Najniži odnos američko-turskih odnosa u poslednjih nekoliko decenija doveo je do toga da je sudbina ključne američke vazdušne baze u Turskoj sve više u fokusu javnosti.
Velika vazdušna baza Indžirlik, stacionirana u južnoj Turskoj, u blizini Sirije, dugo je bila simbol američko-turske saradnje. Toko Hladnog rata, ona je simbolizovala predanost Amerike svojim NATO partnerima protiv Sovjetskog Saveza.
"Moramo da podvučemo da je Indžirlik jedna od najvažnijih baza na Bliskom istoku i da je taktičko nuklearno oružje stacionirano u bazi", rekao je profesor Mesut Cazin, savetnik turskog predsednika za spoljnu politiku. "To pokazuje da Turska nastavlja da podržava vrednosti NATO organizacije".
Naširoko se izveštava o tome da Sjedinjene Države drže oko 50 nuklearnih bombi u tom postrojenju. Tokom Hladong rata, oružje je bilo namenjeno odvraćanju Sovjeta od nagomilavanja snaga na turskoj granici.
Međutim, sporovi između Ankare i Vašingtona zbog velikog broja pitanja, uključujući i produbljivanje odnosa Turske i Rusije i uklanjanje Turske iz američkog vojnog programa, doveli su do toga da je budućnost Indžirlika sve neizvesnija.
Akt o suzbijanju turske agresije, dvopartijski nacrt zakona koji se razmatra u američkom Senatu, od Trampove administracije zahteva da razmotri alternativne baze za "osoblje i imovinu" raspoređene u Indžirliku. Predlog zakona je odgovor na ofanzivu Ankare u Siriji protiv kurdske milicije, koja je saveznik u ratu Vashingtona protiv Islamske države.
Predstavnica Odbora za oružane usluge Predstavničkog doma Kendra Horn izjavila je prošlog meseca da je "duboko zabrinuta zato što strateško nuklearno oružje ostaje u vazdušnoj bazi unutar turskih granica."
Hornova je kasnije uklonila tvit.
"Oni (Kongres) razgovaraju o uklanjanju nuklearnog arsenala iz Indžirlika", rekao je bivši turski ambasador Mithat Rende. "Ako se ono (nuklearno oružje) ukloni, to bi bio znak ogromnog nedostatka poverenja (od strane Vašingtona u Ankaru)."
"Mogao bi nastati problem poverenja i odnosi bi mogli da se upropaste ukoliko povučete nuklearni arsenal iz Turske", dodao je. "I bila bi za očekivanje snažna reakcija turske strane ukoliko SAD povuku svoj nuklearni arsenal", dodao je.
"Odnosi između Turske i Sjedinjenih Država ne mogu se nastaviti u ovakvoj atmosferi pretnji", upozorava Cazin. "Turska je dugo kroz istoriju bila najbolji saveznik Sjedinjenih Država u regionu. Ko su pobednici ove situacije? Rusija i Kina".
Analitičari upozoravaju da će Moskva željno iskoristiti bilo kakvo američko smanjenje u Idžirliku.
"Ukoliko Amerikanci odnesu svoje nuklearno oružje, mogu vam reći da ako to urade, onda će Turci staviti ruske rakete tu", rekao je profesor za međunarodne odnose Husein Bagci za Bliskoistočnok tehničkog univerziteta u Ankari. "Onda će Rusi imati mnogo odrešenije ruke da pridobiju Tursku. Tako će arhitekta gubitka Turske biti američka politika, a pobednik će biti (ruski predsednik Vladimir) Putin".
"Turska više nije u defanzivi", dodao je on. "Što više Amerikanci budu vršili pritisak, to će Turska bliže raditi sa Rusijom. Ovo je istorijska promena u turskoj spoljnoj politici".
Ruski predsednik Vladimir Putin pažljivo je održavao odnose sa turskim predsednikom Rečepom Tajipom Erdoganom, dok su se odnosi sa tradicionalnim saveznicima Ankare pogoršavali.
I dok je Indžirlik važan za američke strateške operacije, uključujući i značajno povlačenje snaga iz Avganistana i Iraka, Ankara je nametala ograničenja za korišćenje te baze u operacijama u Siriji, kažu analitičari, što je bila tačka tenzije.
Američka operacija ubistva vođe Islamske države Abu Bakr al Bagdadija u Siriji pokazala je da američke snage koriste bazu u Iraku umesto mnogo bližeg Indžirlika, zbog čega je bilo potrebno više vremena za dolazak snaga.
I drugi saveznici izrazili su svoje nezadovoljstvo zbog turskih operativnih zahteva. Nemačka je 2017. povukla svoje snage iz Indžirlika zbog diplomatskog spora sa Ankarom i premestila ih u Jordan.
Čini se da američke oružane snage već preduzimaju korake kako bi promenile svoju zavisnost od Indžirlika. Sjedinjene Države potrošile su preko 150 miliona dolara u poslednje dve godine unapređujući vazduhoplovnu bazu Muvafak Salti u Jordanu, dok se navodi da su američke baze uspostavljene u zemljama koje se graniče sa Turskom - u Grčkoj i na Kipru.
Posmatrači međutim tvrde da, imajući u vidu veličinu i lokaciju Indžirlika, ni jedna baza u regionu ne može da ga zameni. Ali Vašingtom možda kalkuliše da bi kombinacija baza u regionu mogla da obezbedi alternativu Indžirliku.
Takvi napori će se verovatno nastaviti, s obzirom na opadajuću spiralu američko-turskih odnosa. Međutim, upozoravaju analitičari, napuštanje Indžirlika neće proći bez posledica.
"Prema tome, Amerikanci moraju da biraju između gubljenja Turske ili negubljenja Turske. U ovom momentu, oni više nameravaju da izgube Tursku", rekao je Bagci.
