Prema novim studijama, većina američkih tinejdžera provede više od pet sati dnevno na društvenim mrežama ili igrajući video igrice. Dok psiholozi i dalje ispituju načine na koje društveni mediji utiču na mlade, istraživanja su pokazala da se negativan uticaj najviše vidi kod devojčica uzrasta između 11 i 14 godina. Psihološkinja iz Vašingtona Jelena Kecmanović za Glas Amerike iznosi svoje preporuke roditeljima – među kojima su odlaganje pristupa mrežama, i uspostavljanje “porodične strategije”.
"Uvek smo na društvenim mrežama kada smo zajedno, uvek smo na telefonima, mislim da nisam nigde izašla od šestog razreda da nije bilo telefona", kaže 14-godinja Ebigejl Li iz države Merilend. "Ako pogledam podatke o korišćenju, na telefonu sam oko šest sati ili više, u zavisnosti od dana", dodaje.
Njen vršnjak Aron Svajbel kaže da on i njegovi drugari najviše koriste Instagram i Snepčet.
"Verovatno koristim Snepčet malo više, tako šaljem poruke drugarima. Nije mi dozvoljeno da budem na Tiktoku, roditelji mi ne dozvoljavaju, i mislim da je to za moje dobro, ali definitivno nekad stvara prepreke u druženju. Rekao bih da koristim društvene mreže oko tri sata dnevno, ukupno, a telefon verovatno malo više zbog slanja poruka i Fejs tajma."
Za većinu američkih tinejdžera, telefoni i društvene mreže su deo svakodnevnog života, način da se druže i iskažu kreativnost kroz nove tehnologije. Međutim, psiholozi, kao što je Jelena Kecmanović, su zabrinuti, zbog uticaja koji vide na koncentraciju korisnika, ali i njihovo osećanje vrednosti.
“Nažalost, pokazuje se da korišćenje mreža pogotovo među mladima, među devojčicama od otprilike 11, 12 do 14 godina, to je izgleda najkritičniji period za sve ljude, a posebno kod devojčica pred srednju školu, povećava rizik od depresije, anksizonih oboljenja, takođe oboljenja pažnje svakako. Onda dolazi do raznih osećanja gde se devojčice osećaju loše prema svom telu, izgledu, porede sa drugima, osećaju da nisu dovoljno pametne, dovoljno lepe, popularne i tako dalje."
Jelena Kecmanović je profesorka na Univerzitetu Džordžtaun, direktorka Centra za bihevioralnu terapiju i česta sagovornica medija kao što su Vašington post i NPR. Ističe da su društvene mreže u početku bile koristan način da se ljudi povežu, ali su se, zbog uvođenja komentara i lajkova pretovorile u takmičenje u popularnosti.
"I odjednom čitav svet je u tom takmičenju. I kako onda jedna curica od 12, 13 godina da se oseća dobro oko sebe".
Suen Li, majka dve devojčice kaže da su njen suprug i ona odlučili da starijoj ćerki Ebigejl ne dozvole da bude na Fejsbuku, Instagramu i Tiktoku, iako ima pristup Jutjubu.
"Bilo je zaista teško. Izazvalo je dosta tenzije između nas dve, ali suprug i ja smo rešili da budemo odlučni. Ima puno vršnjačkog pritiska, sve njene drugarice su na društvenim mrežama, ali mi smo pročitali više studija o prednostima čekanja što je duže moguće, pre nego što dozvolimo društvene mreže. Znam da je mojoj ćerki stalo do toga da bude popularna i nisam želela da zasniva svoje osećanje vrednosti na tome koliko lajkova i klikova ima. Takođe nisam želela da gleda popularne snimke "raspakivanja" i da želi da kupuje stvari, da želi više od onoga što već ima."
Zbog čega su devojčice u pubertetu ranjivije od dečaka? Kecmanović kaže da su psiholozi ustanovili da za to postoje različita socijalna, psihološka i biološka objašnjenja. U uzrastu oko 11-te ili 12-te godine, devojčicama postaje važno šta drugi misle o njima.
"Pokazali smo u mnogim istraživanjima da se dečaci u to vreme dosta koncentrišu na sport ili igrice ili na školu, stvari koje mogu više kontrolisati, a devojčice postanu mnogo više socijalno orijentisane, a to je samo donekle pod njihovom kontrolom i to ih čini mnogo više ranjivim."
Ipak, roditelji dečaka, kao što je Elizabet Svajbel, smatraju da društvene mreže utiču i na odnos dečaka prema sebi i svom telu.
“Znam da je fokus na devojčicama i mentalnom zdravlju, ali mislim da potcenjuju u kojoj meri mreže utiču na dečake. I oni gledaju bodi bildere i lepa tela i to utiče na njih. Možda su nekada gledali časopise, ali verujem da i oni gledaju, porede se i žele savršena tela koja vide u sadržajima koji im se ciljano nude na mrežama. Brine me jer ima mnogo studija da mladići u svojim 20-tim ne izlaze, nisu u vezi, ne znaju kako da razgovaraju sa devojkama, žive usamljeni u svom svetu, što izaziva mnogo mentalnih problema, a to se vidi i kod pucnjava gde su napadači najčešće usamljeni mladići. Mislim da je veoma važno da dečaci rade neke tradicionalne stvari, leti odu u kamp bez telefona, druže se uživo i komuniciraju.”
Reklame na mrežama donose veliki profit tehnološkim kompanijama i Kecmanović kaže da nije slučajno što platforme danas izazivaju zavisnost.
"Moje kolege psiholozi u Americi, ja znam čak neke lično, koji su radili kao profesori u akademiji, na fakultetu, i dođe im Gugl, Fejsbuk, jedna od velikih tek kompanija, ponudi tri, četiri, pet puta veću platu i kaže – dođi, ti kao psiholog radiš na ovoj strani, kako da napravimo telefone, socijalne mreže, da se ljudi ne dižu od svojih telefona."
Jelena Kecmanović kaže da ima "prilično radikalnu" preporuku za roditelje - da odlože pristup društvenim mrežama svojoj deci do početka srednje škole. Jedan savet je da, dok deca imaju 9 ili 10 godina, formiraju male grupe sa roditeljima prijatelja svoje dece i zauzmu zajednički pristup. A ako ne mogu da sačekaju do 14-te, svaka godina odlaganja je korisna, ističe ona.
Budući da roditelji često sami pružaju deci loš primer, potrebno je da se napravi porodična strategija. To može da znači stavljanje telefona na punjenje u nekoj zajedničkoj prostoriji u određeno vreme, gašenje interneta tokom noći i obavezno odlaganje svih uređaja za vreme obroka.
“Imamo vremenska ograničenja. Džejkob uskoro puni 18 godina i on ulazi u drugu fazu ali za mlađeg sina imamo ograničenja, i trudimo se da ih nadgledamo, Nije mu dozvoljeno da ima telefon u sobi posle određenog vremena, i definitivno ne spava u sobi sa telefonom", kaže za Glas Amerike Elizabet Svajbel.
"Moj suprug i ja tražimo od ćerki da telefone stave na punjenje uveče, van svoje sobe, to je jedno od naših pravila. Kada jedemo zajedno, ili imamo neke aktivnosti, trudimo se da sklonimo tablete i druge uređaje. Pokušavamo da nađemo balans, ali nije lako", navodi Suen Li.
Društvene mreže i telefoni su sada deo ne samo druženja nego i učenja, a psiholozi su svesni da je njihova upotreba neizbežna.
“Mislim da će telefoni uvek biti prisutni kada se družimo. Ima puno aplikacija, pravljenje Ti tok videa je velika stvar, posebno za moje vršnjake. Mislim da ponekad to pravi prepreke između drugova, jer ako de jedna osoba upusti u neku raspravu može da bude antisocijalna i provede sve vreme na telefonu. Takođe sam primetio da devojčice snimaju mnogo Tik tok videa i samo to žele da rade, i ponekad kada se dečaci i devojčice druže, to može da stvori novu barijeru. Treba da se nađe ravnoteža i to je velika stvar za moju generaciju, da nađemo balans između druženja van društvenih medija, kroz razgovore, a i kroz pravljenje tik tok videa i društvene mreže”, smatra 14-godišnji Aron.
Izazov za roditelje je da pronađu meru između preterane kontrole, koja može da bude kontraproduktivna, i davanja previše slobode. 14-ta godina je u proseku granica kada deca postaju mentalno zrelija ali mnogo toga zavisi od ličnosti deteta, podseća Kecmanović.
“Znači ako imate dete koje je relativno neimpulsivno, mirno, staloženo, zrelo, bilo dečko ili devojčica, onda razgovarati sa njima, znati koje mreže imaju na telefonu, koje mreže koriste, to moramo znati, ne možemo staviti glavu u pesak i moliti se da sve bude ok, ali onda dati njima nezavisnost i s vremena na vreme pričati sa njima i pogledati telefon.”
Zadatak i za decu i za roditelje je da se pronađe način kako da se ne sklizne u besciljno i beskonačno skrolovanje.
"Svojim pacijenatima predlažem samo sekundu da stanu, uzmu telefon, zatvore oči, pitaju – dobro koja je svrha ovoga što ja sad hoću da uradim?", navodi Jelena Kecmanović.
Ona savetuje i tinejdžerima i odraslima da na mrežama ne provode nikada duže od sat vremena, a u jednom dahu - ni više od pola sata. Ukoliko je potrebno, kaže, može se naviti i alarm da nas podseti da se zaustavimo i postavimo sebi ključno pitanje - zbog čega se u tom trenutku nalazimo na nekoj društvenoj mreži.
