“Predlog koji je izneo kosovski premijer Aljbin Kurti pokazatelj je moći i uticaja Sjedinjenih Američkih Država”, ocenjuje u izjavi za Glas Amerike Edvard Džozef, predavač na vašingtonskom univerzitetu Džons Hopkins, potez kosovskih vlasti da počnu proces ukidanja carina na uvozne proizvode iz Srbije i Bosne i Hercegovine.
“Potrebno je videti da li će Kurti uvesti neke recipročne mere i kakva će biti američka reakcija na to. Jasno je da Grenel (Ričard Grenel specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, prim.nov.) želi napredak dijaloga i postizanje sporazuma dve strane”, smatra Džozef.
Kosovski premijer Kurti saopštio je da će carine potpuno biti ukinute 1. aprila zatraživši istovremeno da Srbija prekine sa kampanjom povlačenja priznavanja nezavisnosti Kosova, koju vodi širom sveta, ali i ukidanje trgovinskih, necarinskih barijera prema Kosovu. Ukoliko se Srbija ogluši o zatraženo - carine će, uz recipročne mere, biti u potpunosti vraćene na snagu 15. juna.
Kampanja koju vode vlasti Srbije, kao i angažman u blokiranju članstva Kosova u Organizaciji ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNICEF) i Međunarodnoj policijskoj organizaciji (INTERPOL) – bivše kosovske vlasti premijera Ramuša Haradinaja navele su kao glavni razlog za uvođenje carina. To je pak uticalo na prekid dijaloga o normalizaciji odnosa koji Beograd i Priština vode uz posredstvo Evropske unije. U proces su se tokom poslednje dve godine aktivnije uključile Sjedinjene Američke Države.
“To što se Kurti saglasio sa ukidanjem tarifa bez uvođenja reciprociteta o kom je govorio – je jako značajno. Ukazuje da Kurti možda i nije toliko prkosan u vezi sa temama vezanim za dijalog kao što je delovalo dok je bio opozicioni političar. Drastične su razlike između kritikovanja spolja i odgovornosti koje stičete kada preuzmete posao”, zaključuje Džozef.
Od kada je preuzeo dužnost premijera Kosova Aljbin Kurti govorio je da će carine biti ukinute uz uvođenje mera reciprociteta. Međutim, osim naznaka drugoj strani, Srbiji, o tome šta očekuje zauzvrat – Kosovo u ovom trenutku, formalno, nije uvelo mere reciprociteta.
“Potez kosovskih vlasti je prava stvar. Njegovo uslovljanje potezima koje će Srbija povlačiti mislim da je bio način na koji ga je Kurti učinio recipročnim. Verujem da će međunarodna zajednica sada biti okrenutija ka Beogradu”, rekao je u kratkom komentaru Glasu Amerike Danijel Server, američki stručnjak za Balkan.
Carine, kontramera Kosova koja je uzrokovala blokadu briselskog procesa, prema tvrdnjama ministra trgovine Rasima Ljajića Srbiju je koštala 461 milion evra. Na Kosovu se pak, u zavisnosti od političke pripadnosti, tumači njihov učinak. Činjenicu da je Srbija izgubila nekoliko stotina miliona evra prati, međutim, povećanje inflacije od 2.5 odsto, ali i narušavanje odnosa sa međunarodnom zajednicom.
Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER) kaže za Glas Amerike da je potez novih vlasti Kosova posledica pritiska SAD-a.
“Nastala je i kao rezultat Tačijevog boravka u Americi i skorašnjeg najavljenog boravka Vučića u SAD. Zanimljivo je da se takse prvo ukidaju na sirovine, to je ono što jako utiče na kosovsku industriju i na njihovu delatnost, te otuda to ne iznenađuje. Amerika, koja nije deo Briselskog procesa, očigledno u poslednjih godinu dana uzima primat u dijalogu i ta njena inicijativa daje neke rezultate”, kaže MIjačić.
Tokom poslednjih mesec dana očigledan je pojačani američki angažman na Balkanu. U jeku blokade dijaloga Srbije i Kosova, dve strane su krajem januara u Berlinu potpisale pismo o namerama obnove aviolinije između Beograda i Prištine. Nakon toga usledili su istovetni dokumenti u vezi sa železničkim i drumskim saobraćajem.
Ričard Grenel, specijalni izaslanik Bele kuće za dijalog Srbije i Kosova, nakon toga je u Prištini i Beogradu poslao jasne poruke o tome šta SAD očekuju od strana u procesu.
Nedoumica da li je Kurti shvatio poruku
Fatmir Šeholi direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa, predlog koji je predstavio kosovski premijer ocenio je kao plod pritiska međunarodne zajednice, naročito SAD.
"Da li će to biti dovoljno i da li je Kurti shvatio veliki pritisak SAD u pravcu ukidanja takse bez reciprociteta - ostaje da se vidi. Reagovanje bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja (Haradinaj je na društvenoj mreži Fejsbuk napisao da se Kurti savio pred Srbijom, prim.nov) je veoma oštro i stav je Demokratske partije Kosova da se mora ukinuti taksa od 100 odsto bez reciprociteta, jer Kosovo mora da stvara državu. Skeptičan sam da baš na ovaj način može da se nađe modus koji bi zadovoljio sve tri strane - Srbiju, Kosovo i SAD", rekao je Šeholi za portal Kosovo onlajn.
Značajno kako će odgovoriti druga strana
“Potez kosovskih vlasti nije nikakvo iznenađenje – to je operacionalizacija onoga što je Grenel govorio. Kao što je i prethodna Vlada Kosova bila pod jakim pritiskom da ukine takse, sigurna sam da je Kurti u još nezavidnijoj poziciji s obzirom na to njegovu političku prošlost”, kaže za Glas Amerike Tatjana Lazarević urednica Kossev-a informativnog portal sa Severa Kosova.
Lazarević ukazuje da je sada, s obzirom na to da bi mogao biti ispunjen neophodan uslov jedne strane, značajno kako će odgovoriti druga strana – kao i kuda će otići politički dijalog.
“Ovo je veoma važno i za srpsku zajednicu na Kosovu – za normalizaciju svakodnevnog života. Naročito za Srbe južno od Ibra. Mi na severu gotovo da nestašicu nismo ni osetili. Građanima na jugu je važno da se na rafovima vidi roba iz Srbije”, ukazuje Tatjana Lazarević.
Dijalog Beograda i Prištine u Briselu je na tehničkom nivou počeo 2011. godine, a zatim je nastavljen na nivou premijera što je 2013. godine rezultirao postizanjem prvog sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Tada je i počeo politički dijalog o normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova koji je prekinut kada je Kosovo uvelo takse na robu iz Srbije i BiH. Uslov Srbije za nastavak dijaloga je ukidanje kosovskih taksi.
