Senat SAD oslobodio je predsednika Donalda Trampa obe optužbe u procesu opoziva, kako se i očekivalo, pre današnjeg završetka suđenja.
Senatori su glasali skoro potpuno prema partijskoj pripadnosti u vezi sa optužbom za zloupotrebu položaja (52:48) i potpuno prema partijskoj pripadnosti u vezi sa optužbom koja se tiče opstrukcije Kongresa (53:47).
Jedini senator koji nije glasao uz svoje partijske kolege, u vezi sa optužbom za zloupotrebu položaja, bio je Mit Romni, republikanac iz Jute, bivši guverner Masačusetsa i predsednilčki kandidat Republikanske stanke 2012. godine.
Romni je tako postao prvi senator u istoriji SAD, koji je glaso da osudi predsednika iz svoje stranke tokom suđenja u procesu opoziva.
Dvonedeljno suđenju održano je pošto je Predstavnički dom 18. decembra usvojio dve tačke optužnice protiv predsednika Trampa.
Da bi Tramp bio smenjen, trebalo je da ga proglase krivim dve trećine od stotinu članova Senata.
„Smenjivanje predsednika zbog toga što je koristio ustavom data ovlašćenja, koja su ranije koristili i republikanski i demokratski predsednici, predstavljalo bi opasan presedan i nasilje nad podelom vlasti koju propisuje ustav. Zapravo, to bi značilo da je predsednik podređen Kongresu...Ovo je redak istorijski momenat za članove Senata koji je samo dva puta do sada, u 232 godine dugoj istoriji, odlučivao o smeni predsednika. Treba da budemo jako oprezni i pazimo da opoziv ne postane redovni odraz političkih razlika među nama“, kazao je republikanski senator Džon Kornin pre glasanja.
Demokrate su, međutim, smatrale da ima dovoljno dokaza da je predsednik prekršio ustav i da je prekoračio ovlašćenja.
„Predsednik pokazuje da misli da je iznad zakona i da Kongres nema nikakva ovlašćenja da preispituje njegovo ponašanje, a da oni koji to rade – rade na sopstvenu odgovornost. Takvo ponašanje, nezabeleženo u dosadašnjoj istoriji, ne sme da bude dozvoljeno. To bi značilo da u budućnosti nijedan uzbunjivač ili svedok neće prijaviti nepravilnosti i da nijedan predsednik, bio on republikanac ili demokrata, neće polagati račune Kongresu – što nalaže ustav. Čak i u ovom slučaju kada je očigledno da je predsednik zloupotrebio položaj i izdao poverenje građana. Glasaću da predsednik bude proglašen krivim po obe tačke“, rekao je demokratski senator iz Alabame Dag Džons.
Predsednik nije pomenuo proces opoziva – impičment – u svom govoru o stanju nacije u utorak uveče. Međutim, ranije je konstantno kritikovao ceo proces kao “lov na veštice” i tvrdio da nije uradio ništa pogrešno.
Rezolucijom o opozivu koja je usvojena u Predstavničkom domu, Tramp se tereti da je zloupotrebio položaj jer je zahtevao od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da se obaveže da će pokrenuti istrage o demokrati i potencijalnom protivkandidatu Džou Bajdenu i njegovom sinu Hanteru. Istovremeno, Tramp je zaustavio isplatu vojne pomoći od 391 milion dolara namenjene Ukrajini.
Druga tačka rezolucije je opsturkcija Kongresa. Navodi se da je Tramp ometao kongresne istrage tako što je naredio članovima svoje administracije da ne svedoče i ne dostavljaju dokumenta kongresnim odborima koji su vodil istragu.
"Administracija, ljudi na njenom vrhu i republikanci u Senatu svi kriju istinu", izjavio je demokratski senator Čak Šumer. "Optužbe su izuzetno ozbiljne. Mešanje u izbore, ucenjivanje strane zemlje da se se umeša u naše izbore, to zadire u samu suštinu naše demokratije", poručio je.
Lideri senatske većine Mič Mekonel, koji je pomogao u planiranju skraćenog suđenja gde se nije dozvolilo uvođenje novih svedoka o dokaza, izjavio je da optužbe protiv Trampa "ni blizu nisu dovoljno jake da bi došlo do prve smene predsednika u američkoj istoriji."
Za to vreme, Predstavnički dom je, po svemu sudeći, rešen da nastavi istragu o predsedniku Trampu.
Kako je za CNN izjavio Džerold Nedler, predsedavajući Odbora za pravosuđe, demokrate u Predstavnčkom domu će verovatno uputiti obavezujući poziv Džonu Boltonu, bivšem Trampovom savetniku za nacionalnu bezbednost.
"Mislim da je to verovatno, da", rekao je Nedler na pitanje da li će se istrage nastaviti kao i da li se može očekivati obavezujući poziv Boltonu.
U knjizi koja treba da bude objavljena u martu, Bolton je, prema izveštajima Njujork Tajmsa, napisao da je Tramp sam želeo da zamrzne vojnu pomoć Ukrajini, dok vlasti te zemlje ne sprovedu tražene istrage.
Bolton je takođe izrazio spremnost da svedoči, ukoliko dobije obavezujući poziv od Kongresa.
