Generalni sekretar NATO Jes Stoltenberg u poseti je glavnom gradu Turske usred eskalacije tenzija između te članice Alijanse i Sjedinjenih Država po pitanju turske kupovine ruskih raketnih sistema S-400.
Poseta šefa NATO vidi se kao pokušaj u poslednjem momentu da se Ankara ubedi da odustane od nabavke ruskih raketa.
Stoltenberg se sastao sa turskim predsednikom Rečepom Tajipom Erdoganom, zajedno sa ministrom inostranih poslova Turske, Melvutom Čavašogluom.
"Napravili smo evaluaciju širokog sprektra tema, uključujući i NATO-EU odnos prema turskoj nabavci S-400", tvitovao je Čavušoglu.
Stoltenbergova poseta događa se samo nekoliko nedelja pre isporuke raketnog sistema S-400 Turskoj. Vašington upozorava na sankcije predviđene CAATSA (Countering America's Adversaries Through Sanctions Act), koji zabranjuje značajne isporuke oružja iz Rusije.
Zvaničnici SAD tvrde da će ruske rakete ugroziti odbrambene sisteme NATO, posebno najnoviji američki borbeni avion F-35, koji kao partner delom proizvodi i Turska. Američki Pentagon upozorio je da je saradnja oko F-35, uključujuči i isporuku tih aviona, takođe ugrožena ukoliko S-400 bude isporučen.
I dok ističe vreme za rešenje spora, Edrogan naglašava šta je ulog NATO-a.
"Mi smo u vremenu kada se pretnje, poput terorizma, direktno tiču bezbednosti Alijanse", rekao je Erdogan u ponedeljak u prisustvu Stoltenberga. "Postoje ozbiljne divergencije u atmosferi međunarodne bezbednosti".
Analitičari tvrde da je Stoltenberg naširoko viđen u Ankari kao častan posrednik u kontroverzi oko S-400, koji izbegava da zauzme stranu i naglašava važnost dijaloga. Ali, on učvršćuje svoju poziciju.
"Odluke o vojnim nabavkama su na nacijama", rekao je on. "Ali moram da kažem - interoperabilnost naših oružanih snaga je fundamentalna za NATO i sprovođenje naših operacija i misija", rekao je Stoltenberg u intervjuu za tursku državnu agenciju Anadolija datom u nedelju.
"Pozdravljam i ohrabrujem diskusije o turskoj mogućoj nabavci američkog raketnog sistema Patriot", rekao je Stoltenberg.
Vašington nudi svoj raketni sistem Patriot kao alternativu ruskom S-400.
Do sada, Ankara je rutinski tvrdila da se samo Vašington protivi nabavci S-400. Turski zvaničnici tvrdili su da je spor bilateralne prirode, pre nego sa NATO.
"To se nikad ne bi dogodilo da nije bilo velike erozije poverenja između dva NATO saveznika, izazvanog kroz nekoliko tekućih sporova. Prema tome, kontekst je važan", kaže Sinan Ulgen, prvi čovek istanbulske tink-tenk organizacije Edam.
Analitičari tvrde da Ankarino predstavljanje nabavke raketa kao bilateralnog spora nosi rizik opasnih diplomatskih loših procena.
"Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg govori Turskoj da svaki saveznik ima pravo da bira bilo koji sistem, oni imaju pravo da kupuju", kaže profesor međunarodnih odnosa Husein Bagci sa Bliskoistočnog tehničkog univerziteta u Ankari. "Ali, o političkim konsekvencama kupovine strategijskog sistema, on ne kaže ništa".
Stoltenberg hoda po diplomatskoj ivici litice, pošto se NATO naveliko oslanja na tursku vojnu podršku.
"Turska je visoko vrednovani saveznik i NATO stoji solidarno uz Tursku dok se susreće sa bezbednosnim izazovima", tviotovao je Stoltenberg u ponedeljak.
Turska ima drugu najveću vojsku u Alijansi, odmah iza SAD, i njene snage učestvuju u operacijma od Balkana do Afganistana. Godine 2020, Turska će preuzeti komandovanje snaga NATO za brzo reagovanje.
Sa Turskom koja se graniči sa Sirijom i glavnom tranzitnom rutom za mnoge džihadiste koji bi da se vrate kući u Evropu, Ankara je viđena kao vitalna za većinu evropskih partnera u NATO i njihove antiterorističke i obaveštajne operacije.
Analitičari tvrde da takva saradnja objašnjava zašto Vašington ostaje uglavnom usamljen u svom javnom protivljenju turskoj nabavci S-400.
Međutim, Erdogan je podsetio Stoltenberga da je Ankara, takođe, zabrinuta po pitanju predanosti njenih NATO partnera.
"Mi očekujemo od naših prijatelja u NATO da delaju samo u saglasju sa duhom savezništva i da se drže osnivačkih vrednosti Alijanse", rekao je Erdogan, govoreći o turskoj borbi protiv terorističkih grupa.
Ankara je besna zbog podrške Vašingtona i drugih evropskih zemalja miliciji sirijskih kurda, jedinici YPG, tokom rata protiv Islamske države.
Do sada, čini se da su sve strane spremne da izbegnu bilo kakvu konfrontaciju po pitanju nesporazuma i sporova. Ali, isporuka raketnog sistema S-400 Turskoj, upozoravaju analitičari, mogla bi da bude katalizator za lom u Alijansi.