U centralnom delu američke države Oregon ove nedelje registrovan je jedan oboleli od bubonske kuge, a pretpostavlja se da se zarazio preko svoje mačke.
Pacijent i njegovi kontakti su na lečenju i ne postoji opasnost za širu zajednicu, rekli su zvaničnici. Obolela mačka je takođe lečena, ali nije preživela.
Kuga se sa vremena na vreme pojavljuje u zapadnom delu SAD, gde se svake godine registruje nekoliko obolelih.
Reč je zaraznom oboljenju koje pogađa sisare. Uzrokuje ga bakterija Yersinia pestis, koju uglavnom prenose glodari i buve. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) navode da bakteriju na površinama ubijaju sunčeva svetlost i suv vazhuh. Ljudi i životinje koji se zaraze obično se leče antibioticima.
Simptomi kuge se manifestuju na nekoliko načina.
Bubonska kuga, koja je sada registrovana u Oregonu, pojavljuje se kada bakterija uđe u limfne čvorove. Izaziva groznicu, glavobolju, slabost i otok i bol u limfnim čvorovima. Obično se dobija ujednom zaražene buve.
Najozbiljniji oblik kuge je pneumonična kuga, koja se dešava kada bakterija uđe u pluća. Na uobičajene simptome dodaje se i upala pluća. To je jedina forma kuge koja se prenosi sa čoveka na čoveka, kapljično.
Svi oblici kuge leče se antibioticima, a oni koji se na vreme jave lekaru imaju bolje šanse za izlečenje.
Postoji li rizik od širenja kuge?
U SAD se godišnje registruje u proseku oko 7 slučajeva kuge, i u 80 odsto je reč o bubonskoj kugi. Uglavnom se oboleli nalaze u ruralnim zapadnim i jugozapadnim predelima Amerike.
Recimo, varilac u centralnom Oregonu se zarazio 2012. godine kada je iz usta svoje mačke izvadio glodara. Zbog bolesti je ostao bez prstiju, ali je preživeo. U Koloradu se 2015. zarazio jedan tinejdžer dok je bio u lovu, a prošle godine u toj državi su zabeležena dva slučaja - od kojih se jedan završio fatalno.
Širom sveta je većina slučajeva kuge u proteklim decenijama registrovana u ruralnim delovima Afrike, posebno na Madagaskaru i u Kongu, prema podacima Klivlend klinike.
Ljudi mogu da smanje rizik od oboljevanja ako prostore ispred svojih domova redovno čiste od smeća, kao i da hranu za životinje ne drže napolju da glodari ne bi dolazili. Čak i veverice i čipmankovi mogu da prenose kugu, pa CDC savetuje da ljudi koji žive u područjima sa kugom pripaze i na hranilice za ptice i veverice.
CDC preporučuje i da ljudi koji rade napolju, ili planiraju kampovanje, stavljaju zaštitne sprejeve kako bi sprečili ujed buve. Kućni ljubimci takođe treba da budu zaštićeni od buva tabletama ili ogrlicama.
Zar kuga nije nestala u srednjem veku?
Takozvana "crna smrt" u 14. veku bila je najveća epidemija kuge koja je ubila polovinu populacije u Evropi, Bliskom istoku i severnoj Africi. Počela je da hara po Bliskom istoku i Evropi između 1347. i 1351. i tokom narednih 400 godina izbijale su ozbiljne epidemije.
Ranije je epidemija kuge izbila i u starom Rimu, oko 541 godine. Sredinom 19. veka bolest je samo u Kini i Indiji usmrtila skoro 12 miliona ljudi.
Krajem 1800-ih otkriven je lek za kugu, a kasnije su ga zamenili efikasniji antibiotici.
Iako je reč o ozbiljnoj bolesti, antibiotici i druga terapija su efikasni čak i kod najopasnijeg oblika - pneumonične kuge.
