I ovog proleća, većina Amerikanaca će pomeriti satove jedan sat unapred, čime će izgubiti malo sna, ali će uživati u sunčevoj svetlosti u večernjim satima, kako dani postaju sve topliji i duži i stiže leto.
Kako je, međutim, došlo do svega toga?
Priča o tome kako smo počeli da pomeramo sat napred u proleće, a onda ga vraćamo nazad u jesen, počinje pre više od jednog veka, a u njenoj pozadini su dva svetska rata, povremena masovna konfuzija, kao i želja ljudi da uživaju u sunčevoj svetlosti što je duže moguće.
O tome koliko je ta praksa svrshishodna danas vode se brojne debate, ali više od 70 zemalja - oko 40% država na svetu - trenutno primenjuje sistem letnjeg računanja vremena.
Dok pomeranje sata napred izaziva "potres u našem sistemu", dodatna sunčeva svetlost navodi ljude da više izlaze napolje, vežbaju i provode se van kuće", kaže En Bakl, veb urednica sajta timeanddate.com, koji sadrži informacije o vremenu, vremenskim zonama i astronomiji.
"Velika prednost su svetle večeri, zar ne?" kaže ona. "Imate još nekoliko sati dana kada se vratite kući s posla da ih provedete sa porodicom ili baveći se aktivnostima, i to je divno."
Evo šta treba znati o praksi promene vremena:
Kako je sve počelo?
1890-ih, Džordž Vernon Hadson, astronom i entomolog sa Novog Zelanda predložio je promenu vremena u proleće i jesen da bi dnevna svetlost duže trajala. Početkom 20. veka, britanski građevinar Vilijam Vilet, uznemiren zbog toga što ljudi ne uživaju dovoljno u jutarnjoj svetlosti, pokrenuo je sličnu inicijativu. Međutim, nijedan predlog nije dobio dovoljno podrške da bi bio primenjen.
Nemačka je počela da pomera sat napred tokom Prvog svetskog rata, u nameri da štedi energiju. Druge zemlje, među kojima su bile Sjedinjene Države, brzo su sledile taj primer. Tokom Drugog svetskog rata SAD su ponovo uvele sistem prozvan "ratno vreme" širom zemlje, koji je važio cele godine.
U Sjedinjenim Državama danas sve države osim Havaja i Arizone pomeraju vreme na proleće. Širom sveta, Evropa, veći deo Kanade i deo Australije takođe koriste letnje računanje vremena, dok Rusija i Azija to trenutno ne rade.
Nedoslednosti i masovna konfuzija
Posle Drugog svetskog rata, neki delovi SAD su zadržali letnje računanje vremena, a drugi odbacili taj sistem.
“Moglo je da se desi da jedan grad primenjuje letnje i zimsko računanje vremena, susedni grad takođe, ali se u njemu sat pomera napred i nazad drugih datuma, a treći grad u blizini možda uopšte ne pomera sat", navodi Dejvid Prero, autor knjige "Uhvatiti svetlost dana: Neobična i kontroverzna priča o letnjem računanju vremena".
U jednom momentu, ako su putnici na vožnji od 56 kilometara od Stobenvila u Ohaju do Maundsvila u Zapadnoj Virdžiniji želeli da im satovi budu tačni, morali su da ih pomere napred-nazad sedam puta - kaže Prero.
1966. godine, Kongres je usvojio zakon o uniformnom vremenu, koji nalaže da države mogu da primenjuju letnje računanje vremena ili ne, ali da princip mora da važi u celoj državi. Takođe se propisuju dani kada počinje i završava se letnje računanje vremena, u celoj zemlji.
Konfuzija zbog promene vremena nije samo deo prošlosti. U Libanu, prošlog proleća, nastao je haos kada je vlada u poslednjem trenutku objavila odluku da odloži početak letnjeg računanja vremena za mesec dana - do kraja svetog muslimanskog meseca Ramazana. Neke institucije su usvojile tu promenu a druge odbile, dok su građani pokušavali da usklade svoje rasporede sa drugima. U roku od nekoliko dana, odluka je poništena.
"Nastala je potpuna zbrka gde niko nije znao koliko je sati", kaže En Bakl.
Šta bi bilo da ne pomeramo sat?
Promena vremena dva puta godišnje izaziva mnogo negodovanja, i često se pojavljuju incijative da se standardno vreme koristi cele godine, ili se, pak, letnje računanje vremena primenjuje tokom cele godine.
Za vreme energetske krize 1970-ih, SAD su zadržale letnje računanje vremena tokom cele godine i Amerikancima se to nije dopalo. U nekim delovima zemlje, sunce ne izađe do 9 sati ili čak kasnije, što je značilo da su se ljudi budili po mraku, kretali na posao po mraku i slali decu u školu po mraku, kaže Prero.
”Veoma brzo je odluka postala veoma nepopularna", dodaje. Kako primećuje, primena standardnog vremena tokom cele godine značila bi gubitak dodatnih sat vremena dnevnog svetla uveče tokom čak osam meseci u SAD.
Ko je prvi prešao na letnje vreme?
1908. godine, kanadski grad Tander Bej - koji su tada činila dva grada Fort Vilijam i Port Artur - promenio je vreme sa centralne vremenske zone na istočnu tokom leta i jeseni, nakon što je građanin po imenu Džon Hjuitson izneo argument da bi to omogućilo ljudima da uživaju na otvorenom prostoru po danu sat vremena duže, priča Majkl Dejong, kustos i arhivar u Muzeju Tander Beja.
Sledeće godine je, međutim, Port Artur ostao na istočnom vremenu, dok se Fort Vilijam na jesen vratio na centralno vreme, što je, kako se moglo i očekivati, "dovelo do velike zbrke", kaže Dejong.
Danas, grad Tander Bej pripada istočnom vremenu i primenjuje letnje računanje vremena, što tom području pruža priliku da leti uživa u "dužim, divnim, toplim danima", kaže Pol Pepe, menadžer za turizam u Komisiji za ekonomski razvoj Tander Beja.
Grad na jezeru Superor je dovoljno daleko na severu da sunce leti zalazi oko 10 sati uveče, ističe Pepe, i to pomaže da se posle prebrode hladne, mračne zime. Stanovnici Tander Beja, kaže on, obično idu na odmore zimi a ostaju kod kuće tokom leta.
"Za mnoge ljude ovde, duži dani i tople letnje temperature stvaraju osećaj da su na odmoru, u svom dvorištu", dodaje Pepe.
