Potrebno je osnovati međunarodnu komisiju za prikupljanje podataka o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu, a Evropska Komisija bi u svojim budućim izveštajima o napretku Kosova i Srbije trebalo da posebnu pažnju posveti rasvetljavanju ovih slučajeva. Ovo su samo neki od zaključaka dvodnevne Konferencije koja je održana u Prištini i Gračanici o ubijenim i nestalim novinarima na Kosovu u periodu od 1998. do 2005. godine.
Na dvodnevnoj konferenciji o ubijenim i nestalim novinarima koju su organizovali Udruženje novinara Srbije i Udruženje novinara Kosova, uz podršku OEBS-a, govorili su i pojedini članovi porodica ubijenih i kidnapovanih novinara.
U periodu od 1998. do 2005. godine ubijeno je i oteto 15 novinara. Samo je jedan slučaj rasvetljen i to u Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju. Četvorica novinara se i dalje vode kao nestali, a jedan od njih je Ranko Perenić, novinar tadašnje Radio Prištine.
„Do danas, a prošlo je mnogo vremena, ja nisam dobila nikakvo - ni pismeno, ni neko drugo objašnjenje kako i šta. Mene nikad niko nije zvao ni iz naše vlasti”, rekla je Snežana Perenić, supruga Ranka Perenića.
Branka Damjanović je sestra Momira Stokuće, fotoreportera Politike koji je 1999. godine ubijen u svojoj kući u Prištini.
“Nas niko nikad nije pozvao. Jedino u Nišu jednom su dolazili i jednom su nas pitali iz policije te 1999. i nikad više do danas nas niko nije zvao. Jedini koji nas je zvao u vezi ovog slučaja je Nino Brajović iz Udruženja novinara Srbije”, rekla je Branka Damjanović.
Kritike na račun institucija koje ni posle više od 15 godina nisu rasvetlile slučajeve ubijenih i otetih novinara izneli su na konferenciji u Prištini i pojedini članovi porodica ubijenih albanskih novinara.
„Međunarodna zajednica nije bila u stanju da rasvetli nijedan slučaj. Istina nije otkrivena ni u jednom jedinom slučaju i to je tužno za jedno društvo kao što je kosovsko. Tužno je za Međunarodnu zajednicu koja je investirala puno u Kosovo. 2005. godine dogodilo se poslednje ubistvo novinara, čula sam da institucije Kosova tada nisu nosile glavni teret, ali šta je radila tada Međunarodna zajednica, UNMIK i EULEX, a sada imamo i specijlizovana veća. Koliko je institucija potrebno da bi se saznala istina?“, rekla je Beriana Mustafa, ćerka ubijenog novinara Džmaila Mustafe.
„Govorim o ovom slučaju 18 godina kasnije. Do sada su institucije ostale neme i možemo da kažemo da su institucije pale na ispitu, kada govorimo o UNMIK-u, EULEX-u i kosovskim institucijama. Tek od nedavno možda imamo neku nadu da će Specijalni sud učiniti nešto“, rekao je Dijar Popova, sin ubijenog novinara Šefkija Popove.
Šef OEBS-a na Kosovu Jan Bratu rekao je da je veoma bitno da se rasvetli sudbina ubijenih novinara jer su kako je kazao, svi oni bili samo ljudi koji su radili svoj posao
„Važno je da zapamtimo jednu veoma važnu suštinsku stvar da ovo nije etničko pitanje, ovo nije pitanje o tome da li je Srbin ili Albanac. Ovo je pitanje o ljudima, o novinarima koji su obavljali svoj posao”, rekao je Jan Bratu.
Predsednik Komisije za slučajeve ubijenih novinara u Srbiji Veran Matić rekao je da je potrebno formirati međunarodnu komisiju koja bi se bavila prikupljanjem podataka o slučajevima ubijenih i nestalih novinara.
„Bio sam šokiran, ne brojkom, nego činjenicom da broj ubijenih novinara na Kosovu nikome ništa ne znači. Dakle, imamo situaciju da u Evropi ima jedan prostor na kome ima toliko ubijenih i otetih novinara, a da ne postoji nijedna aktivnost”, kazao je Matić.
„Ubijanjem ili kidnapovanjem novinara ubijena je demokratija. To je zločin. Novinarstvo je neprekidna borba protiv nepravde. Mi ćemo da se borimo da pravda stigne zločince i nalogodavce kako bi porodice dobile utehu“, kazao je Nino Brajović, generalni sekretar Udruženja novinara Srbije.
Bez reakcija na rezoluciju Evropske federacije
Na predlog Udruženja novinara Srbije, Nezavisnog udruženja novinara Srbije, Udruženje novinara Kosova i Sindikata novinara Srbije, Skupština Evropske federacije novinara je prošle godine usvojila Rezoluciju kojim se, između ostalog zahteva rasvetljavanje slučajeva ubijenih i otetih novinara i uspostavljanje saradnje srpskog i kosovskog tužilaštva po ovom pitanju.
Iako je Evropska federacija novinara Rezoluciju uputila predsedniku Srbije i Kosova, kao i brojnim drugim institucijama i organizacijama, reakcija gotovo da nije bilo.
„EULEX je odgovorio na jedan veoma formalan način. Koliko se sećam u odgovoru je bilo da je u pitanju promena mandata, rekli su nam - ne možemo ništa da učinimo za vas povodom toga. Nisu to tačne reči, ali svakako smisao poruke je to značio. UNMIK uopšte nije odgovorio, čak nismo dobili nikakav e-mail, niti dopis, niti smo dobili od predsednika Srbije, predsednika Kosova, ni od ambasadora“, kazao je generalni sekretar Evropske federacije novinara Rikardo Gutierez.
Na konferenicji je govorio i Paul Flin iz misije Euleks-a na Kosovu.
„Nikada nije doneta odluka da se ne radi na slučajevima novinara, ali oni su stavljeni pod kategoriju nestalih lica i više je akcenat stavljen na slučajeve koji su se ticali ratnih zločina“, kazao je Flin.
Predstavnici Udruženja novinara Srbije i Udruženja novinara Kosova poručili su da neće odustati od insistiranja na otkrivanju istine o stradanju njihovih kolega.
Sa konferencije je zatraženo i da Beograd i Priština što pre pronađu mehanizme saradnje za slučajeve ubijenih i nestalih novinara i da je potrebno osnovati poseban fond za istraživačke novinare koji bi se bavili ovim slučajevima. Iako su bili pozvani konferenciji nisu prisustvovali predstavnici UNMIK-a i kosovskog tužilaštva
