Pred susret predsednika Srbije Aleksandra Vučića sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u subotu na Ohridu, novinar Veton Suroi rekao je da je napredak već napravljen u februaru kada su se Kurti i Vučić dogovorili o principima evropskog plana, a da je sada faza u kojoj se raspravlja oko detalja.
Ivan Vejvoda, stalni saradnik Instituta za humanističke nauke u Beču, kaže da ako je zajednički cilj članstvo u EU, a inače nema mnogo zajedničkih ciljeva, onda treba da se poštuju pravila i vrednosti. On dodaje da je invazija Rusije na Ukrajinu promenila situaciju kada je u pitanju i proces normalizacije odnosa izmedju Srbije i Kosova.
Fokus je zato na raznim stranama, upozorava Vejvoda i dodaje da nema vremena za gubljenje i da se samo može "nastaviti loš uticaj Rusije u regionu ako ne nastavimo da napredujemo na rešavanju ovog pitanja".
Šole razgovarao sa Vučićem i Kurtijem uoči dijaloga
Savetnik u Stejt departmentu Derek Šole razgovarao je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem – uoči sledeće runde dijaloga, koja se posredstvom Evropske unije, održava u Ohridu.
„Sjajan razgovor sa predsednikom Vučićem. Saglasili smo se o značaju konstruktivnog angažmana u vezi sa predlogom Evropske unije 18. marta. Ponovio sam da Sjedinjene Države podržavaju dijalog posredstvom Evropske unije i dobrobiti koje će normalizacija odnosa doneti Srbiji i Zapadnom Balkanu“, napisao je Šole.
Američki diplomata ukazao je da je sa premijerom Kosova razgovarao o normalizaciji odnosa sa Srbijom u sklopu dijaloga kojim posreduje Evropska unija.
„Primena će doneti značajne dobrobiti obema državama i pokazati posvećenost mirnodopskoj budućnosti regiona“, poručio je Derek Šole na Tviteru.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Kosova Aljbin Kurti sastaju se u subotu 18. marta u Ohridu u okviru nove runde dijaloga dve strane.
Evropska unija je najavila da će sastanak biti usredsređen na finalizaciju Aneksa o implementaciji EU sporazuma o putu normalizacije odnosa Kosova i Srbije.
Suroi je na panelu Atlanskog saveta "Sledeći koraci u dijalogu: Odlučujući momenat za normaliziju odnosa Srbije i Kosova?" rekao da predstoji veoma težak proces i da ne treba imati velika očekivanja da će biti "magičnog potpisa".
"Mi smo već napredovali odande odakle smo krenuli, samo je pitanje koliko će trajati i koliko će težak put biti pred nama. Ne zaboravimo da su naša društva poslednjih 20 i više godina provela ne gradeći mir, već mržnju", naveo je Suroi.
"Mislim da će u najboljem slučaju, obe strane iz dijaloga izbaciti pitanja koja nisu za diskusiju i da se u tome slože, i da naprave listu stvari na kojima će dalje raditi. Pitanje je koliko ima dobre bolje i mislim da će biti test za obe strane da pokažu dobru volju da zaista nastave", ističe kosovski novinar i publicista.
"Ne bi me iznenadilo da sutra bude iznenađenja, ali ne želim da se zalećem, jer smo se prevarili previše puta u prošlosti. Ali ako su lideri dve zemlje ozbiljni u vezi sa evropskom budućnošću i žele da pomognu svojim narodima da idu napred, onda će biti značajnog napretka u ovom procesu koji je već počeo", navodi Vejvoda.
Bivši američki ambasador u Beogradu Kameron Manter naveo je da poslednjih godina postoji navika kod lidera da čekaju da nešto postane kriza, umesto da rešavaju problem. Kako je rekao, ova tema nije stalno bila na vrhu liste prioriteta i onda je bilo lako čekati da stvari postanu loše.
Manter kaže da treba iskoristiti pažnju Brisela i Vašingtona, pogotovo u svetlu rata u Ukrajini i zabrinutosti da region može da bude deo globalnog problema. On dodaje da proces pregovaranja o miru skoro nikad nije samo nešto na čemu rade lideri, već da treba da se desi primena na terenu, i nije suština samo u tome da li će Eskobar i Lajčak dovesti druge lidere za pregovarački sto.
"Primena se dešava na terenu i za to je potreban dodatni napor, to će biti sledeći nivo angažovanja za SAD i za EU, da se radi sa civilnim društvom i manjinama u obema zemljama, rad na javnom mnjenju, da se uverimo da se zaista dešava primena", rekao je Manter na panelu Atlanstskog saveta.
"Nadam se da imamo dovoljno pažnje Amerikanaca i Evropljana da oni žele da ovo reše, ali nemojmo da se zavaravamo da je isto imati sporazum na papiru i shvatiti šta treba za primenu. Biće tu mnogo posla i to mnogo drugačijeg posla, ne samo šatl diplomatije, nego da ljudi idu od vrata do vrata u problematične krajeve u regionu", istakao je Manter.
Viša savetnica u Atlantskom savetu Maja Piščević opisala je da se u Srbiji, kada je u pitanju sporazum sa Prištinom, najčešće pominje reč "izdaja". Navodi da kao da postoji otvoreno takmičenje ko je veći patrota i da li je to Vučić ili oni koji odbijaju sporazum.
