BEOGRAD - Sukobi u Zvečanu u kojima su povređene desetine ljudi i drugi incidenti u opštinama na severu Kosova, kulminacija su tenzija koje traju već duže vreme – uprkos tome što su predstavnici Srbije i Kosova pre tri meseca prihvatili evropski predlog za rešavanje kosovskog pitanja i dogovorili aneks za njegovu primenu. Uporedo sa dijalogom u Briselu, gomilali su se problemi na terenu – a za eskalaciju su odgovorne i srpska i kosovska vlada, dok su najveće žrtve kosovski Srbi, kaže za Glas Amerike Florijan Biber, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Gracu i stručnjak za Balkan.
Srbi u četiri opštine na severu Kosova napustili su institucije u novembru 2022. u odgovoru na odluku kosovske vlade da primeni nova pravila o preregistraciji vozila sa srpskim tablicama. Kosovska vlada je, kao odgovor na to, raspisala lokalne izbore održane krajem aprila 2023. koje je Srpska lista bojkotovala. Zbog toga što Srbi nisu izašli na glasanje, vlast u četiri opštine sa većinski srpskim stanovništvom osvojili su predstavnici kosovskih partija DPK i Samoopredeljenje. Zapad je priznao rezultate tih izbora, ali lokalni Srbi novim predsednicima opština osporavaju politički legitimitet, jer je izlaznost na izbore bila izuzetno mala - 3,5 odsto.
„Sa kosovske strane, postoji interes da na severu Kosova vladaju kosovske institucije, nezavisno da li su Srbi učestvovali na izborima ili ne, što je logično za vladu Kosova, jer je njihov argument da bojkot ne može da spreči formiranje institucija. Ali postoji i taj legitimni argument sa strane kosovskih Srba da te institucije nisu legitimne, pogotovo ako na radno mesto dolaze sa specijalnom policijom“, kaže Biber.
Sa ovom ocenom slaže se i Dušan Milenković iz Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative, koji podseća da su nakon samih izbora predstavnici međunarodne zajednice poručivali da prihvataju te izbore, ali i da su ih nakon poslednjih događaja, kako kaže – u potpunosti delegitimizovali.
“Imali smo od Amerikanaca izjave da bi novi gradonačelnici trebalo da obavljaju ipak samo tehničku funkciju zbog svih stvari koje se dešavaju oko tih izbora, što je veliko ponižavanje same ideje političke reprezentativnosti tih izabranih predstavnika i generalno izbora koji su održani”.
Od ove teške situacije na terenu, ubiraju se politički poeni i u Beogradu i u Prištini, kaže Biber. Eskalacija na neki način odgovara i Aleksandru Vučiću i Aljbinu Kurtiju.
„Za Vučića ima domaći i međunarodni nivo. Na domaćem nivou skreće pažnju na Kosovo sa protesta, manje se govori o protestima. Na međunarodnom planu se i dalje prodaje kao garant stabilnosti i dosta je dobio podrške od Zapada u poslednje vreme. Meni se čini da je glavna međunarodna politika na Balkanu fokusirana da se ukine ruski uticaj u regionu, i oni će sve prihvatiti od Vučića samo da ne sarađuje sa Rusijom…Sa strane Kurtija, dilema je to što je napravio Ohridski sporazum sa Srbijom i njegova je obaveza da napravi Zajednicu srpskih opština. Ali, za to nema podršku na Kosovu. Takođe, kada pošalje na sever specijalnu policiju, to je onda pokazatelj da kontroliše celu teritoriju Kosova - što je dobro za njega. Sada smo videli da je i KFOR morao da interveniše, što je takođe dobra poruka na Kosovu - jer je jasno da je KFOR spreman da brani kosovske institucije“.
Milenković, međutim, smatra da Vučić danas ima manju kontrolu dešavanja na severu Kosova nego što je do skora imao i da to otežava njegovu poziciju. Takođe, on zastupa ideju da događaji na severu Kosova ne idu na ruku Vučiću – pre svega sam tajming je bio loš po njega jer su nemiri počeli uporedo sa njegovim velikim skupom u Beogradu.
“To je sigurno uticalo na generalno užasnu sliku o tom skupu, užasnu u smislu velikog neuspeha koji je imao. Drugo, hipotetički, da on hoće da se fokus pomeri sa ovih protesta, ja mislim da bi najgore po njega bilo da on pomeri fokus sa toga na sever Kosova. To jest, da on reflektore uperi na to da Kurti osvaja sever Kosova i da Vučić i konačno gubi i poslednji deo i poslednje parče Kosova. A toliko je o tome pričao da on neće dozvoliti da Srbima se išta desi”, kaže Milenković u razgovoru za Glas Amerike i dodaje:
“To je sve, ja mislim veoma loša slika, pogotovu za desno biračko telo koje bi njemu moglo da se otkine. I ja mislim da bi on tu politički izgubio.”
"Neuspeh Ohridskog sporazuma"
Bez obzira na eventualnu političku korist, situacija na severu Kosova je opasna i ukazuje na trajnu krizu kojoj se ne nazire kraj. Takođe, kako ukazuje profesor Biber, ona pokazuje i da svi dogovori u prethodnom periodu na koje su se lideri usmeno obavezali – evropski predlog i aneks o primeni iz Ohrida – nisu uspeli u praksi.
„Jako je teško se sada vratiti na dogovor iz Ohrida, ali taj sporazum je bio mrtav dan posle potpisa, odnosno ne-potpisa. I u tom smislu, eskalacija je dobar podsetnik međunarodnoj zajednici da taj sporazum nije uspešan i da oni moraju na drugi način da se bave tim problemom. Meni se čini da Srbija pod Vučićem nema interesa da reši ovu situaciju, a nismo imali ni ohrabrujuće poruke od strane Kurtija. Više je nego očigledno da ne može da se nastavi taj pristup“.
I Dušan Milenković smatra da su događaji na severu Kosova potvrdili tezu da su se dogovori u Briselu, a zatim i u Ohridu pokazali na kraju kao veliki neuspeh međunarodne zajednice i da se situacija na Kosovu vratila na period pre 2013. godine i potpisivanje prvog Briselskog sporazuma.
Izlaz iz krize, po njegovom mišljenju, je u rukama kosovskog premijera Aljbina Kurtija i njegove vlasti. Rešenje je, kako smatra, u održavanju novih izbora na kojima bi i Srbi učestvovali.
“Ja znam, ili verujem po onome što čitam da bi to bilo u suprotnosti sa kosovskim zakonima i Ustavom, ali ja mislim da i oni moraju da razumeju da u ovakvim kriznim situacijama i ovakvim poličkim okruženjima – to što nešto nije po Ustavu i nije po zakonima, često nije toliko otežavajući faktor koliko bi bili kada bi se ignorisala politička realnost. A on (Kurti) u ovom trenutku potpuno ignoriše političku realnost. Tako da je mislim da je to jedini način da on na neki način nešto prihvati i da pokuša da privoli Srbe da se vrate u institucije. Ja mislim da bi Beograd to prihvatio kada bi to bilo rađeno u dogovoru”, kaže Milenković i ističe da ni to što nije formirana ZSO nije velika prepreka ponavljanju izbora ako je to način da se smiri situacija.
