Organizacija Fridom Haus objavila je novi izveštaj "Slobode u svetu 2019" o stanju fundamentalnih sloboda u 195 zemalja. Srbija je ove godine pala iz grupe slobodnih zemalja u delimično slobodne zemlje, gde se nalazi i Crna Gora.
Kao razlozi za pad Srbije u izveštaju se navode izborne neregularnosti, konstantni pokušaji vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara i konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi ustavna ovlašćenja.
"Demokratska struktura sa autoritarnim tendencijama"
Direktor Fridom Hausa za Evropu i Evroaziju Mark Berent objašnjava za Glas Amerike da, uprkos ozbiljnom padu na listi sloboda, ne može jasno da se kaže da je Srbija iz demokratskog prešla u autoritarni režim.
"Možete da imate demokratsku strukturu i društvo i autoritarne tendencije. Ako imate institucije koje funkcionišu i društvo koje veruje u demokratski razvoj – treba odmah da reagujete na takve tendencije, a ne pošto se institucije razore. Ne možete Srbiju porediti sa strašnim autoritarnim režimima gde se ljudi hapse i muče i nema vladavine prava, niti zaštite. Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju. Ali najpre ih treba zaštiti od razaranja. Pretnje su prisutne i ovo upozorenje Fridom hausa, ono što smo konstatovali u izveštaju, treba shvatiti ozbiljno".
Glas Amerike: Ovo nije prvi put da Fridom haus u izveštaju pominje predsednika Vučića. Kolika je njegova odgovornost za pad Srbije na listi?
"Nemam lično mišljenje o tome. Ali mislim da je predsednik snažno konsolidovao moć na svojoj funkciji. Pitanje je da li postoje drugi politički akteri i institucije koji tome mogu da budu protivteža i da se pozabave tom pretnjom. To treba razmotriti"
Glas Amerike: Da li to treba da razmotre Srbija ili strani akteri?
"Demokratija je odgovornost Srbije, pitanje koje mora sama da reši".
"Lakše je pravdati autoritarne poteze geopolitikom"
Glas Amerike: Mislite li da su i EU i SAD delimično odgovorne za pad Srbije na listi, jer se čini da često ignorišu kršenje slobode medija i konsolidaciju moći?
"Mislim da se širom sveta i u Srbiji desilo da se rasprava sa tema demokratije, ljudskih prava i reformi pomerila na velika geopolitička pitanja i borbe. I kada stvari postavite tako - da je reč o takmičenju Rusije i Zapada, pitanju Kosova ili evropskim integracijama Srbije – dozvoljavate političkim akterima da se bave geopolitikom. Lakše je da branite neke autoritarne poteze kada govorite o geopolitici, nego kada govorite o demokratiji i ljudskim pravima. Znači, Srbi moraju taj javni diskurs da spuste na nivo životnih pitanja, jer kada vodite razgovore o tome, „snažnim“ liderima je teže da uspeju u svojim namerama".
Glas Amerike: Kako da razgovor spustite na taj nivo ako imate kontrolisane medije i kampanju protiv nezavisnih novinara?
"To svakako treba da bude tema u razgovorima u Briselu u Vašingtonu, međunarodnim krugovima. Zato i mislim da treba da prestanemo da govorimo o političkoj konfrontaciji i počnemo da pričamo o demokratiji i pravima. Tako možemo da pomognemo da se stvari promene unutar društava u kojima su mediji većinom kontrolisani".
Glas Amerike: Da li ste upoznati sa protestima građana u Beogradu i još 20 gradova u Srbiji? Kako ih komentarišete?
"Protest je jedno od osnovnih prava i kada osećate da su vam druga prava ugrožena - protestujete. To je zadnja linija odbrane slobodnog društva. Ali ne mislim da je protest najefikasniji način za rešavanje nekih problema. Ako želite da promenite nešto kontkretno, teže je da to učinite protestom. Šta je agenda tog protesta, da li je samo protiv Vučića ili i za nešto? Kada to počne da se razjašnjava, i ovi protesti će biti mnogo konkstruktivniji, što je važno za svaku demokratiju".
Crna Gora: Konsolidacija moći i spoj politike i biznisa
U izveštaju organizacije Fridom haus navodi se da predsednik Crne Gore Milo Đukanović, poput srpskog predsednika, nastavlja da konsoliduje moć u svojim i rukama svojih saradnika, što takođe prevazilazi njegova ustavna ovlašćenja.
Mark Berent iz Fridom hausa pojašnjava da to nije jedini izazov sa kojim se Crna Gora suočava.
"Važno je da u svakom društvu ljudi imaju pristup pravim informacijama. Takođe se mora znati ko su vlasnici medija, ko plaća oglase i da li to postaje deo političkog polja kao što je to slučaj u Crnoj Gori. Druga stvar koju smo uočili je da sa konsolidacijom moći ide i razvoj nekih neformalnih odnosa. Onda se dešava neformalna podela moći, koja je sasvim sigurno pretnja demokratskim reformama i izražavanju demokratske volje naroda. Pitanje je kako da se poslovni interesi drže van politike i moći, a na to pitanje ni SAD još nemaju adekvatan odgovor".
