Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, saopštio je da Sjedinjene Države ne podržavaju predlog o ukidanju taksi Srbiji koji je predstavio kosovski premijer Aljbin Kurti.
"Ne podržavamo polumeru koju je doneo premijer Kurti. Naš stav je jasan carine moraju biti u potpunosti ukinute. Gospodin Kurti pravi ozbiljnu grešku i to je jasno predočeno predsedniku Tačiju u Beloj kući", objavio je Grenel na društvenoj mreži Tviter.
Prethodno je premijer Kosova Aljbin Kurti, u obraćanju medijima najavio je da će Vlada Kosova ukinuti taksu od 100 odsto na uvoz sirovinskih proizvoda iz Srbije i Bosne i Hercegovine, bez uvođenja recipročnih mera.
Ta odluka će - kako je kazao - stupiti na snagu 15. marta - uz dva uslova za Srbiju. Kurti je rekao i da bi takse u potpunosti mogle biti ukinute 1. aprila.
"Pozivamo Srbiju da se, kao odgovor na ovu odluku kosovske strane, obaveže da će prekinuti kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova, i takođe, da počne sa eliminacijom trgovinskih, necarinskih barijera prema Kosovu. Ukoliko srpska strana pokaže istinsku posvećenost prekidu neprijateljske kampanje i obaveže se na brzo uklanjanje necarinskih barijera sa Kosovom, onda će Vlada Kosova, od 1. aprila 2020. u potpunosti ukloniti carinu na robu iz Srbije i BiH", rekao je Kurti.
Kurti je istakao da u slučaju da Srbija ignoriše dobru volju Vlade Kosova o eliminaciji ekonomskih barijera i ne prekine, kako je ukazao, neprijateljsku kampanju na međunarodnom planu i uz to ne počne sa uklanjanjem barijera u odnosima sa Kosovom - onda će Kosovo uvesti nove mere.
“U tom slučaju će Vlada Kosova od 1. aprila početi postepenu implementaciju principa reciprociteta, najpre u oblasti trgovine, a potom i u ekonomiji i politici”, poručio je Kurti.
Kurti je dodao da je predviđeno da će, ukoliko takse budu u potpunosti ukinute 1. aprila, to trajati 90 dana.
"Ako srpska strana ne odgovori pozitivno, takse će biti u potpunosti vraćene 15. juna, a ostaće i mere reciprociteta, ako budu uvedene", rekao je Kurti.
Među prvima je na najave o kojima je govorio Kurti reagovao Ramuš Haradinaj, predsednik kosovske vlade, koja je uvela carine na uvozne proizvode Srbije i BiH.
Njegov komentar na društvenoj mreži Fejsbuk bio je da se Aljbin Kurti predao pred Srbijom.
"Ovo je početak povratka Srbije i Rusije na Kosovu", napisao je Haradinaj.
Demokratski savez Kosova traži bezuslovno ukidanje carina
Predlog koji je izneo kosovski premijer Kurti naišao je na kritike koalicionog partnera pokreta Samoopredeljenje - Demokretskog saveta Kosova (DSK).
Avdulah Hoti, prvi potpredsednik Vlade Kosova, izjavio je da odluka Aljbina Kurtija o ukidanju carina na proizvode iz Srbije i BiH - ne predstavlja odluku kosovske vlade.
"Vladine odluke se donose na sednicama Vlade Kosova, a ne na konferenciji za štampu", rekao je Hoti, gostujući u programu prištinske televizije T7, objavila je Gazeta ekspres, a preneo portal Kosovo onlajn.
Hoti je rekao da DSK neće podržati predlog koji je izneo Aljbin Kurti niti će ostati u Vladi Kosova ako carine ne budu ukinute bezuslovno.
"Može li vlada koja nema podršku SAD uspešno da sprovodi svoj program? U takvoj vladi DSK ne ostaje. DSK neće ostati u vladi ako se taksa ne ukine bezuslovno. Vlada koja se izoluje ne može unaprediti Kosovo. DSK nema interes da ostane u vladi koja izoluje sebe", poručio je Hoti.
Prema tvrdnjama prvog potpredsednika Vlade Kosova - ako bi uvedene carine bile ukinute bezuslovno i bez reciprociteta, kosovski lideri bi u utorak bili primljeni u Beloj kući na razgovore.
Srbija i Kosovo su u procesu dijaloga o normalizaciji odnosa, kojim posreduje Evropska unija i trebalo bi da rezultira njihovim pravno-obavezujućim sporazumom. Razgovori su blokirani od novembra 2018, kada su bivše kosovske vlasti premijera Haradinaja uvele carine na proizvode koje uvoze iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Ta mera je primenjena, kako je tada obrazloženo, kao reakcija na međunarodnu kampanju srpskih vlasti kojom agituju za povlačenje priznanja kosovske nezavisnosti. S druge strane, vlasti Srbije zbog nametnutih carina ne žele da učestvuju u dijalogu.
