Hiljade novinara iz svih delova Amerike i sveta prate suđenje u okviru procesa opoziva predsednika Trampa u Vašingtonu. Američki novinari informišu politički podeljenu javnost, dok strani novinari moraju da objasne svojoj publici pojedinosti američkog političkog procesa. Među svima njima, Glas Amerike nalazi se u specifičnoj situaciji – kao američki medij koji prati „impičment“ na 47 različitih jezika, za publiku na svim kontinentima – od zemalja u kojima takođe postoji proces opoziva predsednika, do onih u kojima je takav događaj nezamisliv.
Opoziv predsednika Trampa - politička je priča našeg vremena.
U Glasu Amerike, njom se bave desetine novinara – od reportera centralne američke redakcije do izveštača iz servisa na stranim jezicima. Veteran američke redakcije, Džim Maloun, pratio je i suđenje predsedniku Klintonu pre 20 godina. Sličnost je, kako kaže, što se ishod suđenja i tada znao unapred, ali se ovaj proces odvija u drugačijoj atmosferi.
“I u vreme Klintonovog opoziva smo bili u polarizovanoj eri, ali još više sada. Mimo političkog jaza, postoje skoro plemenske podele u politici danas”.
U tako uzavreloj poltičkoj klimi, novinari Glasa Amerike imaju zadatak da svojoj publici objasne detalje procesa ali i pruže kontekst i širu sliku.
“Osnovna stvar je da izveštavate na osnovu činjenica, i pravedno. To ne znači da su svaki argument i kontraargument podjednake težine, nije situacija 50-50 ali želite da budete pravedni prema obe strane i uđete u političku motivaciju obe strane”, ističe Maloun.
Od svih redakcija Glasa Amerike, u jedinstvenoj situaciji se nalazi ukrajinska.
„Ukrajina je u centru svega i zato je nama mnogo teže da radimo svoj posao. Želimo da prenesemo vesti Ukrajincima, ali nije da se Ukrajina pomene jednom ili dva puta, sve je o Ukrajini, tako da pokušavamo da izdvojimo najvažnije vesti i objasnimo Ukrajincima šta se dešava. I naravno pravimo balans, trudimo se da pokažemo obe strane priče, ali izdvojiti informacije koje su najrelevantnije za Ukrajince da bi shvatili šta se tačno dešava i zašto je njihova zemlja u centru svega je dosta teško“, ističe novinarka Julija Jarmolenko.
Praćenje opoziva podrazumeva mnogo priprema, izdržljivost i – adrenalin. Natalka Pisnja radi u redakciji na ruskom jeziku.
“Iscrpljeni smo, naravno na jedan dobar način, jer ovo je istorijski događaj. Izlaganja traju do 1, 2 noću i svi novinari sede i slušaju sve to u Senatu i blizini. Stotine kolega rade isto što i ja, pažljivo sve prate i kada nam prođe radno vreme. Kad sam kod kuće slušam prenos jer ne želim ništa da propustim, nikad ne znate koji detalj može da vam promakne.”
Tokom suđenja za opoziv predsednika Trampa, u Senatu su odnedavno na snazi restriktivnija pravila rada za novinare. Reporteri su svedeni u male, ograđene prostore i više ne mogu da u hodu uzimaju izjave od senatora. S druge strane, na licu mesta novinari mogu da primete detalje koji se ne vide u TV prenosu.
“U samoj sali, novinari, isto kao i senatori, ne mogu da imaju telefon, tako da nemate konekciju, nemate priliku da pošaljete poruku svojoj redakciji: videla sam ovo ili ono. Ali opet, nova pravila važe i za TV prenos, pa može da postoji široki kadar ili je u krupnom kadru jedna osoba. Javnost ne može da vidi, na primer, senatora Džejmsa Riša iz Ajdaha koji je zaspao a posle je rekao da je to njegov način da prati suđenje, ili Toma Kotona kako nosi dve čaše mleka sa sobom jer pravila dozvoljavaju senatorima mleko, ali ne i kafu. Ne smeju da pričaju ali smeju da razmenjuju poruke”, priča Natalka Pisnja.
Horhe Agobijan, poreklom iz Venecuele, izveštava na španskom jeziku za publiku širom Latinske Amerike.
„Mi kao novinari koji smo došli iz stranih zemalja moramo prvo sami da razumemo kako se odvija ovaj proces. Moramo da puno učimo i čitamo da bismo informisali našu publiku šta se dešava i da jasno objasnimo kako funkcioniše impičment i kako predsednik SAD može da bude opozvan.“
Politički proces opoziva predsednika postoji i u drugim zemljama, kao što su Indija, Brazil ili Rusija. U nekima, taj mehanizam postoji ali se ne primenjuje dok je u drugim, sama ideja političkog sudjenja predsedniku skoro nezamisliva.
“Kod naše politike i procedura, bilo da je reč o impičmentu ili elektorskom koledžu, te stvari su malo zamršene za strane gledaoce. Dok izveštavate, usput morate da objašnjavate, ali istovremeno ne želite da deluje da omalovažavate medjunarodnu publiku koja je generalno vrlo obrazovana i informisana, ali nije tako upućena u pojedinosti američkog sistema vlasti ili izbornog procesa", navodi Džim Maloun.
Proces opoziva je komplikovan i za američku publiku a posebno za stranu, kažu novinari Glasa Amerike. Julija Jarmolenko ističe da Ukrajince zanima kako sve funkcioniše, na primer, zašto je predsednik opozvan ali ne I smenjen. Ipak, najviše ih zanima kakve će, na kraju suđenja biti posledice po njihovu zemlju.
„To je za nas jedna od najvažnijih stvari, pokušavamo da shvatimo šta će na kraju to značiti za Ukrajinu. Da li će imati neke koristi od svega, da li će Ukrajina biti žrtva iako nije želela da se nađe u središtu priče. Tako da je teško i izazovno ali nalazimo se u centru svega, Vašington je sjajno mesto da budete novinar jer imate pristup političarima i događajima, sve se dešava ovde i imamo osećaj da radimo važan posao, još važniji u ova teška vremena.“
„Ljudi u Latinskoj Americi žele da znaju ne samo šta govore senatori, hoće da znaju kakav je proces, ko je predsednik Vrhovnog suda, zašto on vodi suđenje. I naravno – rezultat – da li će predsednik Tramp biti opozvan ili ne, žele da odu do poslednje tačke – glasanja u Senatu. Takođe ih zanima šta o svemu misle obični Amerikanci“, kaže Horhe Agobian.
Ankete pokazuju da ceo proces opoziva nije mnogo promenio mišljenja američke javnosti. čiji je deo predsednika Trampa proglasio krivim, a deo oslobodio krivice i pre nego što je sudjenje počelo. Reporteri Glasa Amerike izveštavaju publici koja takođe ima svoje mišljenje.
“Kada gledaoci komentarišu naše emisije na Fejsbuku ili Jutjubu, za deo njih je ovo sve velika politička predstava. Za veliki deo je nezamislivo, misle da se tako ne može odnositi prema predsedniku. Oni imaju i neka predubeđenja jer je Tramp bio medijska ličnost i pre nego što je izabran na najviši položaj. Svi njegovi kontroverzni potezi i ekstravagantno ponašanje od ranije su uticali na njegov imidž”, primećuje novinarka ruske redakcije Natalka Pisnja.
A u eri polarizovane politike i liberalnih i konzervativnih medija, kako novinari Glasa Amerike nalaze svoj kompas izveštavajući o impičmentu? Kako podseća Džim Maloun, rukovode se poveljom Glasa Amerike koja je usvojena u Kongresu 1976. i štiti ih od političkih uticaja ali i obavezuje na nepristrasnost.
“Glas Amerike je nastao kao vladin entitet i tako je i danas, ali ako odete unazad, naše izveštavanje o Vijetnamskom ratu i aferi Votergejt naveli su Kongres da usvoje Povelju Glasa Amerike, koja je federalni zakon i zahteva od nas da budemo nepristrasni novinari. Mi ovde ulazimo kao novinari, željni da sledimo takvu politiku. Ne unosite lična mišljenja, pošteni ste prema obema stranama i izveštavate o američkoj politici ali i tome kako izgleda razumna debata o američkoj politici unutar SAD i u drugim zemljama. Povelja je naša zvezda vodilja u svakodnevnom radu”, zaključuje Maloun.
