Pod motom “Život profesiji u zalog” u Domu kulture u Gračanici održano je memorijalno veče posvećeno nestalim, ubijenim i upokojenim kosovskim novinarima. Na tribini je bilo reči i o trenutnom položaju medija i novinara na Kosovu.
Na samom početku posetioci tribine, među kojima je najviše bilo novinara i medijskih radnika odali su počast i poštu svojim upokojenim i stradalim kolegama.
Na tribini je rečeno da je devedesetih godina prošlog veka na Kosovu bilo oko 150 srpskih novinara, snimatelja i fotoreportera, da su mnogi od njih umrli prirodnom smrću, neki su stradali i kidnapovani za vreme i posle rata, a velika većina njih su napustili Kosovo i nikada se nisu vratili.
„Bio sam svedok prekida rada srpskih medija ovde i egzodusa njihovih radnika koje sam potom sretao kako očajni i izgubljeni, bez posla i sredstava za život, čeznući za svojim radom i svojom kućom, očajavaju i psihički pucaju“, rekao je otvarajući tribinu novinar Đorđe Jevtić.
Učesnici tribine su govoreći o periodu od pre dvadeset i više godina kazali da iako su mnogi novinari tada bili politički orjentisani, a neki vrlo bliski tadašnjoj vlasti, svoj posao su obavlljali vrlo profesionalno.
Prisećajući se svog rada u Radio Prištini i svog novinarskog uzora Radeta Tomića, novinarka Jasmina Stojković je zapitala zbog čega u današnjem novinarstvu nema kritičkog stava.
„Kao da nam je zabranjeno da mislimo. Pretvorili smo se u novinare koji pišu šablonski. Radimo neke klimoglave intervjue. Zašto je tako, da li zbog straha da ćemo suspendovani, ne znam..”, kazala je Jasmina Stojković.
I dugogodišnji novinar Stojan Jovanović nekadašnji izveštač Radija Slobodna evropa, Tanjuga i Bete je sličnog mišljenja.
„Ovo novinarstvo je čisto podmetanje mikrofona. Situacija u medijima je katastrofalna, ali razumem novinare koji ne postavljaju pitanja jer su novinari na dnu materijalne situacije”, kazao je Jovanović.
Kosovo je decenijama unazad zbog raznih događaja bilo zanimljivo područje za medije i novinare, zato je kako kaže Nino Brajović generalni sekretar Udruženja novinara Srbije bavljenje novinarstvom na Kosovu, iako teže nego u Beogradu, bilo daleko zanimljivije.
„Nama je uvek bio izazov da dođemo na Kosovo i da radimo svoj posao jer smo znali da je to nešto po čemu će čovek pamtiti svoj posao ali i gde može da napravi i dobru novinarsku karijeru. Ja i danas mislim da može da se napravi dobra novinarska karijera ako čovek ozbiljno shvati svoj posao. Ovde zaista ima posla za novinare i mesto je gde mladi ljudi treba da pokažu šta znaju i umeju i da uče od starijih novinara“, kazao je Brajović.
Starije kolege imale su poruku i za one koji tek počinju ili razmišljaju da se bave novinarskim poslom.
„Prvo bih im predložio da se bave nečim drugim, a ne novinarstvom. Međutim ako se odluče za novinarstvo onda moraju da rade stalno, da vole jako svoj posao, da ne očekuju dobar život isključivo zbog tog posla i da imaju svoju ličnost koju je teško održati, koju je teško sačuvati, da imaju itegritet koji se ne može ni osvojiti ni odbraniti“, kazao je Svetislav Vlahović direktor lista Jedinstvo.
Učesnici tribine govorili su i o svojim kolegama koji su nestali ili su ubijeni za vreme i posle rata. U periodu od 1998. godine ubijena su dvojica novinara Aleksandar Simović i Momir Stokuća, a još uvek se kao nestali vode Đuro Slavuj, Ranko Perenić, Ljubomir Knežević, Marijan Melonaši i Mile Buljević.