Milioni građana Amerike već su iskoristili mogućnost ranog glasanja u SAD - što je više od polovine ukupnog broja birača iz 2016. godine. Birači su veoma motivisani što je rezultiralo obaranjem rekroda u registraciji, prevremenom glasanju i glasanju poštom. Bez obzira koga podržavaju saglasni su da su izbori 2020. toliko značajni za budućnost da nema mesta biračkoj apatiji.
Na jednoj od lokacija za prevremeno glasanje u američkoj državi Merilend zatekli smo Semjuela Estesa, devedeset šestogodišnjeg vetarana Drugog svetskog rata.
Uprkos pandemiji koronavirusa - odlučio je da dođe na biralište umesto da glasa poštom.
„Došao sam lično jer ne verujem mašinama, ne znam šta mogu da urade sa njima a meni ne mogu ništa da urade, znam šta radim i gde ide moj glas i prava osoba treba da pobedi“, kaže Semjuel Estes za Glas Amerike.
I dok je naš sagovornik za života imao priličan broj prilika da se njegov glas računa – Džon Dejvid Gornam na biralištu je prvi put. Taj student nam kaže da veruje da u tekućoj godini prosto nije moguće ignorisati politiku.
„Toliko stvari nam se direktno odražava na život, ulazi nam u kuće. Ranije se politika odnosila na budžet ili neke dalekosežne odluke za koje nismo ni bili svesni da utiču na nas, ali sada jasno vidimo kakav efekat na nas imaju ovi političari i odluke koje donose ili ne donose, posebno sa pandemijom koja nas je sve pogodila na neki način, i bez obzira kojoj stranci pripadate ne možete biti zadovoljni razvojem situacije. Mislim da je to uklonilo političku uspavanost koja je do sada bila veoma štetna za naše birače“, kaže Gornam.
Da je svest birača uoči predstojećih predsedničkih izbora veća – ukazuje nam i Džuli Čepmen, meštanka Okruga Montgomeri u državi Merilend, koja se bavi konsaltingom.
„Mnogo više ljudi glasa nego što je ranije bio slučaj, posebno mladih. Mislim da se ljudi mojih godina, u svojim 60-tim, pojavljuju i verovatno redovno glasaju, ja sam glasala na svim izborima, ali to ne važi za svakoga“, primećuje Čepmen.
Američke škole, muzeji, biblioteke, centri za konferencije i sportske hale ovih dana imaju novu ulogu – kao centri za rano glasanje. U Vašingtonu i susednim državama, baš kao i u ostatku Amerike, odziv je rekordan. Na nekim mestima, posebno u prestonici, čeka se u dugim redovima. Na ovom biralištu u Merilendu, međutim, glasači kažu da sve teče brzo i lako.
„Čekao sam 15 minuta, ljudi su poštovali socijalnu distancu i sve je bilo veoma organizovano. Sve je veoma slično kao i na dan izbora. Prijavite se na ulazu, dobijete glasački listić, dve različite vrste, papirni ili elektronski i po svemu sudeći brže ide ako uzmete papirni listić, koji se zatim skenira. Ima mnogo kabina za popunjavanje listića“, rekao nam je jedan od prevremenih glasača koji se predstavio kao Bejker.
Istovremeno, Džuli Čepmen primetila je da su poštovane sve mere predostrožnosti zbog pandemije koronavirusa.
„Svi su nosili maske, puno gela za dezinfekciju, niko vas nije dodiruje, ljudi su stajali iza pleksiglasa, ako ste koristili olovku za upisivanje elektronskog glasa, čistili su te olovke i sve je delovalo vrlo bezbedno, nije ni malo bilo neprijatno“, ukazuje Čepmen.
Na to se nadovezao i ratni veteran Semjuel Estes koji nije štedeo reči hvale.
„Sve je bilo odilčno, bez problema, dobro su uradili posao, pomogli mi tamo gde je trebalo“, podvlači devedeset šestogodišnji stanovnik države Merilend.
Dve trećine ranih glasača glasalo je poštom, kako bi izbegli gužvu na biralištima zbog pandemije koronavirusa. Međutim, neki nisu želeli da se pouzdaju u američku poštu, iz različitih razloga. Republikanci su imali rezerve zato što je sam predsednik Tramp podsticao sumnju da bi prilikom glasanja poštom moglo da dođe do prevara.
Neke demokrate nisu bile zadovoljne zato što je direktor pošte, donator kampanje predsednika Trampa, i plašili su se da bi njihovi glasovi mogli da budu „zakočeni“ u pošti i da ne budu uračunati.
„Došao sam lično zato što mogu da ubacim listić u mašinu i glas je tu, znam da je tu“, obrazlaže advokat Dejvid Kušing razloge zbog kojih se opredelio da ne koristi usluge američke poštanske službe za glasanje.
„Ne volim da ne znam kada će stići. Neki brinu i da li će glasovi uopšte stići, ja mislim da će to biti u redu... ali ako mogu da dođem i glasam lično moj glas je jedan manje koji treba da se obrađuje poštom“, kaže Kušnig za Glas Amerike.
Bejker, bibliotekar u Okrugu Montgomeri, kaže da nema puno poverenje u poštansku službu kada je reč o dostavi glasačkih listića.
„Hteo sam da budem siguran da se moj glas računa i kada dođem lično siguran sam da će se moj glas računati. Nisam bio zadovoljan promenama koje su se dogodile u američkoj pošti, to me je uznemirilo i smatram da je to atak na demokratiju. Hteo sam da uradim sve da bi se moj glas računao“, podvlači Bejker.
Nakon što su obavili svoju građansku dužnost, glasačima ostaje da čekaju ishod. Naš sagovornik svestan je da rezultat možda neće znati u izbornoj noći.
„Očekujem da će biti mnogo vesti 3. novembra a nešto od toga će biti pomalo haotično, možda neće odmah biti jasno ko je pobednik u lokalnim trkama, nacionalnoj trci, ali se nadam se će ljudi biti odgovorni u svom reagovanju na vesti o izbornim rezultatima“, kaže Bejker.
Student Džon Dejvid Gorman uveren je da će dane nakon glasanja karakterisati neizvesnost.
„Zbog pandemije će biti puno odlaganja sa glasovima koji su poslati poštom, tako da nećemo znati definitivno 3. novembra pa će biti tenzija... A na dan inauguracije.. Ako bude jasna pobeda jedne ili druge strane bićemo ok, ali ako ne bude, mislim da će biti puno neizvesnosti. Ima puno gneva sa obe strane, mislim da je jedna strana opasnija od druge u svom gnevu, ali u svakom slučaju ako izbori budu tesni moglo bi biti i nasilja“, kaže Gorman.
Ratni veteran Estes rekao nam je da očekuje da pobede, kako je ukazao, pravi ljudi.
„Ono što se pokušava da se učini našoj zemlji, da se uništi, da demokratija bude pretvorena u socijalističku demokratiju što je potpuna glupost, to nikada neće uspeti. Svi imamo priliku da izrazimo šta mislimo i glasamo kako želimo“, zaključuje Estes.
Pričajući o tome čemu se nadaju posle izbora, različiti birači su upotrebili istu reč – zalečenje.
„Nadam se i molim da će Bajden pobediti, jer mislim da je ovo bilo veoma teških i loših 4 godine za Sjedinjene Države i mislim da će biti potrebno mnogo ovoj zemlji da se zaleče rane i podele, što bi bilo vrlo teško ako predsednik dobije još četiri godine. I mimo političkih pitanja, nastale su velike podele, i mislim da su svi ljudi vrlo napeti, pod stresom i zabrinuti zbog ovih izbora“, ukazuje Džuli Džepmen.
Dejvid Kušing siguran je da će izlaznost na izbore biti velika.
„Mislim da će biti veliki odziv, u ovom trenutku deluje, što se predsedničkih izbora tiče, da će Bajden pobediti, ali ljudi su mislili da će Hilari Klinton pobediti pre 4 godine, ali ova zemlja treba da počne proces zalečenja i nadam se da će početi za desetak dana. Videćemo“, zaključuje Kušing.
Inače, na američkim izborima do sada, demokrate su bile sklonije da glasaju prevremeno - dok republikanci tradicionalno glasaju na sam izborni dan.
