata. U saopštenju objavljenom kasno u ponedeljak, Biden je branio svoju odluku da se pridržava roka 31. avgusta uprkos sve većim kritikama političkih protivnika, pa čak i nekih saveznika.
Čak i pre objave Sjedinjenih Država, glas da su poslednji američki vojnici napustili Avganistan počeo je da se širi.
"Sve strane okupacione snage povukle su se iz zemlje pre nekoliko trenutaka", rekao je visoki zvaničnik talibana za Glas Amerike nekoliko trenutaka nakon što se poslednji američki avion odvojio od piste.
Talibanski nalozi na društvenim mrežama takođe su počeli da objavljljuju video snimke boraca na aerodromu u Kabulu koji su pucali u vazduh u znak proslave.
"Zvuci pucnjave u Kabulu su radosni zbog povlačenja američkih trupa i građani ne treba da brinu zbog toga", napisao je portparol Talibana Zabihulah Mudžahid na svom nalogu na Tvitteru. "U procesu smo prevazilaženja".
Prema podacima CentKomu poslednji američki civili koji su napustili Afganistan ukrcali su se na letove iz Kabula oko 12 sati pre odlaska poslednjih aviona, iako u se zvaničnici nadali da će više njih uspeti u tome do poslednjeg trenutka.
"Nastavili smo sa informisanjem i bili bismo spremni da ih izvedemo do poslednjeg trenutka, ali niko od njih nije stigao do aerodroma", rekao je Mekenzi iz CentKoma, dodajući da će, dok se vojna evakuacija završi, još uvek postojati mogućnosti za manje od 200 Amerikanaca koji su još u Avganistanu da napuste zemlju.
"Vojna faza ove operacije je završena. Diplomatski nastavak sada će početi", rekao je on, nazivajući želju da se evakuiše više američkih građana i avganistanskih saveznika "intenzivnom kao što je to bilo i ranije".
Ali biće značajnih izazova.
SAD više nemaju diplomatsko prisustvo u Kabulu, a glavni američki diplomata u Avganistanu, Ros Vilson, bio je na poslednjem američkom letu.
Međutim, zvaničnici Stejt departmenta rekli su da će nastaviti da pružaju konzularne usluge onima koji žele da napuste Avganistan i nakon 31. avgusta.
"Od danas smo obustavili naše diplomatsko prisustvo u Kabulu i prebacili svoje operacije u Dohu, Katar, o čemu će uskoro formalno biti obavešten Kongres", rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken kasno u ponedjeljak.
Blinken je takođe ostavio otvorenom mogućnost da bi ambasada mogla ponovo otvoriti u Kabulu, u zavisnosti od ponašanja Talibana, kao i od ukupne bezbednosne situacije.
Talibani su zatražili od zemalja, uključujući Sjedinjene Države, da zadrže diplomatska predstavništva, istovremeno uveravajući ih u bezbednost i zaštitu.
Međutim, SAD i njeni međunarodni partneri gledaće na "dela, a ne reči" talibana kada su u pitanju pitanja o budućem diplomatskom prisustvu i priznanju, navodi Stejt department.
Zvaničnici su rekli da Vašington zauzima usklađen pristup radeći sa ključnim partnerima, uključujući Kanadu, Francusku, Nemačku, Italiju, Japan, Veliku Britaniju, Tursku, Katar, Evropsku uniju i NATO, jer radi na pomoći Amerikancima i stranim državljanima koji su još uvek u Avganistanu, kao i Avganistancima u riziku, uključujući podnosioce zahteva za specijalnu imigrantsku vizu SIV.
"Izvukli smo mnoge, ali mnogi su još uvek tu. Nastavićemo da radimo kako bismo im pomogli. Naša posvećenost njima nema rok", rekao je Blinken.
Turska, američki saveznik u NATO, nastaviće da održava diplomatsko prisustvo u Kabulu. Turski predsednik Rečep Tajip Erdogan rekao je turskim medijima da se turska ambasada u Kabulu vratila u svoju zgradu.
Ipak, američki zvaničnici su rekli da će situacija na terenu u Kabulu verovatno ostati napeta.
Postoji značajna zabrinutost oko toga da li su talibani voljni ili sposobni da ispune svoju obavezu da osiguraju da se Avganistan više nikada ne koristi kao baza za napade na SAD i Zapad.
Vojni zvaničnici pohvalili su talibane za napore na aerodromu u Kabulu u danima povlačenja, ali i vojni, i diplomatski zvaničnici su oprezni.
"Iako imamo očekivanja od talibana, to ne znači da ćemo se osloniti na talibane", rekao je Blinken kasno u ponedeljak.
"Ubuduće će svaki angažman sa vladom u Kabulu predvođenom talibanima biti vođen samo jednom stvari - našim vitalnim nacionalnim interesima", rekao je. "Ali to nećemo učiniti na osnovu poverenja ili vere".
Najviše zabrinutosti postoji zbog afganistanske ispostave terorističke grupe Islamska država, poznate pod imenom IS-Korasan (ISIS-K, IS-K) koje je preuzelo odgovornost za samoubilački bombaški napad prošlog četvrtka ispred vrata aerodroma u Kabulu u kom je ubijeno najmanje 169 Avganistanaca i 13 pripadnika američke vojske.
IS-K dalje je preuzeo odgovornost za raketni napad na aerodrom rano u ponedeljak, iako su američki zvaničnici rekli da su četiri rakete promašile aerodrom, a da su petu oborili američki odbrambeni sistemi.
Obaveštajni zvaničnici kažu da je IS-K mesecima regrutovao i stalno povećavao svoje mreže i sposobnosti širom Avganistana, a posebno u Kabulu, a američki vojni zvaničnici rekli su u ponedeljak da su ti napori dobili značajan podsticaj od talibana, koji su neselektivno ispraznili avganistanske zatvore dok su njihove snage marširale širom zemlje.
"Procenili bismo da sada u Avganistanu ima najmanje 2.000 tvrdokornih ISIS-ovih boraca", rekao je Mekenzi iz CenKoma novinarima. "Dakle, taj broj je povećan i verovatno je visok kao što je ikada bio u poslednje vreme. I to će biti izazov za talibane, verujem, u danima koji su pred nama".
Mekenzi je dalje rekao da je IS-K "radio jako, jako teško kako bi nas udario i nastavio da nas udara", kako se povlačenje bližilo kraju, te da ih je napad bespilotnim letelicama u nedjelju u Kabulu verovatno "odbio".
"Mislim da je to bio jedan od značajnih razloga zašto nisu mogli da se organizuju i pođu za nama dok smo sproveli konačno povlačenje", dodao je on.
Međutim, udar, koji je prema SAD pogodio operativce IS-K koji su u vozilo ubacivali eksploziv, bio je pod intenzivnim preispitivanjem nakon izveštaja da je u udaru ubijeno oko 10 civila, uključujući i decu.
Pentagon je u ponedjeljak saopštio da, iako je bio uveren da je udarom otklonjena neposredna prijetnja, "nije u poziciji da osporava" izveštaje da su ubijeni posmatrači, uključujući i decu.
