Masovna ubistva u Teksasu i Ohaju ponovo su pokrenula debatu o kontroli oružja u SAD. Oni koji se zalažu za strožu kontrolu već tradicionalno upiru prstom u Nacionalno udruženje vlasnika oružja (NRA) koje godinama radi na tome da blokira strože zakone o kontroli oružja. U ovom trenutku ta organizacija se bori i sa internim skandalima, zbog čega neki smatraju da bi mogao da oslabi njen politički uticaj u Vašingtonu.
NRA je samo u 2018. potrošila više od 5 miliona dolara na lobiranje, prema podacima Centra za odgovornu politiku.
Proizvođači oružja takođe podržavaju NRA. Prema podacima iz istraživanja IBISWorld, radnje koje prodaju municiju i oružje prošle godine su zaradile 11 milijardi dolara.
Ali, NRA se trenutno bori sa internim skandalima.
U Njujorku se istražuju porezi NRA, Kongres vodi istragu o vezama udruženja sa ruskom vladom, a u toku je i sudski spor NRA i firme "Ackerman McQueen" koja je godinama radila na izgradnji imidža udruženja.
Bilo je i personalnih sukoba. U aprilu 2019. tadašnji predsednik NRA Oliver Nort bio je primoran da napusti funkciju posle javne svađe sa izvršnim direktorom udruženja Vejnom La Pjerom. Zbog sličnog sukoba, ostavku je morao da podnese i glavni lobista organizacije Kristofer Koks.
Tokom te borbe u javnost su procurela dokumeta u kojima se videlo da i su La Pjer i Nort trošili novac iz budžeta NRA, uz svoje ionako visoke plate.
Kako piše Vašington post, Nort je imao ugovor sa agencijom "Ackerman McQueen" koja mu je plaćala milione dolara da vodi televizijsku emisiju na kanalu NRA.
La Pjer je, kako piše Vol Strit džurnal, trošio stotine hiljada dolara iz budžeta NRA na odeću i putovanja.
Njujork tajms je objavio da su članovi borda direktora udruženja takođe profitirali, direktno iz budžeta NRA ili ugovora sa prodavcima koji su usko povezani sa tom organizacijom.
Zbog informacija koje su isplivale u javnosti mnogi donatori udruženja su protestovali i pretili da više neće davati novac ukoliko se nešto ne preduzme.
Uspešna istorija lobiranja u Vašingtonu
Neki smatraju da bi ovi skandali mogli da umanje uticaj Nacionalnog udruženja vlasnika oružja u Vašingtonu, koje u glavnom gradu Amerike decenijama uspešno lobira.
NRA je 2004. godine uspešno izlobirala da se ne obnovi zabrana prodaje automatskog oružja koja je trebalo da istekne.
2013. je uspela da izlobira da se u Senatu ne usvoji zakon o opsežnijim bezbednosnim proverama kupaca oružja.
Kada je posle masovnog ubistva u Parklendu na Floridi 2018. predsednik Donald Tramp najavio da će biti povećana starosna granica za kupovinu oružja i uvedene strože bezbednosne provere kupaca - lideri NRA su tražili hitan sastanak u Beloj kući.
Tramp je ubrzo posle toga odustao od plana.
Potpredsedica Brejdi kampanje za sprečavanje oružanog nasilja Kajlin Hanter nije želela da spekuliše hoće li interni skandali oslabiti uticaj NRA u Vašingtonu.
Ali je istakla da "većina Amerikanaca podržava zdravorazumske mere za prevenciju oružanog nasilja - od bezbednosnih provera kupaca do zabrane prodaje automatskog oružja".
"NRA ne govori u ime građana u Americi, već govori u ime oružanog lobija. Koristi strah kako bi prodavala oružje, a ne obezbedila građane", kaže Hanter.
Drugi amandman
Posle masovnih ubistava u El Pasu i Dejtonu, Nacionalno udruženje vlasnika oružja izdalo je već tradicionalno saopštenje u kome "pruža podršku porodicama žrtava i policiji i zahteva da se pitanje oružja ne politizuje".
"Nacionalno udruženje vlasnika oružja se zalaže za bezbednu i legalnu upotrebu oružja, u skladu sa pravima koje daje Drugi amandman. Nećemo učestvovati u politizaciji tragedija, ali ćemo kao i uvek raditi na tome da nađemo rešenja koja će nas sve zaštititi od ljudi koji su u stanju da počine ovako užasne zločine", navodi se u saopštenju.
Podrška u Kongresu
Podrška Nacionalnom udruženju vlasnika oružja u Kongresu podeljena je po partijskoj liniji - i naginje ka republikancima.
Posle masakara u El Pasu i Dejtonu, brojni republikanci su za masovna ubistva krivili kulturološke faktore, isticali problem mentalnih bolesti i nasilnih video igrica, a pominjani su čak i gej brakovi i transrodne osobe.
Malo njih je, međutim, spremno da prizna da se u sličnim uslovima u drugim zemljama ne dešavaju masovna ubistva koliko u SAD.
Predsednik Donald Tramp je posle tragedija za vikend na Tviteru napisao da "republikanci i demokrate treba da se udruže i dogovore oko strožih bezbednosnih provera kupaca oružja, a da bi možda te zakone trebalo vezati i sa imigracionom reformom".
Nekoliko sati kasnije u Beloj kući, Tramp nije pominjao strože bezbednosne provere, već se fokusirao na problem mentalnog zdravlja i nasilnih video igrica.
"Mentalna bolest i mržnja povlače obarač, a ne oružje", rekao je predsednik SAD.
Ta izjava podseća na stari moto NRA - "oružje ne ubija ljude, već to čine ljudi".
