Ministarstvo pravde saopštilo je da je počela primena Zakona o sprečavanju korupcije, koji je usaglašen sa preporukama država za borbu protiv korupcije Saveta Evrope (GREKO). Nemanja Nenadić iz Transparetnosti kaže za Glas Amerike da je zakon u nekim delovima bolji od postojećeg, ali da je po nekim rešenjima korak unazad.
Zakon, koji menja dosadašnji Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, predstavlja krovni preventivni antikorupcijski propis, koji jača ulogu i kapacitete Agencije, saopštava Ministarstvo i ocenjuje da je Srbija njegovim donošenjem, uz postojeće regulative, znatno unapredila normativni okvir za još efikasniju borbu protiv korupcije, stoji u sapštenju resornog ministarstva.
Osnovni ciljevi novog zakona su zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od nastanka korupcije, jačanje integriteta i odgovornost organa javnih vlasti i javnih funkcionera, navodi Ministarstvo.
Koraci unazad...
Programski direktor Transparetnosti Srbija Nemanja Nenadić kaže da Zakon o sprečavanju korupcije svojim nazivom može da zbuni građane, jer bi "neko mogao pomisliti da je reč o sveobuhvatnoj kodifikaciji preventivnih antikorupcijskih mera, što nije slučaj".
"Najme, obuhvat ovog zakona je istovetan kao što je bilo i u prethodnom, što znači da će se kroz njega uređivati pitanje sukoba interesa javnih funkcionera, prijavljivanje njihove imovine, poslova, drugih funkcija itd, odnosno određuju se ovlašćenja Agencije za borbu protiv korupcije u pogledu poštovanja takvih normi", kaže on za Glas Amerike.
Nenadić dalje kaže da su neke novine korisne, ali da su neke još u vreme pisanja zakona ocenjene kao "korak unazad".
Najveća promena se odnosi na način izbora rukovodilaca Agencije, kaže Nenadić. Do sada je devetočlani odbora Agencije, čiji su članovi birani na predlog različitih institucija, birao prvog čoveka Agencije.
"Bilo je više predlagača odakle su mogli doći kandidati za članove odbora za koje se može pretpostaviti da neće biti direktno politički postavljenici".
Sada je broj članova odbora, koji menja ime u veće, pet umeto ranijih devet.
"Moglo bi se reći da je po ovome novi zakon zapravo korak unazad u odnosu na dosadašnji, mada ni dosadašnje zakonske garancije nisu bile u potpunosti dovoljne da se obezbedi nezavisnost od političkih uticaja".
...i pozitivni pomaci
Nenadić ocenjuje kao pozitivno to što su nešto jača ovlašćenja Agencije kad je reč o kontroli imovine fukcionera.
"Trebalo bi očekivati da će biti lakši pristup podacima koji su neophodni za tu kontrolu, i ima poboljšanja kod prekršajnih normi".
Zanimljiva novina je i da se institucijalizuje uloga Agencije u vezi sa koruptivnim rizicima u propisima - za određene nacrte zakona njihovi predlagači će morati da traže mišljenje Agencije, a to su zakoji koji su prepoznati u strateškim dokumentima kao nešto što je značajno za borbu protiv korupcije. Takođe, Agencija će formalno dobiti nadležnost da prati promenu Akcionog plana za Poglavlje 23 u delu koji se odnosi na borbu proti korupcije.
"Daleko je veći problem slaba primena zakona i odsustvo volje da se oni primene nego sam njihov sadržaj, ali kada se zakoni menjaju to treba da se čini tako da se otklone svi uočeni problemi", kaže Nenadić i ocenjuje da u novom zakonu nije urađeno tako.
"Mislim da je to šteta i da je pitanje izmena zakona, odnosno normativnog unapređenja, takđe nešto gde treba da se demonstrira politička volja za borbu protiv korupcije, gde veoma često imamo suprotnu situaciju - da te volje nema", zaključuje Nemanja Nenadić.
