Naučnici u Izraelu napravili su model ljudskog embriona od matičnih ćelija u laboratoriji, bez upotrebe spermatozoida, jajnih ćelija i materice. Ovaj poduhvat smatra se jedinstvenim uspehom u ranoj fazi embrionskog razvoja.
Napravljeni model liči na 14 dana star embrion, kada stekne unutrašnje strukture, ali pre nego što postavi temelje za telesne organe, prema timu izraelskog Vajcman instituta za nauku.
Naučni rad o ovom projektu objavljen je u časopisu Nature tokom godišnjeg sastanka članova Međunarodnog društva za istraživanje matičnih ćelija (ISSCR) u Bostonu.
Izraelski tim je naglasio da su još daleko od toga da mogu da naprave embrion od nule.
„Pitanje je, kada se model embriona smatra embrionom? Kada se to desi, znamo propise. U ovom trenutku smo zaista, zaista daleko od te tačke", rekao je vođa tima Jakob Hana.
Ipak, navodi da bi ovaj rad mogao da otvori vrata za nove načine testiranja uticaja lekova na trudnoće, da se bolje razumeju pobačaji i genetske bolesti i da možda čak da pomogne u uzgajanju tkiva za transplantaciju i organa.
„Nisu identični. Postoje razlike u odnosu na ljudski embrion, ali ipak, ovo je prvi put, ako otvorite udžbenik, možete reći - da, zaista vidim sličnost među njima", rekla je Hana.
Naveo je da je njegov tim uzeo matične ćelije iz kože odraslih ljudi, kao i druge koje su uzgojene u laboratoriji, a zatim ih vratio u ranije stanje nadajući se da će se razviti u nove vrste ćelija.
Zatim su njima manipulisali kako bi formirali osnovu nečega što strukturno podseća na embrion. To nije stvarni ili sintetički embrion - izraz koji kritikuju ISSCR i drugi naučnici - već model koji pokazuje kako nešto funkcioniše.
„U oko jedan odsto skupova možemo videti da ćelije počinju da se pravilno diferenciraju, migriraju i sortiraju se u ispravnu strukturu, a najdalje što možemo da stignemo je 14. dan u razvoju ljudskog embriona“, rekao je on.
Njihov sledeći cilj je, prema najavi Hane, da napreduju do 21. dana i takođe dostignu prag od 50 odsto uspeha.
Magdalena Zernicka-Gec, profesorka razvoja matičnih ćelija na Univerzitetu u Kembridžu, rekla je da je ova studija liči na šest drugih sličnih modela nalik ljudskim embrionima o kojima s podaci takođe objavljeni ove godine, uključujući i onu iz njene laboratorije.
„Nijedan od ovih modela ne oponaša u potpunosti prirodni ljudski razvoj. Međutim, svaki doprinosi načinima na koje se mnogi aspekti ljudskog razvoja sada mogu eksperimentalno proučavati“, rekla je ona.
Studija otvara neka etička pitanja o mogućnosti potencijalne buduće manipulacije u razvoju ljudskog embriona, primetili su Hana i drugi. On je, međutim, napravio poređenje sa nuklearnom fizikom, tvrdeći da ne treba zaustaviti sva istraživanja u toj oblasti zato što bi neko mogao da odluči da napravi nuklearnu bombu.
Važno je angažovati se i u potpunosti informisati javnost, da se „da se ništa ne radi u senci“.
