Iako se svi slučajevi diskriminacije na Kosovu tretiraju prioritetno, još postoje brojni izazovi u primeni Zakona o zaštiti od diskriminacije, zaključeno je na okruglom stolu na temu "Izazovi pravosudnog sistema u primeni Zakona o zaštiti od diskriminacije”. Kosovski ombudsman, koji je bio organizator ovog okruglog stola, dobija oko stotinak žalbi godišnje od građana koji tvrde da su žrtve diskriminacije.
Kosovski ombudsman Naim Ćeljaj rekao je da Zakon o zaštiti od diskriminacije zadovoljava međunarodne standarde, ali da je potrebno podići svest kod građana kada su njihova prava u pitanju.
“Jedan od problema je nedovoljna promocija ovog Zakona u potpunom smislu kako bi se građani i sami stručnjaci koji se bave primenom ovog Zakona osvestili o postupcima, procedurama i ulozi koju oni imaju tokom procedure primene ovog Zakona”, rekao je Ćeljaj.
Merita Sulja, direktorka Departmana za zaštitu od diskriminacije u Ombudsman instituciji, iznela je statističke podatke o broju prijavljenih slučajeva poslednjih godina kad je diskriminacija u pitanju.
“Od januara 2021. godine do septembra podneto je 109 žalbi, a istraženo je samo 80. 2020. godine je bilo 105 pojedinačnih žalbi gde su stranke izjavile da su žrtve diskriminacije. Od toga 33 je bilo neprihvatljivih žalbi. 2019 godine bilo je 129 žalbi od kojih je 100 istraženo, a 29 je proglašeno neprihvatljivim. 2018. godine bilo je 180 žalbi od kojih je 98 istraženo, a ostalo je bilo neprihvatljivo”, navela je Sulja.
Okruglom stolu prisustvovao je i Albert Zogaj, predsedavajući Sudskog saveta Kosova. On je istakao da je primena Zakona o zaštiti od diskriminacije deo koji predstavlja problem i izrazio zabrinutost zbog načina na koji se u sudskoj praksi postupa i kako se kvalifikuju slučajevi diskriminacije.
“Izazov je kako kvalifikovati slučajeve sa diskriminacijom i kako ih procenjujemo. Evo na primer imali smo jedan slučaj koji je završen u Vrhovnom sudu, bio je slučaj diskriminacije učenika u školi. Kada su učenici u odeljenjima podeljeni na osnovu etničke pripadnosti. Naše pitanje je bilo kako klasifikovati ovaj slučaj”, rekao je Albert Zogaj.
Jetiš Maljoku, predsedavajući Tužilačkog saveta Kosova, rekao je da se svi akti u vezi sa diskriminacijom tretiraju prioritetno.
Od 2015. godine do poslednjih šest meseci ove godine 21 nasleđeni predmet je rešen pre stupanja na snagu zakona o diskriminaciji. U 2020. godini rešena su tri predmeta za tri osobe, a tokom prvih 6 meseci ove godine bilo je četiri predmeta za četiri osobe. Uspešno smo rešili 32 slučaja za 72 osobe”, rekao je Jetiš Maljoku.
Žrtve diskriminacije na Kosovu mogu zahtevati da se o njihovim pravima odluči u odgovarajućem sudskom postupku: parničnom, krivičnom ili prekršajnom. Svako fizičko ili pravno lice može se zbog diskriminacije obratiti i instituciji Obudsmana.
