Prvi potpredsednik Irana Mohamed Mohber imenovan je u ponedeljak za vršioca dužnosti predsednika Islamske Republike nakon pogibije predsednika Ebrahima Raisija u padu helikoptera na severozapadu zemlje.
Mohber ima 68 godina i uglavnom je bio u senci u poređenju sa drugim političarima u iranskoj šiitskoj teokratiji. Po Ustavu, Raisijeva smrt, gurnula ga je u prvi plan. Očekuje se da će biti privremeni predsednik do obaveznih predsedničkih izbora u Iranu.
Predsednički izbori u Iranu biće održani 28. juna.
Iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei objavio je Mohberovo imenovanje za vršioca dužnosti predsednika u poruci saučešća nakon Raisijeve smrti u nesreći u nedelju.
Iako u javnosti nije prepoznatljiv, Mohber je zauzimao istaknute pozicije u strukturi moći u zemlji, posebno u dobrotvornim fondacijama. Te grupe su dobijale donacije ili imovinu zaplenjenu nakon iranske Islamske revolucije 1979. godine, posebno od onih koje su ranije bile povezane sa iranskim šahom ili onima u njegovoj vladi.
Mohber je nadgledao bonijad, ili dobrotvorni fond u Iranu, poznat na engleskom kao telo za izvršenje naređenja imama Homeinija, ili EIKO, koji se odnosi na pokojnog vrhovnog vođu ajatolaha Ruholaha Homeinija.
Američki sekretarijat za finansije saopštio je da je organizacija kontrolisala milijarde dolara u imovini kao poslovni gigant pod direktnim nadzorom vrhovnog vođe Alija Hamneija koji ima udeo u skoro svakom sektoru iranske ekonomije, uključujući energetiku, telekomunikacije i finansijske usluge.
„EIKO je sistematski kršio prava disidenata tako što je konfiskovao zemlju i imovinu protivnicima režima, pripadnicima verskih manjina i prognanih Iranaca“, saopštio je Sekretarijat za finansije 2021. kad je stavio na listu sankcija Mohbera. Evropska unija je takođe neko vreme sankcionisala Mohbera i druge zbog zabrinutosti zbog iranskog nuklearnog programa.
Kao šef EIKO, Mohber je nadgledao napore da se napravi vakcina protiv kovida tokom vrhunca pandemije, obećavajući desetine miliona doza. Samo delić toga je dospeo u javnost. Ranije je radio u bankarstvu i telekomunikacijama. Takođe je radio u Fondaciji Mostazafan, još jednom bonijadu koji je veliki konglomerat koji upravlja mega projektima i poslovima u zemlji. Dok je bio tamo, bio je u upleten u oštar pravni spor između provajdera mobilnih telefona Turksel i južnoafričkog MTN oko potencijalnog ulaska na iransko tržište. Na kraju, MTN ušao na iransko tržište.
U tužbi Turksela se navodi da je Mohber tražio pomoć MTN-a u obezbeđivanju odbrambene opreme u zamenu za potencijalno saradnju sa njom za razliku od Turksela. Mohber je, prema tužbi, koristio uticaj za vreme pregovora u ime vrhovnog vođe u korist MTN.
U izveštaju MTN se navodi da nije bilo transfera oružja, iako se priznaje da je Mohber učestvovao u odluci Irana da sarađuje sa MTN-om.
Iranski mediji prenose da je Mohber, koji je doktorirao međunarodno pravo, bio ključan za iranske napore da se zaobiđu zapadne sankcije naftnoj industriji.
Mohber je od 2022. član iranskog Saveta za ekspeditivnost, koji savetuje vrhovnog lidera i rešava sporove između parlamenta i Saveta staratelja, iranskog ustavnog nadzornog organa koji takođe nadgleda izbore u zemlji.
Rođen je 1. septembra 1955. u Dezfulu u religiznoj porodici. Bio je oficir u sanitetu Revolucionarne garde tokom iransko-iračkog rata 1980-ih, prema organizaciji United Against Nuclear Iran.
Ta organizacija navodi da je iskoristio ogromno bogatstvo koje je akumulirao EIKO, na račun iranskog naroda kako bi nagradio insajdere režima poput samog sebe.
