Od posledica velikog kašlja u Begoradu je preminulo četvoro dece na Institutu za majku i dete "Dr Vukan Čupić", a povećan je i broj obolelih najviše kod dece, ali i kod odraslih, rekao je u sredu dečji kardiolog i zamenik direktora Instituta Vladislav Vukomanović, a prenosi Radio-televizija Srbije (RTS).
Ministarstvo zdravlja je u odgovoru televiziji N1 preciziralo da se smrtni slučajevi od velikog kašlja među decom odnose na period od jeseni 2023. godine, kada su počele respiratorne infekcije.
Vladislav Vukomanović je kazao da za veliki kašalj nema bolje odbrane od imunizacije.
"Povećao se broj obolelih od velikog kašlja i kod dece i kod odraslih. Bebe koje nisu stigle da dobiju vakcinu, odnosno odojčad od dva, tri ili četiri meseca mogu da razviju veoma tešku kliničku sliku velikog kašlja", upozorio je Vukomanović.
Prema rečima Vukomanovića, kod četvoro bolesnika veliki kašalj se završio smrtnim ishodom.
"Jedno dete je trenutno na mehaničkoj ventilaciji, na takozvanom respiratoru, što znači da je respiratorno i životno veoma ugroženo", naveo je Vukomanović.
Takođe, broj pozitivne dece na pertusis je oko 70, a hospitalizovano je dve trećine.
"Polovina bolesnika je hospitalizovana kod nas i ukazuje na eksponencijalni porast dece koja ispoljavaju tešku kliničku sliku ove bolesti", napomenuo je Vukomanović.
Naglasio je da ne postoji bolji lek ni odbrana od velikog kašlja od vakcinacije i to ne samo dece koja su vakcinisana redovno po kalendaru.
"Vakcina štiti 10 godina, potrebno ponavljanje vakcinacije"
Pedijatrica Jelena Jelena podsetila je sredinom novembra za N1 da je vakcina protiv velikog kašlja uvedena 1961. godine i da je sve vreme je u obaveznon programu vakcijacije.
"Sama vakcina ne daje doživotni imunitet pa se u svetu preporučuje nakon primljenih doza i revakcine u prvoj i drugoj godini života, primanje vakcine i pred školu u adolescenciji, a zatim na svakih 10 godina", kaže Mitrović.
Kada je reč o izmenama u kalendaru imunizacije da deca i posle osnovne škole dobiju revakcinu, kao i da se trudnice vakcinišu, Vukovanović je rekao da je Ministarstvo već reagovalo i donelo uputstvo koje će se sprovoditi u praksi.
I druge grupe virusa u ovom periodu godine najviše pogađaju malu decu. "To je najosetljivija grupa mala deca ispod šest meseci ili godinu dana koja razviju recimo bronhiolitis izazvan respiratornim sinticijalnim virusom. Zatim to su mnogi drugi virusi koji mogu da izazovu upale pluća, bronhitise i bronhiolitise i kod školske dece", kazao je Vukomanović.
Ministarstvo: Potvrđena 1.342 slučaja obolevanja lani, vakcinacija najvažnija
Ministarstvo zdravlja saopštilo je kasnije u sredu da su zdravstveni radnici u Srbiji od 1. do 31. januara prijavili 253 potvrđena slučaja pertusisa, velikog kašlja, kod kojih je dijagnoza postavljena od početka 2024. godine, kao i jedan smrtni ishod uzrokovan pertusisom kod nevakcinisanog deteta mlađeg od tri meseca.
Prema podacima iz Servisa javnog zdravlja, od 1. januara do 31. decembra 2023. godine na teritoriji Srbije prijavljena su ukupno 1.342 potvrđena slučaja pertusisa kod kojih je dijagnoza postavljena tokom 2023. godine.
U tom periodu, od početka sezone respiratornih infekcija, prijavljena su tri smrtna ishoda kod nevakcinisane dece mlađe od tri meseca, kod kojih je potvrđen pertusis.
Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje Srbije ističu da je najznačajnija preventivna mera u ovom momentu da se pravovremeno obavi vakcinacija protiv pertusisa odojčadi koja su navršila dva meseca, ali i imunizacija sve ostale nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane dece prema Kalendaru obavezne vakcinacije.
Taj kalendar obuhvata primarnu vakcinaciju sa tri doze vakcine od navršena dva meseca do navršenih šest meseci života i revakcinacije u drugoj godini i pre upisa u prvi razred osnovne škole.
Imajući u vidu da imunitet posle poslednje primljene doze vakcine koja sadrži komponentu protiv velikog kašlja traje pet do 10 godina, slabljenje postvakcinalnog imuniteta je jedan od razloga što je i najveći broj obolelih u Srbiji registrovan kod osoba uzrasta od 10 do 14, odnosno 15 do 19 godina, koje su poslednju dozu vakcine primile u drugoj godini života.
U saopštenju se navodi da je jedan od razloga povećanja broja obolelih i pad obuhvata kako vakcinacijom sa tri doze u prvoj godini života, tako i revakcinacijom vakcinama sa komponentom protiv pertusisa.
Starija deca i odrasle osobe koje imaju bilo koji simptom respiratorne infekcije, a naročito kašalj, ne bi smeli da budu u kontaktu sa odojčadi i malom decom koja nisu potpuno vakcinisana protiv pertusisa za svoj uzrast.
Ministarstvo zdravlja poziva sve građane da budu odgovorni prema svom zdravlju i prema zdravlju svoje dece i da poštuju predviđeni kalendar imunizacije.
