Građani Kentakija i Mičigena glasali za očuvanje prava na abortus
Birači u konzervativnoj državi Kentaki glasali su da zaštite pravo na abortus, dok su u Mičigenu - koji važi za neopredeljenu državu, građani glasali da se pravo na abortus upiše u ustav te države, što su ranije uradili i Kalifornija i Vermont.
Građani Kentakija praktično su se izjasnili protiv pokušaja republikanske vlasti u toj državi da uvede skoro totalnu zabranu na abortus. Slično se desilo i letos u Kanzasu, državi koja je takođe konzervativna, gde su birači odbili predlog da se pooštre restrikcije na abortus ili da se on totalno zabrani.
Ova izjašnjavanja građana su značajna, s obzirom na to da je abortus bio važna tema u kampanji, a pošto je letos Vrhovni sud ukinuo federalnu zaštitu prava na abortus, što je dovelo do toga da se u nekim državama ova procedura potpuno zabrani.
Na nivou celih SAD, oko dve trećine birača smatra da abortus treba da bude legalan u većini slučajeva, pokazala je anketa koju je sproveo AP. Oko 6 od 10 ispitanika reklo je i da ih je odluka Vrhovnog suda razočarala i razbesnela.
Kremlj: Odnosi sa SAD jednako loši i nakon izbora
Kremlj je u sredu saopštio da ishod kongresnih izbora u SAD neće poboljšati loše odnose Moskve i Vašingtona, i odbacio optužbe da se Rusija meša u američke izbore, preneli su ruski mediji.
"Ovi izbori su važni, ali ne treba prenaglašavati njihov uticaj na naše odnose, srednjeročno i dugoročno. Neće promeniti ništa suštinski. Odnosi su loši i takvi će i ostati", prenela je RIA Novosti izjavu Dmitrija Peskova.
Peskov je rekao i da je navikao da ljudi govore kako se Rusija meša u američke izbore, te da ne obraća pažnju na to. Jevgenij Prigožin, vođa Vagner grupe koji je blizak sa Vladimirom Putinom, izjavio je nedavno da se Rusija mešala i da će se mešati u izbore u SAD.
Glasači se izjašnjavali i o zabrani ropstva
Birači u tri države izjasnili su se u utorak za promenu ustava, odnosno da se formalno zabrane ropstvo i prinudni rad u zatvorima, dok su u jednoj državi birači to odbili.
Alabama, Tenesi i Vermont su se izjasnili protiv prinudnog rada u zatvorima. U Oregonu je isto ta opcija vodila, ali rezultati još nisu konačni. Sa druge strane, Luizijana, koja je nekada bila robovlasnička država, odbila je ustavni amandman kojim se zabranjuje prinudni rad u sistemu zatvorskih sankcija.
Ove inicijative ne znače i momentalne promene u zatvorima, ali će svakako omogućiti pokretanje pravnih postupaka u slučajevima kada su zatvorenici radili pod prisilom ili pretnjom da će izgubiti benefite ako odbiju da rade.
Posle glasanja u utorak, više od 10 država u svojim ustavima ima odredbe kojima se zabranjuju ropstvo i prinudni rad u zatvorima. Glasači u Koloradu su se prvi o tome izjasnili još 2018, a potom su isto izglasale i Nebraska i Juta dve godine kasnije. Ostale države nemaju odrednice u ustavu koje se bave ropstvom ili prinudnim radom.
Da li će ipak izostati veliki "crveni talas"?
Republikanci su nedeljama pred kongresne izbore upozoravali da Ameriku čeka "veliki crveni talas", odnonso da će ubedljivo osvojiti većinu u Kongresu, međutim to se za sada nije dogodilo. Republikanci i dalje vode u trci za Predstavnički dom, dok je u Senatu situacija neizvesna.
"Sutra kada se probudite, bićemo većina, a Nensi Pelosi će biti manjina", rekao je lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Mekarti.
Mekarti je možda u pravu, ali demokrate nisu podbacile onoliko koliko se očekivalo zbog Bajdenovog niskog rejtinga. Mnogi demokratski predstavnici su reizabrani, što je veliko iznenađenje i za stranku. Takođe, demokrata Džon Feterman uspeo je da od republikanaca preuzme senatorsko mesto u Pensilvaniji.
Rezultati za Senat još se čekaju u Viskonsinu, gde prema podacima agencije AP trenutno vodi republikanski kandidat Ron Džonson, ali se glasovi još broje. Konačan rezultat nije poznat ni u Nevadi, gde trenutno takođe vodi republikanac Adam Laksalt, a čeka se i Arizona gde vodi demokrata Mark Keli.
Jedna od najneizvesnijih izbornih utrka za Senat odvija se u Džordžiji, između demokrate i aktuelnog senatora Rafaela Vornoka, te republikanskog izazivača i bivšeg igrača američkog fudbala Heršela Volkera. Ukoliko nijedan od kandidata u Džordžiji ne osvoji više od 50% glasova, što je moguće jer se u toj državi takmiči i nezavisni kandidat, izbori će biti ponovljeni 6. decembra.