Izraelski premijer Benjamin Netanjahu doputovao je u Vašington u ponedeljak kasno uveče, dan pošto je predsednik Džo Bajden objavio da se povlači iz američke predsedničke trke - što je odluka koja je donela dodatni nivo neizvesnosti američko-izraelskim odnosima u prelomnom trenutku rata u Gazi.
Bez postignutog dogovora o prekidu vatre, mnogi su dovodili u pitanje da li je sada pravi trenutak za Netanjahuovu posetu Americi, kada je najavljena u junu. Sada, dok se suočava sa potencijalnim promenama američke politike, izraelski lider nastoji da položi temelje odnosa sa sledećom američkom administracijom.
Iz Bele kuće je saopšteno da Bajden i Netanjahu treba da se sastanu u četvrtak.
“Pokušaću da učvrstim dvostranačku podršku koja je tako značajna za Izrael", rekao je Netanjahu na polasku iz zemlje. "Reći ću svojim prijateljima iz obe stranke da, bez obzira na to koga građani Amerike izaberu za sledećeg predsednika, Izrael ostaje nezamenjiv, snažan saveznik SAD na Bliskom istoku".
Netanjahu bi u sredu trebalo da se obrati članovima Kongresa. Uoči obraćanja, stotine demonstranata protestovale su protiv posete izraelskog premijera i američke vojne pomoći Izraelu, u jednoj od zgrada u kojoj se nalaze kancelarije članova Predstavničkog doma.
Učesnici protesta, koji je organizovala grupa "Jevrejski glas za mir", nosili su identične crvene majce na kojima je pisalo: "Ne u naše ime" i "Pustite Gazu da živi".
Posle pola sata protesta, pripadnici policije Kapitola izdali su nekoliko upozorenja, a zatim počeli da hapse i odvode demonstrante, prenosi AP.
Dok Netanjahu javno pokušava da deluje neutralno u odnosu na, kako je sada verovatno, trku potencijalne demokratske kandidatkinje potpredsednice Kamale Haris i republikanskog predsedničkog kandidata Donalda Trampa, nema mnogo sumnje u to za koga navija, kaže Džonatan Rajnhold, šef katedre za političke studije na izraelskom univerzitetu Bar-Ilan.
“Republikanci u principu mnogo više podržavaju bezbednosne ciljeve Izraela", rekao je Rajnhold za Glas Amerike. "Tolerantniji su prema izraelskoj desničarskoj vladi i njenoj politici prema Palestincima".
To posebno važi za Trampa, čija je proizraelska politika dok je bio u Beloj kući bila "potpuno izuzetna" i bila potpuno "opojna" za Izraelce, kaže Aron Dejvid Miler, bivši američki pregovarač za Bliski istok koji je sada visoki saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.
Tramp je posredovao sklapanju Abrahamovih sporazuma kojima su normalizovani diplomatski odnosi Izraela sa nekim od arapskih suseda - Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Bahreinom i Marokom. Tramp je takođe premestio američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, i priznao izraelsku aneksiju Golanske visoravni.
Netanjahu će se takođe sastati sa Trampom tokom posete SAD, delimično da bi demantovao tvrdnje da postoje tenzije u njegovom odnosu sa bivšim predsednikom, kaže Nimrod Goren, viši saradnik za izraelska pitanja u Institutu za Bliski Istok.
Trampovi odnosi sa Netanjahuom su zahladneli kada je premijer čestitao Bajdenu na pobedi 2020. Bivši predsednik je takođe upozorio Izrael da se "vrati miru i prestane da ubija ljude".
Netanjahu se sastaje sa Haris
Kamala Haris će se ove nedelje sastati sa Netanjahuom u Beloj kući, nezavisno od planiranog susreta premijera sa Bajdenom, rekao je njen saradnik za Glas Amerike.
"Tokom cele karijere, potpredsednica je nepokolebljivo posvećena bezbednosti Izraela", dodao je taj saradnik.
Haris takođe ima snažne veze sa jevrejskom zajednicom u SAD. Njen suprug Dag Emhof je Jevrejin i igrao je ključnu ulogu u pokušajima administracije da suzbije antisemitizam.
Međutim, umesto da predsedava sednicom Senata tokom Netanjahuovog govora u Kongresu, Haris će otputovati u Indijanapolis u Indijani da govori pred istorijski crnačkim sestrinstvom Zeta Fi Beta.
Prizor američkog lidera koji aplaudira Netanjahuu ne bi imao dobar odziv zbog gneva levice, američkih muslimana i američkih Arapa zbog pogibije civila u Gazi, a to su grupe koje tradicionalno glasaju za demokratske kandidate. Očekuje se da će desetine demokrata u Kongresu bojkotovati govor izraelskog premijera.
Ako se gestovi stave u stranu, u slučaju da Kamala Haris postane predsednica, verovatno ne bi došlo do većih promena u politici prema Bliskom istoku, kaže za Glas Amerike Aron Dejvid Miler, koji dodaje da bi politika ostala "relativno u domenu menjstrima kada je reč o podršci američko-izraelskim odnosima".
Međutim Haris bi bila "znatno čvršća i strožija, makar retorički, prema izraelskoj politici izgradnje naselja, i imala mnogo više saosećanja i razumevanja za patnje Palestinaca i palestinska prava", smatra Miler.
Njeni komentari na položaju potpredsednice u velikoj meri su bili usklađeni sa Bajdenovim kada je reč o ključnim spoljnopolitičkim pitanjima i još se ne zna da li će pokazati neku ličnu doktrinu ako bude izabrana.
U poređenju sa Bajdenom, koji ima izuzetno jasnu, integrisanu i dobro promišljenu strategiju američke uloge u svetu i zaštite nacionalnih interesa, ona je nepoznanica kada je reč o spoljnoj politici, kaže Rajnhold.
Unutrašnji ciljevi Netanjahua
Dok se izraelski Kneset bliži početku tromesečne pauze, Netanjahu pokušava da ostvari svoje unutašnje ciljeve, a dogovor o prekidu vatre bi bio svetlo na kraju tunela, kaže Goren.
“Možda postoji politički tajming koji će omogućiti Netanjahuu da načini potez kada skupština bude na pauzi, a da ne mora da odmah dođe do raspada koalicije", kaže on. "To se ne može dogoditi dok Kneset ponovo ne počne sa radom".
Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je u petak da je dogovor o prekidu vatre na domak ruke.
Međutim, Goren i drugi analitičari sumnjaju da bi prekid vatre mogao da traje duže od prve faze: šestonedeljne pauze u sukobima u zamenu za puštanje na slobodu nekih od talaca koje drži Hamas.
